Burek zbog kojeg ljudima nije teško da prevale ceo grad: "Rešio sam da budem najbolji burekdžija ove države"

Na takmičenju u spravljanju bureka koje je organizovalo Udruženje pekara Srbije u Beogradu pobedio je upravo Goran Pavlović koji se trideset godina bavi pravljenjem ovog jela po starinskoj recepturi.

Za najbolji burek znaju Čačani koji se njime snabdevaju iz pekare u Ljubiću dugi niz godina. Međutim, sada je stiglo i priznanje iz Udruženja pekara Srbije. Na višemesečnom nadmetanju učestvovalo je više od stotinu burekdžija. Po rečima šampiona, Gorana Pavlovića tajna dobrog bureka je u staroj recepturi i u tome što se sve radi ručno.

"Testo nema tajne, a u njega ide so, brašno i voda. Ono mora da stoji u masti. Ja stavljam četiri % soli i po tome se odvajam od svih", priča Goran Pavlović za Novu. On ističe da su stari majstori tako radili, te da se testo sprema danas za sutra da bi upilo mast.

Prema njegovim rečima, masti ne treba da bude previše kao ni mesa.

"Pravi burek se sprema isključivo sa junećim mesom. U smesu se stavlja ista količina mesa i luka, tako da nema omaške. Ne treba preterati sa filom jer onda bi ispala pljeskavica umesto bureka. Okrajci se moraju skinuti i početi sa formiranjem bureka kako bi bio okrugao", objašnjava Pavlović. Ponovo podvlači da je vrlo važno da testo bude po njegovom receptu, a savijanje jednog bureka traje od pet do šest minuta.

On ukazuje da kore moraju biti veoma tanke, bez okrajaka. Ipak, kako kaže, ljubav je glavni začin.

"Rešio sam da budem najbolji burekdžija ove države, jer volim svoj posao. Naprosto, obožavam ovo što radim", priča Goran Pavlović. Ispisivanje istorije u njegovoj pekari počelo je pre trideset godina.

"Završio sam za mašin-bravara. Nakon odsluženja vojnog roka nije bilo posla za moje zanimanje, pa sam ušao u pekaru kod Aca koji je imao kultnu burekžinicu u gradu, koja je radila 24 sata", objašnjava Goran Pavlović. Onda je on rešio u 25. godini života da otvori svoju radnju.

"Imao sam teknet, to je drveno korito u kome sam počeo da mesim testo. Tada nije bilo mašina za spravljanje testa. Otvorio sam radnju i evo me, trajem, već tri decenije. Napominjem, da burek mora pola sata da odstoji pre ubacivanja u rernu", naglašava Pavlović. Njegovo znanje i umeće nasledio je i Goranov sin koji je rešen da nastavi tradiciju čuvene čačanske pekare.

"Nijedna mašina ne može da zameni ruke. Sada imam obavezu da za sledeće takmičenje spremim naslednika i budem u žiriju. Ja sam svoje nadmetanje završio, zapravo - igricu sam prešao. Ima mnogo mladih momaka kojim treba dati šansu", zaključuje Goran Pavlović ističući da je bio njegov san da bude najbolji u svom poslu što je i uspeo.

Jedino što razmišlja je da se malo približi centru Čačka - preseli svoju radnju, kako bi, oni koji nisu, osetili ukus najboljeg bureka u Srbiji.

Da je Goranova slana poslastica najbolja svedoče i brojni žitelji grada pored Morave koji su spremni da pređu i više kilometara kako bi pazarili kod njega.

Sneža Majstorović ima troje dece, unuka i kaže da barem dva puta sedmično mora da pređe pet kilometara, da bi kupila burek kod našeg sagovornika.

"Deca su se, kako oni kažu, navukla na ovaj sjajan proizvod. On je savršenog izgleda i osvaja sva čula. Zato, kada ujutru ustanemo, prvo pomislimo na burek. Bez razmišljanja sedam u auto i odlazim do Ljubića da ga kupim. Valjalo bi da Goran preseli radnju bliže centru, jer imam problem i sa parkiranjem kada odem do te pekare. Taj burek ima savršen ukus koji se pamti. Mi smo "zaraženi" ovim proizvodom iz Pavlovićeve pekare", zaključila je Majstorović.