Iako je vrlo zdrava i veoma ukusna, kuvanu pšenicu spremamo dosta retko. Tek o slavama, kada se pravi obavezno i namenski - kao slavsko koljivo. Posle osveštenja služi se gostima i ukućanima, kao zemaljski dar i blagoslov koji im upućuje svetac zaštinik. I obično se još nešto desi. Taj predivni i blagotvorni ukus finog kremkastog žita, nas uvek i iznova sugestivno podseti i obaveže da ga spremimo češće. I mimo slava. To sebi i obećamo. A posle? Posle običnom po starom. Od slave do slave!