Ovako izgleda švedski sto u Kini: Lutrija kojoj ne možete da odolite

Ako ste od nekog već čuli da "hrana u Kini nema veze s kineskom hranom koju ovde jedemo" - potvrđujem. I to nije loše. Dosta je raznovrsnija, intenzivnija, a kombinacije ukusa su daleko uzbudljivije od piletine sa soja sosom.

I kad sam se, kao neko ko baš voli kinesku hranu, našla pred švedskim stolom u Šangaju, čudila sam se saputnicima koji su išli na siguricu s prženim jajima - ja sam pored gotovo svakog jela zastajala, pokušavala da provalim šta je i uzimala pomalo, "samo da probam".

I tako sam završila sa "šarenim" doručkom na tanjiru koji se sastojao od ljute svinjetine s boranijom, piletine u paradajz sosu, vege damplinga, jako ljute piletine na štapiću, ukiseljenog jajeta, knedle za koju se ispostavilo da je slatka, vazdušastog hlepčića (mantou) za koji se ispostavilo da nema nikakav ukus, kiselo-ljutog povrća, zelene salate i malo morske trave.

Razumeli ste - ponuda je ogromna, ali ako ne znaš šta radiš, svaki izbor je lutrija.

Ma, čak i ako misliš da znaš, može da se desi iznenađenje - rekli su mi i oni koji su probali viršle i špagete.

Ja sam još degustirala, mada to većinom nije hrana na koju smo mi navikli za prvi obrok u danu. Ili - nismo navikli uopšte.

U sledećoj turi počela sam da pratim šta Kinezi uzimaju. Primetila sam da većina ujutru bira supu - ali u nju sami dodaju sve sastojke, a ja za polovinu nisam znala ni šta su, a kamoli kakvog su ukusa.

"Na kašiku" sam probala puding od soje i svideo mi se, a zanimljivo iskustvo bio je i providni žele kojem treba dodati jogurt i sve ostale slatke dodatke da dobije ukus.

Slana jela su imala i previše ukusa - začina, ulja, ljute paprike, pa nekad i šećera, a balans bi valjda trebalo da naprave porcije potpuno nezačinjenog povrća i salate.

U svakom slučaju, nakon nekoliko dana upornog eksperimentisanja, iskreno sam se obradovala "običnim" prolećnim rolnicama (koje, zapravo, jesu baš kao kod nas).

Ne zato što sam izgubila želju za gastro avanturom. Zapravo, postala je još jača kad sam konačno počela preciznije da pogađam šta je slatko, šta je baš ljuto, a šta može da bude "baš super, a kod nas nema" (moja omiljena kategorija na putovanjima).

Ali, za doručak sam počela samo s takvim jelima da rizikujem.

Za još utisaka iz Kine, zapratite stranicu Putničarenje na Instagramu.