Surovo iskrena Milica: Kako stvarno izgleda kad se porodiš

Milica je postala mama pre nešto više od mesec dana, i to kao "mlađa prvorotka", kako za sebe kaže u šali. I mada joj je sada lakše jer se već polako uhodava u ulogu mame, u početku je bilo sve samo ne idilično."Htela bih da popričam malo o tabu temama što se tiče trudnoće i samog porođaja i kako većina žena glorifikuje i jedno i drugo, kao i prve trenutke sa bebom,  do te granice da se neke žene koje to ne osete smore i krive sebe misleći da s njima nešto nije u redu.Prvo, trudnoću sam imala laganu stvarno, izuzev popizditisa i gorušice pred kraj, sve u svemu tu nema šta da se žalim.Porođaj mi je preteško pao i svaka žena koja ga je preživela bilo prirodno, sa epiduralom ili carski rez, svaka ti čast!Oporavak je zajeban, curiš na sve strane, budi te dete, ako ne ono, onda bol u sisama ili dole, hodaš raščepljen tako danima, sediš na mekanim jastucima i moliš boga da nisi ostavila trag krvi gde god si sela.Ako imaš sreće da imaš neku vezicu i lovicu gde se porađaš, možda su malo lakši prema tebi, ako ne - sve je traka, go si konstantno, izložen, ranjiv i u bolovima uz sve to.Babica će na kraju obaviti najveći deo posla, veliki rispekt za te žene!Ja sam izabrala apartman iste sekunde jer sam čula svakakve priče kakve su sobe, da je 15 žena zajedno sa vrištećim bebama i da nema odmora koji je meni posle skoro 36 sati trudova bio više nego potreban.Drugo, jedva čekaš da stigneš kući, a kad stigneš rado bi se vratio u bolnicu gde su ti donosili bebu samo na podoj.Onda kreće ludnica.Ja sam lično plakala kao pička na sve, mislila sam da ću uništiti dete jer sam zaboravila da mu dam vitamin ili da sve pogrešno radim jer nisam znala da fiziološkim čistiš oči.Mnogo sam se kurčila i mislila da znam na čemu nebo stoji jer sam čuvala kumicu i kuma po sat vremena, ali onda sam skapirala da sam najebala. Ja sam mislila dete nahraniš, presvučeš, ono spava, ali ti je presvučeš, nahraniš, ona se opet usere, ti je opet presvučeš, ona krene da štuca, ti je vratiš na sisu, stane da štuca, opet se usere i tako u nedogled, tako u nedogled...Samo želim da kažem - čestitke svim majkama na ovom svetu, najjače ste, ljubi vas brat, nisam vas razumela, sad vas razumem, sestre najrođenije!Što se tiče tabua, mislila sam pre svega na moje iskustvo, u smislu - ja nisam osećala preteranu povezanost s njom dok je bila u stomaku niti prvi trenutak kada su mi je stavili na grudi, više sam bila u šoku, šta je ovo i zašto je smežurano, operite je.Drugi je da nisu sve majke instant opsednute svojom decom i da su presrećne 27/7. Ja sam lično preplakala prvih desteak dana em zbog isfrustriranosti, nemoći nespavanja i na kraju hormona", iskrena je Milica.Posle mesec dana od porođaja, ona priznaje da se uhodala u rutinu hranjenja i nege."Još pokušavam sebi da olakšam što se tiče mog rasporeda spavanja i odmora, treniram Borka hahaha, ali i on se lepo snalazi tako da u poslednje vreme uspevam lepo i da odmorim zahvaljujući njemu. Fizički sam svakim danom sve bolje, mada stalno nešto žiga, zapinje i bolucka, ali vremenom se čovek navikne, sem ako sam cranky i neispavana, onda plačem i zbog najmanjeg bola", priča Milica za Nova.rs kroz smeh.Ipak, pomoć rodbine i oca su joj, priznaje, spasile psihu i glavu."Bez njih bih totalno izlapela. Borkova mama mi se dosta našla, kao i moja i moje sestre. Dolaze često, donose hranu, popeglaju mi stvari i pomognu bar da je pričuvaju dok se istuširam, što je u skorije vreme postao luksuz. Tata se sve bolje i bolje snalazi i sa njom je zaista perfektan i pažljiv. Doduše, ima nedoumice, pa me stalno ispituje, a ja nekad puknem na njega, kažem mu 'pa Borko, pobogu, ne znam ni ja sve, go with the flow', ali on misli da sam ja doktor nauka za bebe tako da stalno odgovaram na neka pitanja, ali zaista sve je bolji i bolji", kaže Milica.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram