Arktički talas pogodiće Evropu: Stižu obilan sneg i ledene temperature

Nakon stabilnog i relativno blagog kraja decembra, koji je bio pod snažnim uticajem takozvanog Reksovog bloka, Evropu očekuje nagla i izražena promena vremenskih prilika. Ovaj meteorološki obrazac, koji je donedavno donosio mirno i stabilno vreme nad velikim delom kontinenta, počeo je da se povlači ka zapadu. Time je otvoren put prodoru arktičkog vazduha koji će poslednje dane 2025. godine obeležiti snegom, ledom i temperaturama znatno ispod višegodišnjeg proseka.

Kako prenosi Severe Weather Europe, meteorolozi očekuju da će temperature biti niže od normale i do petnaest stepeni Celzijusa. Jutarnji minimumi u pojedinim oblastima mogli bi da padnu ispod minus deset stepeni, dok će se dnevne temperature kretati oko nule. Reksov blok, kao snažan sistem visokog vazdušnog pritiska, tokom prethodne sedmice je zadržavao stabilne prilike iznad Atlantika i zapadne Evrope, ali je potom započeo retrogradno kretanje ka severozapadnom Atlantiku. Ova promena omogućila je prodor duboke visinske doline iz Skandinavije prema jugu, čime se polarna vazdušna masa proširila nad istočne dve trećine evropskog kontinenta.

U centralnoj Evropi, na primer u Bovcu u Sloveniji, meteogrami ukazuju na nagli pad temperature od oko petnaest stepeni Celzijusa u svega nekoliko večernjih sati, što označava dolazak hladnog vazdušnog jezgra koje će dominirati regionom sve do Nove godine. Hladni talas već je zahvatio Poljsku, istočnu Nemačku, Češku, Slovačku i Mađarsku, a do utorka uveče proširiće se i na Grčku. Sredinom sedmice zahvatiće i područje Crnog mora, kao i Tursku, dok će južna i centralna Francuska, kao i istočni delovi Španije, osetiti pad temperature do srede.

Sneg će igrati značajnu ulogu u velikom broju regiona, naročito u Norveškoj, Švedskoj i Turskoj. U Norveškoj se očekuju obilne snežne padavine usled severnih vetrova i izraženog orografskog efekta. Do petka bi moglo pasti između nula celih sedam pet i nula celih jedan kilometar novog snega, uključujući i obalne oblasti. Centralna Švedska, kao i baltičke zemlje Litvanija i Letonija, takođe će beležiti značajne snežne nanose zbog uticaja toplijeg Baltičkog mora.

U Turskoj će crnomorski region biti pogođen klasičnim efektom toplih voda, gde prodor polarne vazdušne mase dovodi do intenzivnih snežnih padavina u višim predelima. U pojedinim oblastima moglo bi pasti više od nula celih nula nula pet kilometara svežeg snega do narednog vikenda, što će znatno otežati saobraćaj i svakodnevno funkcionisanje.

Posledice zahlađenja osetiće i Balkan, uključujući Srbiju. Iako se ne očekuju snežne padavine intenziteta kakav će biti zabeležen u severnijim krajevima, sneg je moguć u planinskim oblastima, dok će u nižim predelima padati mešavina kiše i snega. Meteorolozi u Srbiji upozoravaju na povećan rizik od poledice na putevima, naročito u unutrašnjosti zemlje, gde će temperature padati ispod nule.

Nakon Nove godine vremenski obrazac postaje još složeniji i promenljiviji. Severnoatlantski greben pomera se preko Grenlanda, što omogućava dalje širenje hladnog vazduha ka zapadnoj Evropi. Novi arktički talas tokom prvog vikenda 2026. godine zahvatiće Ujedinjeno Kraljevstvo, Irsku, zapadnu Francusku, Španiju i Portugal. Temperature će ponovo biti znatno ispod proseka, uz jutarnje minimume od minus pet do minus deset stepeni Celzijusa u mnogim oblastima.

Istovremeno, jugozapadno strujanje vraća topliju i vlažniju vazdušnu masu sa Mediterana ka centralnoj i istočnoj Evropi. To će dovesti do obilnih kiša, posebno duž južnih Alpa, Dinarskog planinskog lanca i Apenina, gde se tokom sedmice očekuje između nula celih nula nula jedan pet i nula celih nula nula tri kilometra padavina. U višim delovima Alpa očekuju se obilne snežne padavine, dok će u nižim predelima postojati visok rizik od poplava usled prekomerne količine kiše.

Portugal, delovi Španije i Maroko takođe će biti pogođeni obilnim padavinama zbog formiranja dubokog ciklona na površini. Srednjoročne prognoze ukazuju na nastavak izrazito dinamičnog vremenskog obrasca, sa snažnom visinskom dolinom dugih talasa koja zadržava hladnoću na zapadu i topliji vazduh na istoku Evrope. Zonalni vetrovi doneće dodatnu vlagu iznad Sredozemlja, čime će se povećati rizik od poplava na Balkanu i u istočnoj Evropi. U tim oblastima temperature bi mogle biti i do petnaest stepeni Celzijusa iznad proseka, sa dnevnim maksimumima koji će u pojedinim regionima dostići i petnaest stepeni.

Obilne snežne padavine na severu Evrope mogle bi da otežaju saobraćaj i izazovu prekide u snabdevanju električnom energijom, dok će na jugu kontinenta intenzivne kiše značajno povećati opasnost od poplava.

Izvor: Večernji