Ako biste bilo koga u Srbiji pitali da u svom ovom mraku 2020. godine nađe svetlu tačku, nešto veliko, lepo što nam se desilo - odgovor bi verovatno bio jedinstven. I u sebi nosio i suzu i nadu, ali i veliki ponos jer smo pokazali da smo nacija sposobna za čuda. Da, mislimo na Sofiju. Na Minju. Na Aniku. Na Lanu. Na Olivera. Na svu onu bolesnu decu koja su zahvaljujući humanim ljudima Srbije uspela da odu na lečenje, uprkos tome što žive u zemlji u kojoj su prinuđena da mole strance za pomoć; u kojoj zdravstveni sistem puca; u kojoj se vređa zdrav razum na svim nivoima; u kojoj vlada nemaština; na kraju, u zemlji koju je pandemija koronavirusa potpuno ukanalila i rešenje situacije se ni ne nazire.