Jedno istraživanje pokazuje je pre bebinog rođenja određeno da li će ona kad poraste biti levoruka ili desnoruka. Reč je o genskoj aktivnosti u kičmi koja počinje u osmoj nedelji trudnoće, a ne u mozgu.
Ljudi su većinom desnoruki, ali postoji oko 10 odsto levorukih, pokazalo je istraživanje sprovedeno na 2,3 miliona ljudi. Ipak, iako se nekad mislilo kako je sklonost korišćenja jedne dominantne ruke zapisana u mozgu, jedna studija pokazuje da to definitivno nema veze s našim mozgom ili našim neurološkim razvojem.
U prilično zanimljivom zapletu, čini se da je to hoćemo li biti levoruki ili desnoruki zapravo ‘ugrađeno’ u naše biološko delovanje čak i pre našeg rođenja, piše IFL Science a prenosi sajt 24 sata.
Istraživanje su sproveli naučnici iz Nemačke, Holandije i Južne Afrike – na čelu s biofizičarima sa univerziteta „Ruhr Bochum“. Oni su pažljivo nadzirali ekspresiju gena unutar kičme koja se razvija u fetusu u materici između osme i dvanaeste nedelje trudnoće.
Pročitajte još:
Dugo se pretpostavljalo da aktivnost gena u mozgu, zavisno od toga koja hemisfera pokazuje najviše aktivnosti, određuje da li je neko desnoruk ili levoruk.
Međutim, na osnovu aktivnosti u kičmi čini se da se tamo dešava neka asimetrija koja nikad ranije nije otkrivena. Naučnici su se fokusirali na delove kičme odgovorne za prenos električnih impulsa na ruke, ruke, noge i stopala, a ta asimetrija određuje da li osoba piše desnom ili levom rukom.
Iako još uvek nije jasno šta bi spoljni faktori, koji to uzrokuju mogli biti, moguće je da oni menjaju način rada enzima oko deteta u razvoju, što zauzvrat menja način na koji se njihovi geni mogu izraziti. To utiče na asimetriju genske aktivnosti prisutne u kičmi.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar