Foto: TANJUG/PREDSEDNIŠTVO SRBIJE/ bs

Slučaj dr Darije Kisić Tepavčević, koja je već danima meta strašnih seksističkih napada na društvenim mrežama, još jednom je bacio svetlo na to koliko je mizoginija čvrsto ukorenjena u našem društvu.

Dr Kisić Tepavčević, koja gotovo svakodnevno obaveštava javnost o razvoju situacije sa koronavirusom, postala je još jedna u nizu žena koje su meta najgroznijih uvreda, i to samo zato što je – žena. Od onih „naivnih“ komentara, koji se „samo“ pitaju kako ona ima sređenu kosu svakog dana ako frizeri ne rade, do onih baš jezivih, koji je nazivaju najpogrdnijim imenima, postalo je nemoguća misija da uđete na Tviter, a da vam ne iskoče bar dve, tri uvrede na račun zamenice direktora Instituta za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut“.

Foto: Screenshot Tviter

Drugima smeta što je rođena u Bosni…

Foto: Screenshot Tviter

Treći su zamislili da je trebalo njih da pita kako da se obuče…

Foto: Screenshot Tviter

Dok četvrti kao da imaju Turetov sindrom, pa se takmiče ko će reći veću bljuvotinu.

Mnogi su, srećom, skočili u odbranu dr Kisić Tepavčević, navodeći kako je u pitanju žena koja je epidemiološkinja, doktorka nauka sa preko 100 objavljenih naučnih radova, koja radi kao vanredna profesorka na Medicinskom fakultetu i u malom prstu drži znanje za kakvo većina, ako ne i svi „kritičari“, ne bi imali kapaciteta ni da pročitaju, a kamoli zapamte. I to sve stoji.

Ali nije u tome poenta. Nije ovde problem što ljudi vređaju doktorku, nego što ljudi vređaju ženu, i to samo zato što je žena.

Jer, čak i da ona nije dr Kisić Tepavčević, nego da je samo neka Darija, čak i da ne predaje na Medicinskom fakultetu, nego da pere podove i WC na istom, niko, ali baš niko nema pravo ovako da joj se obraća. Ni zbog čega, bez obzira na to kojim se poslom bavi, niti kakva joj je kosa ili šminka. Nažalost, ono što svaka žena iz iskustva zna jeste da su ovakvi i slični komentari uobičajena stvar u našoj svakodnevici. Ponekad u lice, a ponekad iz leđa.

Pročitaj još:

Previše sređena? Fuksa. Došla na posao sa prljavom kosom? Užas, gadno. Obukla dekolte? Neumesno, sram je bilo. Šta se nabila na one štikle, šta je umislila? Jeste joj videli nokte? Ma daj, da ona stvarno nešto radi, ne bi imala vremena da se doteruje svaki dan! Kako čovek da joj veruje da će umeti da vodi računa o poslu, kad ne vodi računa ni o svom izgledu? Lako je njoj da napreduje kad nosi miniće. Kako se nafrakala, kao za Grand da se spremila. Mogla bi bar obrve malo da sredi. Nastavite niz…

Baš kao i kod širenja koronavirusa, i kod izliva mržnje vidimo eksponencijalni rast ukoliko se žena drzne da postane uspešna, pa da bude na nekoj poziciji koja, prema ustaljenim pravilima Balkana, pripada muškarcu. I ne zavaravajte se, u celoj ovoj priči sa dr Kisić najmanje je bitno to što je ona sređena, jer isto tako svakodnevno svedočimo seksističkim napadima na premijerku Srbije Anu Brnabić jer NIJE našminkana i sa loknama u kosi (ne pričamo ovde o politici, nego o uvredama na račun izgleda). I za jednu i za drugu problem je isti – žene su. I da je bilo koja druga žena na mestu dr Kisić, našli bi nešto drugo.

Možda je u zemlji u kojoj se najistaknutiji političari, glumci i drugi poznati muškarci rekreativno vređaju žene teško i očekivati bilo šta drugo. Možda smo budale što smo očekivali da će makar danas, u trenutku kada je ceo svet paralisan strahom od smrtonosnog virusa, ljudi imati važnije stvari za razmišljanje. Ali izgleda da nijedan strah nije veći od onog od uspešne žene.