0
Bila jednom jedna devojčica. Možda u Beogradu, možda baš u Jagodini.
Tinejdžerka. Devojčurak, rekao bi njen deda. Ona više voli da čuje da je već devojka. Svi joj kažu da deluje starije od svojih 15 godina. A svi znamo kako je kad imaš 15, kad te prvi put puste samu u grad, ali da se vratiš kući do 22 najkasnije, a ti frkćeš na roditelje jer sve tvoje drugarice mogu da ostanu duže i samo po tebe dolazi tata da te vozi kući sa žurki. I onda smišljaš kako da smuljaš tvoje da ćeš kao spavati kod drugarice, da se ne bi brinuli, a vas dve krenete na žurku, pozvala vas je njena starija drugarica, pa biće tu i njeni ortaci.
Doteruješ se do daske, izgledaš baš kao tvoja omiljena pevačica. I krećeš na tu žurku s takvim uzbuđenjem… Jednakim sramoti, bolu, gađenju koje ćeš osećati sledećeg dana. Jer si se našla u situaciji koju nisi znala da ishendluješ. Jer si popila. Jer bi umrla da tvoji roditelji saznaju šta se desilo te noći. I zato ćeš ćutati. Ali više nikad nećeš biti devojčica.
Jeste li tu devojčicu, tinejdžerku, devojku imali na umu kad ste čuli za vest o podvođenju devojčica u Jagodini? Jeste li zamislili svoju ćerku, svoju sestru, bilo koju 15-godišnjakinju koju znate iz komšiluka? Trebalo bi.
Pročitajte još:
Jer tako ne bismo došli u situaciju da po društvenim mrežama vidimo komentare dušebrižnika koji se pitaju šta je devojčica od 15, 16 godina radila na takvoj žurci. Gde su joj bili mama i tata. Kakve su te devojčice, svašta bi uradile za pare. S kojim pravom?
Jer bi konačno izostala pitanja koja ne smeš da postaviš žrtvama seksualnog nasilja, pa bi se te žrtve možda ohrabrile, suočile sa svojim traumama, progovorile, pomogle da se nasilnici kazne, ma koliko delovali moćno i zaštićeno, i sprečile ih da nastave da rade to što rade.
Jer možda, samo možda, izbeglo bi se okretanje ka žrtvi umesto ka nasilniku i ne bi moralo da se ponavlja ono što bi svakome moralo da bude jasno, ma šta mislili o dužini haljina koje današnje klinke nose i njihovim izborima, koje vi u vaše vreme mislite da ne biste napravili.
Prvo, niko vas ne pita šta mislite o njihovim haljinama.
Drugo, zakon jasno kaže, ako nema 18 u pitanju je maloletno lice – dete. Zakon kaže i da „seksualna zloupotreba maloletnih lica podrazumeva uključivanje ovih lica u seksualni odnos koji ona ne shvataju u potpunosti, sa kojim nisu saglasna ili za koji nisu razvojno dorasla i nisu u stanju da se sa njim saglase“.
„Seksualna zloupotreba maloletnih lica ispoljava se kao odnos između ovih lica i odrasle osobe ili drugog maloletnog lica koje se, zbog svog uzrasta ili razvoja, nalazi u položaju koji mu daje odgovornost, poverenje ili moć, gde ispoljena aktivnost ima za cilj da pruži uživanje ili zadovolji potrebe druge osobe. Seksualnom zloupotrebom maloletnih lica smatra se I navođenje ili primoravanje maloletnih lica na učešće u seksualnom odnosu, bilo da se radi o kontaktnom (npr. seksualni odnos, seksualno dodirivanje i sl.) ili nekontaktnom (npr. izlaganje pogledu, voajerizam, egzibicionizam i sl.), te eksploatatorsko korišćenje maloletnih lica za prostituciju, pornografiju ili druge nezakonite seksualne radnje.“ Postoji li tu nešto što nije jasno?
Ok, ako smo shvatili da maloletno lice ne može da bude krivo, ako smo se setili šta sve jeste seksualno uznemiravanje i zlostavljanje, i kakvu bol može da izazove, hajde da ostavimo na miru te devojčice, tinejdžerke, devojke – bezimene, iskorišćene, istraumirane, napuštene.
Istina je da mi ne znamo ko su one, ni koliko ih ima. A u ovakvom društvu, možda nikad nećemo ni saznati.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
