Danas je Miholjdan i ovo treba da uradite ako želite mirnu zimu

Miholjdan je dan kada se vernici sećaju ovog svetitelja, a širom Srbije i drugih pravoslavnih zemalja obeležava se različitim običajima.

Praznik prepodobnog Kirijaka Otšelnika

Kirijak Otšelnik je, prema predanju, živeo u petom veku naše ere i ostavio dubok trag u pravoslavnoj tradiciji. Rođen je u Korintu tokom vladavine cara Teodosija Mlađeg u prvoj polovini 5. veka. Otac mu je bio prezviter Svete Saborne crkve, a majka Evdokija.

Već u ranoj mladosti, Kirijak se iskazao svojim interesovanjem za Sveto pismo, što ga je navelo da se posveti religioznom životu.

S osamnaest godina, napustio je svoj rodni grad i uputio se u Jerusalim, gde je stupio u manastir. Tokom života, držao se strogih monaških pravila, uključujući i obavezu jednog dnevnog obroka.

Ime „Otšelnik“ označava pustinjaka, što ukazuje na to da se Kirijak povukao iz sveta i živeo asketskim načinom života.

On je poznat po svojoj borbi protiv jeretika i origenizma, koji je proglašen za jeres tokom Vaseljenskog sabora 553. godine, po naredbi cara Justinijana.

Pored svoje duhovne uloge, Kirijak Otšelnik je bio poznat kao iscelitelj bolesnih i utešitelj tužnih.

Zašto se zove Miholjdan?

Nije sasvim jasno zbog čega ovaj praznik nosi naziv Miholjdan, Etnološko-antropološki pojmovnik srpske kulture napominje da je najizvesnije je da je dobio ime po svetom Arhangelu Mihailu, koji se u katoličkoj crkvi slavi tog dana (29. septembra po gregorijanskom kalendaru).

Ime je, dakle, nastalo od Mihalj ili Mihovil, kako se kod Mađara, odnosno Hrvata, naziva Arhangel Mihailo. Ovu tezu potkrepljuje i činjenica da je praznovanje Miholjdana posebno rasprostranjeno u srpskim krajevima koji su bili pod Austrougarskom, i da je najpre prihvaćeno od strane Karlovačke mitropolije, a zatim i u ostalim eparhijama Srpske pravoslavne crkve. Ipak, treba napomenuti da pojedini autori dovode u pitanje vezu između naziva Miholjdan i svetog Argangela Mihaila.

Miholjdan se, kao i Prepodobni Kirijak Otšelnik, u nekim porodicama slavi kao krsno ime 12. oktobra po novom kalendaru. To je jedna od petnaest najčešćih srpskih slava. Proslavlja se kao i druge krsne slave kod Srba. Ukoliko padne u mrsan dan sprema se mrsno, a u posan dan, posno.

Narodna verovanja i običaji na Miholjdan

Narodna verovanja vezana za Miholjdan prvenstveno sugerišu početak prave jeseni i završetak poslova pred zimu.

"Dan u koji pada Miholjdan je varovni dan i tada se ništa ne radi. Praćen je različitim običajima. U narodu se smatra da tek tada počinje prava jesen. Ukoliko je oko ovog praznika visoka temperatura i lepo vreme, ti dani se nazivaju miholjsko leto (negde i sirotinjsko leto) i koriste se za završetak jesenjih poslova. U oplenačkom kraju se veruje da oko Miholjdana mora da bude dvanaest dana lepog vremena kako bi sirotinja stigla da zbere letinu i završi sve poslove pre zime", navodi Etnološko-antropološki pojmovnik srpske kulture.

U nekim interpretacijama, Miholjdan je dan kada ne treba obavljati kućne poslove poput čišćenja i spremanja, jer se smatra da se radovi na otvorenom, ako ih ima, ne smeju odlagati zbog dolazeće zime.

Osobe rođene na ovaj dan povezuju se s posebnim talentima i veruje se da ih očekuje sreću i blagostanje u životu.

U pojedinim krajevima je običaj da se mladencima, koji su stupili u brak posle zimskih zadušnica, na Miholjdan nose pokloni.

Ipak, u Srbiji se za ovaj dan vezuje i jedan od čudnijih običaja - "u nekim naseljima su na salašima priređivane svečanosti radi priploda stoke, posebno ovaca, tzv. ovnovske svadbe. Ovnovi koji su prethodnih nedelja odvojeni od ovaca na ovaj dan se na salašu puštaju među njih, okićeni cvećem, a domaćini priređuju svečani ručak", beleže etnolozi.

Navode i da Srbi u Dunavskoj klisuri, u Rumuniji, praznuju tzv. Tejkin dan, zbog zlih sila koje tamane živinu, nudeći prolaznicima spremljenu hranu za zdravlje tejkama (tetkama).

U Homolju se Miholjdanom naziva drugi dan Mitrovdana i praznuje se zbog miševa, pa se tamo zove i mišiji dan. U Gruži se verovalo da na taj dan uginu svi miševi koji nisu skupili zimnicu.

U banatskim selima se na Miholjdan sprema za dušu kao o zadušnicama.

Inače, Miholjdan, odnosno sveti Miholj, smatra se zaštitnikom moreplovaca. U Boki Miholjdan zovu i gospodski praznik, jer su ga slavile čuvene admiralske i kapetanske porodice, a mornari ne isplovljavaju na more jer se veruje da Svetog Miholja treba proslaviti kod kuće.