Bojana nema nogu, a dokazuje da je u životu sve moguće

Neverovatna života priča Bojane Ćorilić boli, ali i inspiriše, motiviše i izaziva divljenje. Ona nije dozvolila da je invaliditet odredi i ograniči, već je hrabro gurala napred, rušeći svaku barijeru.“Da mi je neko pre četiri godine rekao da ću diplomirati, biti kuma na venčanju, gledati brata kako se ženi, putovati, družiti se toliko sa svojim najmilijim, uskoro masterirati, zaposliti se, ne bih mu verovala”, rekla je ranije Bojana Ćorilić za naš portal.Poslednje veliko dostignuće je obuka za vozačku dozvolu, koju je Bojana uspešno završila.https://twitter.com/StreingthGirl/status/1371889093840416770Za Nova.rs otkrila je kako je izgledao ceo proces."Po zakonu, osobe sa invaliditetom mogu da polažu vožnju samo na svom prilagođenom vozilu. Meni je bio potreban samo automatik, a ne posebno prilagođeno vozilo. Pošto auto škole po zakonu mogu da obučavaju samo na vozilu sa menjačem (imaju samo ta vozila), morala sam da nabavim auto. Kada sam sredila svu papirologiju, krenula sam sa obukom. Imala sam sreće da sam dobila odličnog instruktora zbog kojeg sam zavolela vožnju", govori Bojana.Ipak, bilo joj je veoma teško da pronađe auto školu koja je bila spremna da je obučava."Kada sam tražila auto školu, ni jedna sa kojom sam stupila u kontakt nije radila sa osobom sa invaliditetom. Da, postoji taj zakon da može, ali do sada niko ga nije premenjivao i nisu znali koja je procedura. Videla sam na internetu da postoji jedna auto škola u Beogradu koja radi obuku vozača osoba sa invaliditetom, ali to je jedna na celu državu", ukazuje ova devojka.

Nakon niza neprijatnosti, uspela je da nađe školu koja je bila voljna da isprati celu proceduru i koja joj je dala odličnog instruktora, kaže Bojana. Dodatne teškoće imala je pri prilagođavanju automobila svojim potrebama - jer sve što je potrebno nije jeftino."Jedino sam morala da ugradim duple komande, a za to je trebalo naći majstora koji to radi. Mogu da zamislim koje ostale poteškoće osobe sa invaliditetom imaju da bi prilagodili svoje vozilo, a sve to košta.  Kako osobe sa invaliditetom moraju da se obučavaju na svom automobilu, ako nemaju svoj automobil, tu je i taj trošak nabavke, a i sama obuka nije jeftina", rekla je Bojana.

Bojana priznaje da je na početku obuke osećala strah, ali da je uspela da se opusti."Kako su časovi tekli, tako je strah nestao i krenula sam da uživam u vožnji. Što se tiče stvari u vožnji, smatram da se sve vežbom i ponavljanjem savlada i da ću vremenom biti sve bolji i bolji vozač", kaže nam.Otkrila nam je i gde će prvo da se odveze kada dobije dozvolu - otići će u Turiju sa svojom porodicom, jer je tamo provela svako leto i zimu. A naravno, jedva čeka da ide na posao kolima.

Ova hrabra devojka imala je poruku za sve osobe sa invaliditetom koje razmišljaju da krenu na obuku."Krenite sa vožnjom - stvarno vredi, a vi to možete. Izaberite nekog dobrog instruktora, jer dobar instruktor igra važnu ulogu da li će te zavoleti vožnju ili ne. Papirologija je malo duža, zato izvadite lekarsko tek kad rešite papirologiju i položite pismeni ispit", savetuje Bojana.***Bonus video:https://youtu.be/wp48m1Vl36QPratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram