5
I pre adaptirane hrane i flašica, i te kako je bilo improvizovanih alternativa dojenju i majčinom mleku.
Jeste li se ikad zapitali kako su žene koje nisu mogle ili htele da doje zapravo hranile bebu? Malo istraživanja otkrilo je da je pre oko 100 godina i te kako bilo zamene za majčino mleko, pišu na sajtu 24sata.hr.
Mokra sestra je žena koja doji dete druge žene i to je bila najčešća alternativa dojenja majčinim mlekom. Postojala je još 2000. godine pre Hrista i živela sve do 20. veka, ponegde i duže. Žene koje su imale mleka dojile su drugu decu i to je bilo široko rasprostranjena alternativa dojenju jer su žene nažalost često umirale pri porođaju ili nisu mogle da doje iz zdravstvenih razloga. U nekim društvenim slojevima dojenje nije bilo poželjno. To je značilo da su se, vrlo često, u dobrostojećim porodicama koristile služavke ili – nažalost – robinje koji su dojile njihovu decu.
Tokom arheoloških iskopavanja pronađene su drevne glinene posude, a smatra se da su one bile napunjene životinjskim mlekom (na primer, kozjim, ovčjim, magarećim mlekom ili čak svinjskim ili konjskim) i korišćene za hranjenje beba koje majke nisu mogle da doje. Naravno, te posude nisu bile higijenske ni prikladne zbog neodgovarajućeg mleka.
Pročitajte još:
Jeste li znali da i rog životinje može postati dečja flašica? Nažalost ljudi u srednjem veku su to znali jer su bebe pile životinjsko mleko iz šupljeg roga.
Ponekad su se pravile rezbarene drvene posude koje su se koristile za hranjenje beba takođe životinjskim mlekom.
Između 16. i 18. veka nekad su bebe hranili hlebom namočenim u običnu vodu, ušećerenu vodu ili kravlje mleko. Hranili su ih i žitaricama kuvanim u supi od kostiju.
U 18. veku nastao je izum koji se može nazvati „bubby pot“. Napravljen je od srebra i pomalo je čičio na džezvu, a bebe su iz njega pile kravlje mleko. Levka je bila prekrivena krpama, platnom ili sunđerom kako bi se stvorila improvizovana dojka. Do 18. veka ljudi su počeli da shvataju da je ljudsko mleko najbolje za bebe – pa su počeli s formulisanjem nečega što bi imalo slična svojstva.
Godine 1853. Gejl Borden dodao je šećer novoizumljenom mleku, a koji je kuvanjem ispario (još jedan popularan izbor za hranjenje beba), konzervisao ga i prodao ga kao kondenzovano mleko. To je ubrzo postalo popularna alternativa majčinom mleku za bebe.
Godine 1865. hemičar Justus von Libig stvorio je, patentirao i prodao jednu od prvih dečjih formula. U početku je formula napravljena u tečnom obliku, a zatim ju je razvio u prahu. Sastojala se od kravljeg mleka, pšeničnog i sladovog brašna i kalijumovog bikarbonata. Do 1883. godine Justus nije bio jedini izbor i proizvođač formula. Tada je na tržištu već bilo 27 patentiranih vrsta hrane za dojenčad i većina ih je bila masna, slatka i neprikladna za bebe zbog vrlo malo hranjivih sastojaka.
Sredinom 19. veka staklene flašice počele su da se koriste s prvim bočicama za hranjenje beba, stvorenim u Francuskoj. Bile su vrlo komplikovane, s plutenom cuclom, a specifične iglice su korišćene za ulaz vazduha kako bi se regulisao protok mleka.
Konkurentno tržište prilično je brzo popravilo i posude za hranjenje i hranjivu vrednost formule. Ipak, bebe u razvijenom svetu i dalje su obolevale od pijenja ovih zamena za majčino mleko jer ljudi tada još nisu znali da se štetne bakterije mogu razmnožavati u bočicama. Važno je napomenuti da u mnogim zemljama u kojima je adaptirana mlečna hrana počela da izlazi na tržište, roditelji nisu imali pristup čistoj vodi ili sterilisanim flašicama. To je bio uzrok mnogih oboljenja i velike smrtnosti beba u tom razdoblju.
Do pedesetih godina 20. veka nastala je adaptirana mlečna hrana koja je napokon bila prihvatljiva alternativa majčinom mleku. Otada je sve išlo nabolje, a roditelji su mogli da s pouzdanjem hrane svoje bebe adaptiranim mlekom.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
