Kada je imala 18 godina, Tamara Misirlić, srednjoškolka iz Vranja, čula je za priču jedne devojčice, koja je živela u siromaštvu. Kako je tada primala stipendiju, odlučila je da skromnu svotu novca odnese maloj Anđeli na kućni prag. Tako su počeli njeni plemeniti pohodi u kojim pomaže najugrožnenijim porodicama Srbije koje žive u velikoj nemaštini.
Tamara je reprezentativka Srbije u karateu i tim sportom se bavi već 15 godina – a sada je postala i sudija. Međutim, ona ima važnu misiju koja baca u drugi plan njene sportske uspehe.
Ova srednjoškolka, koja sada ima 19 godina, počela je da se bavi humanitarnim radom – i to potpuno samoinicijativno.
„Počela sam tako što sam videla priču jedne devojčice koja živi u mojoj blizini u novinama. Ona je živela sama sa majkom u kući koja je bila blizu rušenja. Odlučila sam da odem do nje, a onda sam pokrenula sve drugare iz razreda da joj pomognemo“, priča Tamara za Nova.rs.
Od tada, Tamara gotovo svake nedelje odlazi u posetu nekoj od porodica koje žive u nehumanim uslovima. Ti ljudi stanuju u zabačenim mestima, a često se do njih ne može stići automobilom, pa Tamara rado pešači više kilometara. Kada stigne do ovih ljudi, kroz razgovor sazna šta im je potrebno – a to su često najosnovnije stvari, koje svi uzimamo zdravo za gotovo.
Pročitajte još:
Onda priče ovih zaboravljenih porodica deli na društvenim mrežama – a sve više ljudi javlja joj se da je podrži u njenoj sjajnoj misiji. U početku su to bile osobe iz njenog okruženja, ali sada se javljaju i razna udruženja. Tamara za ugrožene porodice čuje ili preko medija, ili je oni sami zovu.
Jedan utisak ostaje posle svake njene posete – skromnost.
„Mnogi, kada ih posetim, ne traže ništa. Željni su pažnje i razgovora. Meni je cilj da im se predstavim kao prijatelj na kojeg mogu da računaju i oslone. Da se ne osete zaboravljeni od sveta. Uvek, kad god imam vremena, sa svim ljudima koje sam posetila se čujem“, priča Tamara.
„Drago mi je kad odem kod ljudi koji imaju decu, jer odmah padnu zagrljaji i poljupci, a taj osećaj je neprocenjiv – bolji nego kad stanem na pobedničko postolje“, dodaje.
Odlučili smo da predstavimo neke od porodica koje je Tamara posetila – i kojima možete da pomognete.
*
Tamara kaže da ju je teška životna priča majke i sina najviše pogodila od početka njenog humanitanog rada.
„Slika ne može da dočara tugu tih prostorija i njihovih lica. Vidi se tuga u njihovim očima, bilo je jako strašno“, priča nam.
*
Blagica i Časlav žive 10 kilometara od manastira Prohor Pčinjski, u opštini Bujanovac.
„Oni žive sami, odsečeni od sveta – pešačila sam sedam kilometara da bih stigla do njih. U kući imaju samo šporet, koji im je donelo lovačko udruženje iz Bujanovca. Imaju i krevete koji nisu za korišćenje, ali nemaju druge. Sve ostalo ne može da se koristi i kuća je skroz oronula“, ističe Tamara.
*
Ona se nada da će uspeti da skupi dovoljno sredstava da se Blagica i Časlav odsele, jer bilo kakvi radovi na kući su teški.
„A najteže je što ta kuća nije na njihovo ime, a Časlav nema ni ličnu kartu. Imaju jednu kravu i par koza koje su skroz mršave. Sade krompir i luk, a od kad je do njih došlo lovačko udruženje, pomogli su im da ostvare pravo na socijalnu pomoć“, dodaje Tamara.
Tamara je nedavno obišla i porodicu Zlatanović u selu Sveta Petka. Ovoj porodici sa troje dece je pomoć potrebna urgentno, zbog teškog zdravstvenog stanja mališana.
„Deca su bolesna, svo troje. Sin ima epilepsiju, a devojčice imaju mentalne probleme“, kaže Tamara.
*
Žive jako teško – svih petoro članova porodice spavaju u istoj sobi.
„Imaju kuhinjicu koja je bukvalno dva sa dva i jednu sobu u kojoj spavaju. Već sam im odnela frižider, krevet, policu, hranu i garderobu, ali su i dalje u teškom stanju“, napominje Tamara i apeluje da joj se jave svi koji bi mogli da pomognu Zlatanovićima.
*
*
Tamara je dosta pomogla porodici iz sela Krševica, ali naravno, dodatna sredstva ne bi im bila na odmet, jer su u dosta teškoj situaciji. Majka troje dečice bori se sa kancerom.
„Njihov otac me je zvao da mu pomognem. Majka im je tada bila u bolnici. Skoro sam se čula sa njima i rekli su mi da još uvek nije došla kući. Deca su tužna, stalno traže majku. Čovek mi je rekao da jedva preživljavaju, takođe nisu imali kupatilo“, priča Tamara.
Ipak, slučaj porodice Tasić pokazao je šta sve možemo kad se udružimo, ističe Vranjanka.
„Njima smo obezbedili veš mašinu, šporet, velike količine hrane i garderobe. Uplaćivali su im dosta novca, ali nije na odmet da ljudi pomognu ako žele“, govori nam i naglašava da je to lep primer koliko su značajne njene akcije.
Ukoliko želite da pomognete bilo kojoj od ovih porodica, pošto mnogi od njih nemaju svoje račune, najbolje je da se javite Tamari Misirlić – kontaktirajte je putem Fejsbuka ili Instagrama.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare