Odavno je poznato da su ljudi pre svega vizuelna bića i da se zbog toga većina reklama bazira na fotografijama ili snimcima koji će prosečnog korisnika da navedu na akciju, odnosno kupovinu i konzumaciju proizvoda koji se reklamira. Kada je u pitanju reklamni materijal koji promoviše prehrambene proizvode fotografi i marketinški stručnjaci koriste razne trikove kako bi nas naveli da kupimo određeni proizvod.
Ovo se najlakše uočava kada se pogleda reklamni materijal restorana na kom je prkazana hrana. Sva jela su jarkih boja, sjajna, porcije su obilne i slikane iz najboljeg ugla. Takođe, pozadina je u pravom kontrastu sa hranom pa je to dodatno ističe. Vešti fotografi su u stanju da na ovaj način naprave savršenu fotografiju koja će nas podstaći da zamislimo ukus jela koje se reklamira. Najbolji primer za to je fotografija bifteka ili nekog drugog komada mesa, savršeno ispečenog, na dasci, sa nekom šarenom salatom i prženim krompirićima. Ovakve fotografije služe da nam pojačaju apetit i da nas navedu na odluku da posetimo upravo taj restoran.
Marketinški stručnjaci su otišli čak korak dalje kada je u pitanju reklamni materijal koji se izrađuje za restorane pa se na fotografijama prikazuje i atmosfera u restoranu, zadovoljni, nasmejani gosti, često u većim grupama, a sve u cilju toga da nam se pošalje poruka da ćemo se i mi odlično zabaviti ako se odlučimo baš za taj restoran.
Društvene mreže su dovele do prave revolucije kada je fotografija pekarskih proizvoda i kolača u pitanju. Sve češće viđamo fotografije na kojima su prikazane torte i kolači sa nekim zagušenim svetlom, dok su pored i rekviziti kao što je šoljica sa kafom ili neka knjiga, često i starinski milje koji ima ulogu da u nama probudi osećaj nostalgije za prošlim vremenima. To je dovelo do toga da se reklamni materijal za profesionalne poslastičarske radnje poboljša i da se fotografije proizvoda izrađuju na sličan način kao što to rade gastro blogeri.
Kada je reklamni materijal za neki određeni prehrambeni proizvod koji će biti prikazan na bilbordima, u medijima ili u samim marketima drugačije se pristupa prezentaciji hrane. Prvo se bira fokus grupa na koju se utiče, a tek onda se pristupa osmišljavanju načina na koji će hrana biti prikazana. Na primer, ako se reklamira tunjevina, piletina ili neka druga vrsta zdrave hrane, verovatno će u pozadini biti atraktiva, nasmejana, mlada osoba koja odiše zdravljem, verovatno u sportskoj opremi, dok će u fokusu biti, na primer, salata sa tunom. Na taj način nam se šalje poruka da konkretno tu vrstu tunjevine jedu mršave osobe koje su fizički aktivne i da ćemo i mi postati takvi ako kupimo baš tu vrstu tunjevine. Postoji čak velika verovatnoća i da ćemo uživati više dok konzumiramo kupljeni proizvod i biti zadovoljni sobom jer smo učinili nešto dobro za svoje zdravlje.
Ili, kada se izrađuje reklamni materijal za neki suhomesnati proizvod, pored toga što je u fokusu daska sa predjelom, u pozadini je najčešće prikazana porodica ili grupa prijatelja. Na taj način nam se šalje poruka da se baš taj proizvod treba služiti na svim porodičnim okupljanjima.
Reklamni materijal za hranu će se razlikovati i prema godišnjim dobima. Zimi će biti prikazane fotografije kolača ili čokolade pored jelke ili poklona, dok ćemo leti češće viđati fotografije sladoleda i kolača prikazanih u prirodi ili na plaži.