Majka dvoje dece opisala je kako joj je francuska metoda roditeljstva koju zovu "pauza" pomogla u vaspitanju - ali ju je takođe potpuno promenila kao roditelja.
Džejklin Li je novinarka i majka dvoje dece: dečaka od četiri godine i devojčice od dve godine. Oni se, poput mnoge druge dece, često svađaju, piše Miss7 mama.
Kao mama, Džejklin se uvek mešala u dečje svađe i konstantno se osećala kao ‘sudija’ koji reaguje na svaki njihov ‘prekršaj’. Ipak, nakon što je čitala o francuskoj metodi pod imenom ‘Pauza’, odlučila je da je primeni na svoju decu i njihove česte prepirke.
Pročitajte još:
„Moja deca imaju četiri i dve godine, možda ‘najopasnije’ godine za braću i sestre. To je uzrast u kojoj Lego kocke postaju oružje, krađa postaje nešto sasvim normalno, a vrištanje je glasnije od vulkanske erupcije. Počinjem da se pitam hoće li moja deca ikad biti složna?
Konstantno ulećem u situacije u kojima moram da izgovaram ovakve rečenice: ‘Prestani da gnjaviš sestru!’, ‘Prestani da kradeš njegove igračke!’, ‘Prestani, vidiš da plače'“. Uistinu je naporno i iscrpljujuće. Frustrirajuće je uvek se ponašati kao sudija i time još ‘potpaljivati’ situaciju.
I tada, umesto samo dvoje osetljive i mrzovoljne dece, tu je i osetljiva i mrzovoljna mama. Zato moram da istaknem da mi je život postao puno jednostavniji kad sam prisvojila popularnu francusku metodu u svoje roditeljstvo. Poprilično sam sigurna da je gotovo svaka mama u svetu koristila ovu metodu, ali Francuzi su bili prvi koji su joj dali ime.
Pamela Drukerman, autorka knjige ‘Francuska deca ne bacaju hranu’, prva je koja me je upoznala s metodom pod imenom ‘pauza’. Pamela je Amerikanka koja živi u Parizu sa svojom porodicom. Ona je podelila mnoge razlike između francuskih i američkih roditelja, ali upravo je ‘pauza’ ono što me je jako zainteresovalo.
‘Pauza’ se preporučuje novim mamama koje imaju problem s tim da njihove bebe prespavaju noć. Nakon svega, francuske bebe prespavaju noć do drugog meseca života, stoga mora da postoji nešto značajno u ovoj metodi. Nemojte se zavaravati, jako je jednostavna.
‘Kada francuska beba plače noću, roditelji ulaze u sobu, zastanu i posmatraju je par minuta’, objašnjava Pamela u svojoj knjizi i dodaje: ‘Oni znaju da će bebe u svom snu imati pokrete i zvukove, a između svega i plač. Kada ih ostave na par minuta, one se same smire i nastave ponovno da spavaju’.
Primenjiva je i na druge situacije! Kada sam pročitala ovu knjigu, moja deca više nisu bile malene bebe i već su spavala preko cele noći. Ali, pomislila sam kako bi ova metoda mogla da se primeni na svu decu bez obzira na uzrast i na mnoge situacije: od spavanja do ispada besa i svađa.
Šta ako prestanem da se mešam u svađe između svoje dece, šta ako prestanem da budem sudija i jednostavno uključim ‘pauzu’? Možda će naučiti kako da se sami smire i reše problem. I upalilo je!
Pročitajte još:
Kad su moja deca počela da se prepiru, jednostavno sam gledala i čekala. Naučila sam da su, za tri minuta, sposobni sami da reše problem između sebe. Ili su počeli da pregovaraju poput lukavih lisica ili je jedno od njih samo odustalo i otišlo od drugog. U samo par prilika, situacije su postale gadne i morala sam da se umešam.
Roditelji imaju sklonost da pojačaju svađe između dece koje bi inače bile puno manje ozbiljne. Kada se umešam istog trenutka kad moja deca počnu da se svađaju, na taj način doprinosim povećanju emocija – uključujući i mojih. Tada situacije uglavnom izmiču kontroli. Ali, time što pauziram, dajem im priliku da se sami nose sa svojim emocijama, samostalno i pravilno.
Ova metoda čak važi i za neke manje nezgode. Ako ogrebu koleno, padnu dok trče ili slično – jednostavno uključim ‘pauzu’. Dajem im priliku da se sami izvuku iz situacije. U jako retkim situacijama trče k meni, plačući za pomoć. Ostala sam impresionirana njihovom sposobnošću da se sami dignu, obrišu sa sebe prljavštinu i nastave dalje.
Ukratko, evo kako ‘pauza’ funkcioniše: kada vaša deca imaju bezopasan ispad besa zbog bilo kojeg nevažnog razloga, jednostavno zastanite. Posmatrajte ih sa sigurne udaljenosti i čekajte. Znala sam da čekam do pet minuta pre nego što sam se sama umešala u situaciju, a jedini trenuci kada sam odmah reagovala bilo je kada su počeli da se povređuju.
Ali, za veliku većinu situacija, pet minuta je sasvim dovoljno. I zato, uzmite pauzu, par puta duboko udahnite i dopustite deci da sama reše svoje probleme jer svima treba prostora i vremena kako bi naučili i razvili se.
‘Pauza’ vas ne čini lošim roditeljem. Čini vas mudrim roditeljem dece koja se nauče da budu otporna, nauče da se zauzmu za sebe u školskom dvorištu i nauče da se sami smire, na zreo način. Zapravo pomažete deci kako da sama sebi pomognu i kako da smanje stres u svakodnevnim situacijama“.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
—
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar