8
Puno roditelja ima običaj da kaže kako je nekad detinjstvo bilo bezbrižnije i opuštenije. Ipak, većina roditelja danas nikad ne bi dopustila deci stvari koje su roditelji u osamdesetim godinama prošlog veka dopuštali svojoj.
Nije da su roditelji tada bili neoprezni ili neodgovorni. Međutim, danas roditelji imaju veći pristup informacijama i najnovijim istraživanjima nego što su njihovi roditelji imali. Iako često izgleda da je tada detinjstvo bilo bezbrižno, većini današnjih roditelja diže se kosa na glavi od roditeljskog stila u osamdesetima, piše Miss mama.
Ovo je 8 stvari koje su roditelji osamdesetih godina prošlog veka dopuštali svojoj deci, a kojih se današnji zgražavaju.
Pre nekoliko decenija, bilo je prilično uobičajeno za roditelje da puste svoju decu samu kod kuće dok se ne vrate s posla. Puno dece došlo je kući iz škole, obavljala su domaće poslove, i čak pravila sama sebi večeru ili je bar započela. Ovih dana, većina roditelja maloj deci ne dopušta niti da sami budu u kupatilu, a kamoli da puste šestogodišnjake da budu sami kod kuće.
Nije da kacige nisu postojale, nego ih „kul deca“ nikada nisu nosila, ali ni roditelji se nisu toliko zamarali hoće li dete ‘zaraditi’ koju ogrebotinu ili masnicu. Deca koja su nosila zaštitnu kacigu na glavi ili bilo kakve štitnike na kolenima i slično, definitvno su bila u manjini. Roditelji su danas svesni stravičnih priča o povredama mozga jer su njima svakodnevno ‘bombardovani’.
Da, auto sedišta su postojala i tada, ali većina roditelja ih nije upotrebljavala, a i zasigurno nisu bila tako moderna, i gotovo svemirska, kao današnji modeli. Roditelji su danas toliko uplašeni svih mogućih i nemogućih scenarija da su auto sedišta jednostavno obavezna oprema u svakom automobilu.
Danas, ne da roditelji ne puštaju decu da se sama igraju, već i paze gde se igraju i s čim se igraju. Posebno zaštićene ljuljačke i igračke od posebnih materijala. Obične igre u parku postale su naučna fantastika. Roditelji osamdesetih ne bi videli decu po par sati dok bi se ona bezbrižno igrala po komšiluku.
Pročitajte još:
U osamdesetim, važno je da ste bili praktični, i to je bila cela umjetnost oko hrane. Današnji roditelji proučavaju sastojke koje njihovi roditelji ne bi ni pogledali. Takođe, važno je šta se jede, koliko se jede i kad se jede. Jede li moje dete dovoljno ovoga i sme li jesti ovo i ima li u ovome dosta toga i toga, pitanja su na koja bi se roditelji u osmadesetim toplo nasmejali.
U osamdesetim godinama, kada su deca bila žedna, bez problema su pila vodu iz creva za vodu i slično. Iako, ispostavilo se da to nije baš najsigurnija opcija zbog otrovnih hemikalija, ali danas roditelji posebno paze otkud njihova deca piju vodu, pa neki roditelji deci daju da piju samo flaširanu vodu ili koriste filtere za vodu i piju samo pročišćenu iako je voda iz slavine najčešće sasvim dobra.
Pre su roditelji puštali svoju ne tako staru decu da čuvaju svoju mlađu. Danas, ne da roditelji ne puštaju osmogodišnjake da sami ostaju sa trogodišnjacima, nego njihovu decu mogu čuvati samo odrasle i proverene osobe, a ponekad ni odrasli nisu dovoljno kvalifikovani.
Nekada su deca gledala apsolutno sve i svašta na televiziji pa se neretko događalo da su u osnovnoj školi već znala sve najpopularnije romantične ili horor filmove, a često imala i noćne more od istih. Danas postoje roditeljske kontrole. Pazi se šta se gleda i koliko se gleda, a mnogo roditelja ne želi ni da bebe budu u istoj prostoriji dok u pozadini igra neprimeren sadržaj, a kamoli starija deca.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
