0
Kris je studirao muziku na Državnom univerzitetu Oklahome, ali kad je došao u Srbiju otvorili su mu se neki novi vidici - svoje putovanje kroz našu zemlju sumira u sledećem tekstu za portal Nova.rs.
Kao profesionalni muzičar iz SAD sa 15 godina iskustva i diplomom Akademije za savremenu muziku, mislio sam da sam sve video. Međutim, moje višemesečno putovanje Srbijom otvorilo mi je uši za bogatu tapiseriju zvukova koji su izazvali i proširili moju muzičku paletu.
Prvo što sam primetio po dolasku sa aerodroma su beogradske ulice koje pulsiraju uz živu muziku. Šetajući niz Knez Mihailovu, niz uličnih izvođača pozdravio me, svirajući sve od klasične violine do modernih pop obrada. Tradicionalna srpska muzika me je, međutim, zaista očarala – jedinstven spoj balkanskih ritmova, osmanskih uticaja i slovenske melodije koji ne liči na bilo šta što sam sretao u SAD.
Pročitajte još:
U beogradskom Studentskom parku, slučajno sam naišao na koncert na kojem je nastupao tradicionalni srpski bend. Visoki, gotovo operski vokal ovog pevača nije bio nalik ničemu što sam ranije čuo. Uz pratnju raznih gudačkih instrumenata i veštog flautistu, bend je svirao muziku koja datira još iz srednjeg veka. Oduševljen odgovor publike, koja je pevala svaku reč, istakao je koliko je duboko tradicionalna muzika utkana u srpsku kulturu. Na neki način podsetilo me je na bluegrass ili kantri muziku koja odjekuje kod određene publike, služeći kao veza sa korenima.
U drevnom Manastiru Svetog Nikole u Kuršumliji okušao sam se u guslama, jednožičani instrument presudan za srpsku epsku poeziju. Kao basista i gitarista, poznavao sam žičane instrumente, ali su gusle predstavljale jedinstven izazov. Bez pragova i sa samo jednom žicom, zahtevaju neverovatnu preciznost.
Naš domaćin strpljivo je demonstrirao tehniku gudala i objasnio značaj tog instrumenta u očuvanju srpske usmene istorije. Gusle, shvatio sam, nisu samo instrument već i posuda za srpsku istoriju i identitet, što je uloga koja daleko prevazilazi puku muzičku zabavu. Ovo iskustvo produbilo je moje poštovanje prema jedinstvenosti srpskog muzičkog nasleđa, ali me je i nateralo da shvatim da treba više da vežbam gusle.
Istraživanje džez scene u Nišu, trećem po veličini gradu u Srbiji, bilo je vrhunac. Iako sam propustio Nišvil džez festival u avgustu, posetio sam Nišvil džez muzej u drevnoj tvrđavi. Muzej prikazuje istoriju festivala i njegov značaj za evropski džez, ugostivši legende poput Rona Kartera i Benija Golsona. Festivalski besprekorni miks tradicionalnog džeza sa balkanskim narodnim elementima stvara zvuk izrazito srpski, ali univerzalno privlačan. Ova fuzija me podsetila na rane dane džeza Nju Orleansa, gde su se različiti uticaji spojili da bi se stvorilo nešto sasvim novo.
Jedan od najupečatljivijih muzičkih doživljaja dobio sam tokom posete čuvenom restoranu Galija u Nišu. Poznat je po svom istorijskom značaju – osnovao ga je mornar koji je preživeo čuvenu pomorsku bitku – a u restoranu se često održava i živa muzika. Bend je te večeri svirao muziku koja se može opisati samo kao svi balkanski klasici u jednom. Ovo je postalo očigledno kada je na kraju ceo restoran pevao zajedno. Dok je rakija tekla, bend je bez prestanka svirao satima, kao što su muzičari na ovim prostorima radili generacijama. Osećao sam se srećnim što mogu da učestvujem u toj tradiciji.
Prilikom moje posete Botaničkoj bašti Jevremovac dogodio se neočekivani muzički susret. Ono što je počelo kao mirna šetnja pretvorilo se u nezaboravno koncertno iskustvo sa Zosterom, popularnim bosanskim bendom. Njihov spoj regea i roka, sa tekstovima koji se dotiču istorijskih i savremenih tema, pokazali su koliko duboko su isprepletena muzika i istorija na ovim prostorima. Botanička bašta je obezbedila zadivljujući prirodni amfiteatar, sa binom smeštenom u bujnom zelenilu i raznobojnom florom. Kako je sunce zašlo, bašta je oživela energijom muzike i oduševljene gomile.
Zosterov nastup je bio naelektrisan, njihova muzika zadivljujuća fuzija koja je publiku digla na noge od prve note. Najviše me je pogodio nivo učešća publike – činilo se da svi znaju stihove, pevaju zajedno sa strašću i jedinstvom koje je prevazišlo svaku jezičku barijeru. Sposobnost benda da tka istorijske narative u svojoj muzici me je fascinirao. Činilo se da se ponavlja teme ugrađivanja srpske istorije u liriku. Ukupna atmosfera je bila napeta, sa ljudima svih uzrasta koji pevaju, igraju i njišu se u ritmovima.
Dubina i raznolikost srpskog muzičkog pejzaža me je neprestano oduševljavala. Od drevne narodne tradicije do vrhunske fuzije, muzika je sastavni deo svakodnevnog života ovde.
Srpski muzičari svoje bogato muzičko nasleđe vešto ugrađuju u savremene stilove, neprimetno preplićući tradicionalne narodne melodije ili ritmove u rok, džez, ili čak elektronsku muziku. Ova mešavina starog i novog stvara zvuk koji je unikatan srpski, ali razumljiv međunarodnoj publici. Naglasak Srbije na živom nastupu mi je poseban utisak. Živa muzika deluje sveprisutno, stvarajući osećaj za zajednicu i zajedničko iskustvo koje je sve ređe u našem digitalnom dobu. Ta živa scena me je podsetila na gradove kod kuće kao što su Nju Orleans ili Nešvil, gde je živa muzika duboko ukorenjena u kulturno tkivo.
Ritmička složenost velikog dela srpske muzike bi svakoga impresionirala. Upotreba asimetričnih vremenskih potpisa daje jedinstvenost ukusa u različitim žanrovima. Ova ritmička sofisticiranost paralelna je sa složenim poliritmovima koji se nalaze u džezu i progresivnom roku, nudeći uzbudljive mogućnosti za saradnju. Spoj različitih muzičkih tradicija u Srbiji pogodio me je. Podseća na različite uticaje koji su oblikovali američku muziku.
Moje putovanje kroz muzički pejzaž Srbije nije samo proširilo moje muzičke horizonte, već je i produbio moje uvažavanje uloge muzike u kulturnom identitetu i izrazu. To jasno pokazuje kako muzika može poslužiti kao most, povezujući prošlost i sadašnjost, tradiciju i inovaciju, kao i ljude iz različitih sredina.
Pročitajte još:
Za Amerikance, istraživanje srpske muzike, pruža jedinstvenu priliku da proširimo naš muzičke vidike, izazovemo naše predrasude i steknemo uvid u bogatu kulturnu tradiciju koja ima i sličnosti i fascinantne razlike sa našom.
Dok se spremam da se vratim kući, nosim sa sobom ne samo uspomene na lepe melodije i zamršene ritmove, već i duboko uvažavanje moći muzike da podstakne razumevanje i vezu. Pesme Srbije postale su deo mog sopstvenog muzičkog rečnika, obogaćujući moju perspektivu i kao profesionalnog muzičara i kao građanina sveta. Ja idem sa ušima i srcem otvorenim za nove zvuke i ritmove, željan da ih uklopim u sopstvenu muziku i da delim lepotu srpske muzike sa drugima kod kuće. Radeći to, nadam se da možemo nastaviti da doprinosimo dijalogu između naših kultura, obogaćujući obe i gradeći mostove razumevanja kroz univerzalni jezik muzike.
