Đurđic je u subotu: Kreću "vučiji dani", a ovo je po narodnom verovanju znak da će zima biti "ljuta"

Sveti Georgije je veoma poštovan u našem narodu i slavi se dva puta godišnje. Jednom 16. novembra kao praznik prenosa moštiju svetitelja, Đurđic, i drugi put 6. maja kada se obeležava dan njegove smrti, Đurđevdan.

Ko je bio sveti Georgije

Svetog Georgija crkva pominje kao velikomučenika i borca za hrišćanstvo. Sveti Georgije, koji je kao Hristov vojnik odbio poslušnost caru Dioklecijanu, velikom progonitelju hrišćana, izjavivši da se ne plaši da umre za svoju veru, pogubljen je 303. godine.

Propovedao je novozavetnu veru i, po predanju, čak je i carevu ženu Aleksandru uspeo da preobrati u hrišćanstvo. Oboje su osuđeni na smrt odsecanjem glave, a predanje kaže da je carica preminula pre izvršenja carske naredbe, piše RTS.

Na pravoslavnim ikonama i srednjovekovnim freskama, Sveti Đorđe je predstavljen kako na konju, u vojvodskom odelu, krstastim mačem ubija aždaju, koja je simbol paganske vere.  Na ikonama za praznik, predstavlja se u stojećem stavu sa kopljem ili mačem u ruci.

Đurđic - Obnovljenje hrama Svetog velikomučenika Georgija

"Ovoga dana praznuje se prenos moštiju Svetog Georgija iz Nikomidije u grad Lidu Palestinsku, gde postrada u vreme cara Dioklecijana. Stradanje ovog divnog Svetitelja opisano je pod 23. aprilom. Pred smrt svoju Sveti Georgije umoli slugu svoga, da mu uzme telo po smrti i prenese u Palestinu, odakle mu i majka rodom beše, i gde imaše veliko imanje, koje razdade siromasima. Sluga tako i učini. U vreme pak cara Konstantina Velikog bude sazidan u Lidi krasan hram Svetom Georgiju od strane pobožnih hrišćana, pa prilikom osvećenja toga hrama prenesu se u njega mošti Svetiteljeve, i tu sahrane. Bezbrojna čudesa dogodila su se od čudotvornih moštiju Svetog Georgija, velikomučenika Hristova", navodi se na sajtu SPC.

Običaji koji prate Đurđic

Iako Đurđic nije crveno slovo, veoma je važan i poštovan praznik među vernicima, pa se tako na ovaj dan ne rade teški poslovi i ručni radovi. Takođe, strogo je zabranjeno loviti vukove, jer će lovce u suprotnom zadesiti velika nesreća i maler koji će ih pratiti i cele sledeće godine.

Dani od Đurđica do Svetoga Mrate (24. novembra) nazivaju se Mratinci ili "vučiji dani" jer je sveti Mrata zaštitnik vukova. U vreme Mratinaca ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna i ništa se ne pere. Krojači i obućari odmaraju, a žene ne rade ručne radove.

Takođe, veruje se da se u ovim danima može "pokazati" kakva će zima biti. Ako su Mratinci magloviti, zima će biti promenljiva, ako je vedro, zima će biti ljuta. Prema narodnom verovanju zima dolazi sa Đurđicem, a odlazi sa Đurđevdanom.

Sam Đurđic neme posebne običaje i u Srbiji se proslavlja isto kao i sve druge krsne slave. Nepokretni je praznik - ukoliko padne u mrsni dan, sprema se mrsna trpeza, a ukoliko padne u posni dan (sreda, petak), sprema se posna hrana.