Omiljena jela koja smo ceo život pravili pogrešno

Gastro 21. apr. 202111:53
Podeli:
Špagete
Špagete s crvenim sosom; Foto: Profimedia.rs

Neke porodice generacijama pogrešno pripremaju klasike svetske kuhinje - ali mnogi nisu ni svesni da ta jela mogu da imaju još bolji ukus, ako izbegnemo česte greške.

Tajni sastojak bolonjeze sosa je vreme, u karbonaru se ne dodaje pavlaka, a francuska salata u originalu se priprema sa senfom.

Bolonjeze sos

Planetarno je popularan, ali kako se širio preko italijanskih granica, pomalo je i menjao svoje lice. Među sastojcima koji se koriste jesu mlevena junetina, a može i teletina, povrće poput luka, šargarpe, celera kao i vino i pasta od paradajza. Neke italijanske porodice dodaju mleko oko 40 minuta pre kraja pripreme kako bi se smekšala mesna aroma, ili muškatni oraščić koji „stišava“ kiselinu paradajza.

 

Francuska salata

Retki znaju da možda i najpopularnija salata na svetu nije nastala u Francuskoj. Da, kod nas se zove francuskom i zvaćemo je tako i dalje, naravno, ali ta salata nema ama baš nikakve veze sa zemljom dobrih vina i Napoleona. To popularno jelo svoje korene vuče iz Rusije, tako da je Francuzi, ali i mnogi ostali zovu “ruska salata“. S vremenom se njena popularnost proširila, pa je osim u mnogim evropskim zemljama popularna i u Iranu, Mongoliji, Izraelu, ali i Latinskoj Americi.

Pročitajte još:

Pretpostavljate da se Rusi tom salatom diče i zovu je “ruska salata“? Nije tačno –  ona tamo zove “salata Olivier“. Ime duguje glavnom kuvaru Lucienu Olivieru koji je sredinom 19. veka radio u prestižnom moskovskom restoranu Hermitage.

Tamo je postala izuzetno popularna i dugo vremena bila zaštitni znak restorana. Naravno, kao i svi veliki inovatori, i slavni Olivier recept je čuvao kao zmija noge, pa se tako ni danas ne zna kako se tačno u početku ona spremala.

Ipak, poznato je da su njeni sastojci bili kavijar, teleći jezik, komadići jastoga, kapari, krastavci, jaja, zelena salata i sojina zrna, ali je moguće da je priprema zavisila i od godišnjeg doba. S druge strane, Oliver je dresing pravio od senfa, vinskog sirćeta i maslinovog ulja iz Provanse.

Karbonara

Kako bi postigli da testenina bude kremasta, većina amatera u špagete dodaje pavlaku za kuhanje. Originalni italijanski recept ne sadrži taj sastojak. Kremastu teksturu i ukus testenini daje jaje, koje se miksuje s ostalim sastojcima na kraju. Kako se ne bi skuvalo, najpre ugasite vatru pa žustro izmešajte. Špagete je bolje ostaviti “malo sirovim“ pa ih do kraja termički obraditi u tiganju s sosom nego ih prekuvati i od njih napraviti neprivlačnu kašu.

Za originalnu karbonaru najpre propržite kockice slanine dok se ne otopi većina masnoće. Potom odvojite slaninu na poseban tanjir, a u masnoću dodajte sveže kuvane špagete al dente. Promešajte i dodajte nekoliko kapi maslinovog ulja. Ugasite šporet, a u vruć tiganj ulijte dva razmućena jaja s malo parmezana. Promešajte oko minut, pa poslužite vruće s kockicama špeka.

Salata niçoise

Salata niçoise poznata je u svetu, ali bez obzira na popularnost, malo ljudi bez greške može nabrojati šta sve u nju ide. Ta je salata nastala kao seljačko jelo s lokalnim i pristupačnim sastojcima, a jeli su je ribari nakon povratka s mora. Paradajz, tvrdo kuvana jaja, mladi luk, masline i tuna ili inćuni proverene su i originalne namirnice.

Ponekad se dodaju krastavci, paprike, artičoke, celer i mlada salata, ali važno je da zadrži duh jela s juga Francuske. Dodavanje kuvanog povrća u Francuskoj je greh. Pirinač je zabranjen, baš kao i srdele ili senf.

Žak Medecin, kuvar iz Nice, zgroženo je izjavio kako mu je više dosta da viđa u tanjirima svakojake ostatke hrane koji se prodaju pod imenom te divne, čiste i sveže salate, a najviše od svega zamera krompir.

Brusketi

Za autentičnost je ključan beli luk koji se utrlja na hleb, a dovoljno je dodati nekoliko kapi maslinovog ulja i posuti kojim zrnom soli. Bez obzira na milione recepata koji mogu uključivati i na desetine sastojaka, u Italiji se drže devize da je manje više.

Osim ovih sastojaka, na bruskete se ponekad dodaje i malo pršute ili paradajza pečenog na roštilju, kao i listić bosiljka. Formula slasti kod pripreme započinje u prodavnici– najmirisnijim paradajzom i najkvalitetnijim maslinovim uljem i po mogućnosti hlebom tvrde korice. Takođe, budite umereni s belim lukom. Njegova uloga nije dominantna i stoga je dovoljno lagano istrljati hleb nekoliko puta.

***

Bonus video:

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar