Bez ruku i nogu, elegantna, uvek s turbanom na glavi, zavaljena u sofu, s kičicom zaglavljenom u velikom naglavku koji pokriva patrljak od ruke, četkicu drži među zubima i rame naslanja na sto dok stvara svoje slike… Ovim rečima se u delu "Sećanja na osobu iz Saseksa" opisuje jedna od najtraženijih slikarki u dobu Viktorijanske Engleske Sara Bifin.
Osoba koja je ušla u anale istorije umetnosti, jer je uprkos invaliditetu ostvarila svoj san i postala slikarka, u poslednje vreme zvezda je aukcija. Pre nekoliko dana na javnom nadmetanju u londonskoj aukcijoj kući akvarel Sare Bifin „Studija perja“ iz 1812. godine prodat je trostruko veću cifru od procenjene.
Ko je bila Sara Bifin? Rođena je u siromašnoj porodici u Somersetu 1784. godine. Od rođenja je patila od kongenitalnog poremećaja koji nosi naziv fokomelija. I bez obzira na sve, te ogromne poteškoće uspela je da ih prevlada.
googletag.pubads().enableAsyncRendering();
googletag.pubads().setSafeFrameConfig({ allowOverlayExpansion: true });
googletag.enableServices();
});
}
Odlikovala ju je neverovatna snaga i sama je sebe naučila da piše, slika četkicom među zubima, i da kroji s makazama koje je držala usnama.
Umetnica, rođena bez ruku i nogu, bila je članica putujućeg cirkusa u Engleskoj. „Reklamirali“ su je kao „Čudo bez udova“ ili „Osmo čudo sveta“. Cirkusu se pridružila kada joj je bilo 13 godina. Zarađivala je godišnje po pet funti i tako što bi slikala po narudžbini za posetioce cirkusa, a svoje minijature je prodavala tri gvineje, kovani novac koji se u Engleskoj koristio.
„Rođena bez ruku i nogu, ona je lepuškasta pojava iz koje isijava genijalnost. Bifinova dobro piše, crta pejzaže, slika minijature i čini još mnoge druge zadivljujuće stvari. A radi SA SVOJIM USNAMA I ZUBIMA“ – ove reči bile su ispisane na reklami-letku kojim je putujuća cirkuska družina promovisala svoju 28-godišnju atrakciju.
I toliko je Sara Bifin postala popularna da je na sebe skrenula pažnju uglednih ličnosti onoga doba. Čak ju je jedan od najuglednijih engleskih književnika Čarls Dikens pominjao u svojim romanima „Nikolas Niklbi“, „Mala Dorit“ i „Martin Čazlvit“.
window.googletag = window.googletag || {cmd: []};
googletag.cmd.push(function() {
googletag.defineSlot('/21876124292/NovaRS/novaRS-dinamicki-inText',[[300, 250], [320, 100]],'div-gpt-ad-1622631114710-1').setTargeting('nova_rs_category', addManagerParams.categories).setTargeting('nova_rs_id', addManagerParams.post_id).setTargeting('nova_rs_url', addManagerParams.post_url).setTargeting('nova_rs_tags', addManagerParams.tags).addService(googletag.pubads());
googletag.pubads().setCentering(true);
googletag.pubads().collapseEmptyDivs(true, true);
googletag.pubads().enableAsyncRendering();
googletag.pubads().setSafeFrameConfig({ allowOverlayExpansion: true });
googletag.enableServices();
});
}
Ali, ono što je bilo presudno za njen umetnički uzlet bio je susret sa Džordžom Daglasom, grofom od Mortona na vašaru za Bartolomejsku noć 1808. godine. Engleski grof želeo je da se uveri da li Sara zaista može da slika tako „osakaćena“. I kada se uverio da dama bez nogu i ruku zaista može da napravi minijaturni portret ili nacrta pejzaž, platio joj je časove kod slikara Kraljevske akademije umetnosti Vilijema Krejga. I već 1821. godine londonsko Kraljevsko društvo umenosti dariva Bifinovoj srebrnu medalju za jednu od njenih slika.
Minijaturni portreti jedinstvene umetnice toliko postaju popularni da uspeva da dođe do svog slikarskog ateljea u čuvenoj ulici Bond u Londonu. Među kupcima njenih dela bili su i članovi kraljevske porodice. Tako je portret Edvarda, vojvode od Kenta, koji je načinila Bifinova, kupila još 1839. godine kraljica Viktorija. Taj portret i danas je deo kolekcije britanske kraljevske porodice.
Kada je preminuo njen ktitor, grof od Mortona Sara Bifin našla se u priličnim finansijskim poteškoćama, a pride prevario ju je za pozamašnu svotu novca čovek koji je radio kao njen menadžer. U pomoć je uskočila kraljevska porodica. I kraljica Viktorija dodelila je umetnici počasnu penziju.
googletag.cmd.push(function() {
googletag.defineSlot('/21876124292/NovaRS/novaRS-dinamicki-inText',[[300, 250], [320, 100]],'div-gpt-ad-1622631114710-2').setTargeting('nova_rs_category', addManagerParams.categories).setTargeting('nova_rs_id', addManagerParams.post_id).setTargeting('nova_rs_url', addManagerParams.post_url).setTargeting('nova_rs_tags', addManagerParams.tags).addService(googletag.pubads());
googletag.pubads().setCentering(true);
googletag.pubads().collapseEmptyDivs(true, true);
googletag.pubads().enableAsyncRendering();
googletag.pubads().setSafeFrameConfig({ allowOverlayExpansion: true });
googletag.enableServices();
});
}
Samo nekoliko meseci pre smrti 1850. u 66. godini Kraljevska akademija je u svoju stalnu postavku uvrstila jedno od njenih dela.
I više od 150 godina slikarka, tako retka pojava u istoriji umetnosti, bila je „zaparložena“. Međutim, nenadano doživljava „renesansu“. Jer, poslednjih godina na aukcijama, naročito u Velikoj Britaniji, beleži se velika potražnja za delima Sare Bifin. Primera radi, do decembra 2019. godine najskuplje delo ove umetnice bilo je prodato za 3.383 dolara, prenosi sajt „Artnet njuz„.
Međutim, kada je aukcijska kuća Sotbi početkom decembra 2019. stavila na prodaju autoportret Bifinove iz 1821. godine sve se promenilo. Iako je Sotbi istu ovu sliku prodao još 1986. godine za „bednu“ svotu novca, nova aukcija opet nije bila obećavajuća.
googletag.defineSlot('/21876124292/NovaRS/novaRS-dinamicki-inText',[[300, 250], [320, 100]],'div-gpt-ad-1622631114710-3').setTargeting('nova_rs_category', addManagerParams.categories).setTargeting('nova_rs_id', addManagerParams.post_id).setTargeting('nova_rs_url', addManagerParams.post_url).setTargeting('nova_rs_tags', addManagerParams.tags).addService(googletag.pubads());
googletag.pubads().setCentering(true);
googletag.pubads().collapseEmptyDivs(true, true);
googletag.pubads().enableAsyncRendering();
googletag.pubads().setSafeFrameConfig({ allowOverlayExpansion: true });
googletag.enableServices();
});
}
„Bifinova je pokazala takvu snagu u prevazilaženju ne samo predrasuda prema profesionalnim likovnim umetnicama toga doba, već prevashodno predrasuda prema nekome ko je posmatran kao cirkuski frik. Od rođenja je sve bilo upereno protiv nje, ali ova slika je način na koji je ona želela da se predstavi svetu-kao umetnica okružena svojim oruđem i spremna za rad“, bilo je zapisano u katalogu aukcije.
Ovaj autoportret bio je procenjen na samo 2.360 dolara, međutim kupci su bili toliko očarani da je na kraju „otišao“ za čak 180.125 dolara. I danas je to rekord za jedno delo engleske slikarke.
Naravno, to je pobudilo interes tržišta za delima unikatne slikarke. Mediji su počeli da podsećaju na tragične okolnosti u kojima je rođena, ali i na to da njen invaliditet nije uspeo da baci senku na njen neverovatan talenat.
„Ljudi imaju izuzetno poštovanje prema onima koji su uspeli da se izdignu iznad svih životnih nedaća“, objašnjavali su eksperti iznenadnu potražnju za delima Sare Bifin.
Samo ove godine sva dela engleske umetnice, koja su bila nuđena na aukcijama, dostizala su desetostruko veću cifru od procenjene. Primera radi, u julu u londonskom Sotbiju jedna od više verzija "Studije perja" (Study of Feathers) imala je početnu cenu od 8.272 dolara. Prodata je za gotovo stotinu hiljada dolara.
Likovni stručnjaci tumače uspehe mišljenjem da je delo Sare Bifin izuzetno, po svim mogućim standardima, pa ne čudi da smo danas svedoci oživljavanja interesa za ovom zagonetnom umetnicom. A cene dela Sare Bifin skaču i nastaviće da skaču do neba!
Bonus video:
Milena Pavlović Barili: Požarevac-Njujork