Viktor ne govori, ali njegove slike ostavljaju svet bez daha

Viktorova mama Andrea jako dobro se seća trenutka kad su joj saopštili da njeno mlađe dete ima teži oblik autizma. Viktor je imao tri godine i od tada, kaže, nije bilo nijednog dana da nije razmišljala o njegovoj budućnosti."I danas znam da se rastužim i mogla bih svaki dan da plačem", priznaje. "Međutim, on nas je naučio pravim vrednostima u životu i pored njega smo postali bolje osobe. Znamo da cenimo male stvari i prestali smo da se nerviramo oko nebitnih stvari i oko problema koji se mogu rešiti...Viktor je neverbalan, mada zna da izgovori reči i na srpskom i na engleskom jeziku, zna da čita i piše. Ne zna da se stara sam o sebi i nije samostalan, stalno neko treba da ga upućuje na to šta treba da radi. Obuci se, okupaj se, jedi, ustani, lezi, igraj se... Ja više ne radim, nego sam se posvetila njemu", ističe Andrea Bevanda Kun.

Porodica Bevanda već dve godine živi na Floridi. Viktor i dalje ćuti. Ali crta, a njegove slike privlače pažnju sveta.

"Već sa dve-tri godine je crtao dok su njegovi vršnjaci tek žvrljali. Sa pet godina je nacrtao sve planete sunčevog sistema", ponosno se smeši Andrea, koja je prepoznavši redak talenat svog sina napravila sajt s Viktorovim slikama, kao i naloge na društvenim mrežama.

Gledamo Viktorove novije radove, jasno je zašto su svi oduševljeni.

Jarke boje pokreću emocije. Samouvereni potezi skreću misli. Detalji, improvizacije, sloboda izraza kakvu sebi dozvoljavaju veliki umetnici ekspresionizma.

"On je samouk i jedino sam ja ta koja na neki način uspem da doprem do njega. Nakon isprobavanja više tehnika i pribora izabrali smo voštane boje, ovde se zovu uljane pastele. Potraga za adekvatnim papirom je isto tako potrajala dok nismo pronašli onaj koji mu odgovara. Stil je sam nametnuo. Ja sam mu nalazila slike na internetu i on je na svoj način te slike preneo na papir. Ponekad nam se čini da ima fotografsko pamćenje pošto je u stanju nešto identično da preslika", priča Viktorova mama.

Pitamo šta najviše voli da slika."Po načinu i brzini, mislim da najviše voli da crta životinje. Imamo folder na kompjuteru sa fotografijama i on sam izabere koju će da naslika. Često od neke obične fotografije napravi čudo, remek delo. Voli da se igra bojama, zna da nijansira mada stručnjaci kažu da je teško raditi sa pastelama, naročito iznijansirati boje."

*

*

Osim toga, Viktor ide u redovnu školu, ali u odeljenje za decu sa posebnim potrebama. Zbog toga je, najviše, porodica Bevanda i odlučila da ode iz Srbije.Porodica se pre dve godine preselila na Floridu, kako bi Viktoru i njegovom bratu Borisu obezbedili bolji život."Iako smo mi roditelji već u zrelim godinama, veliku odluku za početak novog života doneli smo radi naše dece. Ja sam pre imala stalan posao u Srbiji, a suprug je radio u inostranstvu. Imali smo solidna primanja, međutim, nismo bili zadovoljni podrškom koju je Viktor dobio. Kada smo ga upisali u osnovnu školu hteli smo da ide sa svojim vršnjacima radi socijalizacije. Angažovali smo ličnog pratioca da ne bude na teretu učiteljici. Ali prvog dana su se roditelji druge dece u razredu pobunili da neće da “takvo” dete ide u isti razred sa njihovom decom. Vremenom su ga deca prihvatila, a i pojedini roditelji, ali ipak je to vreme provedeno u školskoj klupi bio veoma stresan period i za Viktora i za nas", seća se Andrea. Viktor trenutno pohađa onlajn nastavu, ali naglašava da je u školi jako lepo prihvaćen.***Bonus video:https://www.youtube.com/watch?v=fDiWhJ31QOg&t=1s***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram