Zorana Minčić Foto: Jovo Marjanović

Sedamnaesti Festival nauke održava se od 12. do 14. decembra na Beogradskom sajmu, a ovogodišnje izdanje manifestacija ima centralnu temu Evolucija ideja - koncept kojim se osvetljava nauka kao disciplinu koja se konstantno razvija.

Piše: Nikola Marković

Neizostavni i dugogodišnji deo tima ovog festivala je i menadžerka za odnose s javnošću Zorana Minčić, čija je uloga veoma značajna u pronalaženju načina na koji ćemo razgovarati o nauci, učiniti je zabavnom i pristupačnom, interesantnom i atraktivnom u vremenu klikbejt naslova, estrade i pseudonauke. Sa Zoranom razgovaramo o ključnim temama i programskim celinama ovogodišnjeg festivala.

Šta za festival znači ovogodišnji slogan i koncept Evolucija ideja?

– Ne mogu reći da sam iznenađena, ali priznajem da nisam očekivala da će tema ovogodišnjeg, sedamnaestog Festivala nauke izazvati tako veliko i široko interesovanje među institucijama, i to u meri da smo nažalost neke prijave morali da odbijemo. Fizički nije bilo moguće realizovati i smestiti toliko kvalitetnih postavki u prostor površine 4.500 sajamskih kvadratnih metara. To govori da je Evolucija ideja priča o svima nama u najširem smislu, i da nema naučne discipline ili oblasti života na koju ona ne može da se primeni. I kada je reč o prirodnim, ali i društvenim naukama. Jer, imajmo na umu – svaka promena i evolucija nastaju od ideje. Očigledno je to inspirisalo naše učesnike da zajedno stvorimo možda najbogatiji i svakako najinspirativniji Festival do sad.

Foto: Festival nauke

Nauka je disciplina koja se konstantno razvija, a evolucija ideja je koncept koji osvetljava neprekidni proces te transformacije i razvoja naučnih misli i teorija kroz vreme. U fizici, biologiji, geologiji, medicini, nova naučna otkrića su doprinela boljem razumevanju i prihvatanju sveta oko nas, koji je i sam deo neprekidne evolucije ideja, zbog kojih naš život može i treba da bude bolji, lepši i lakši nego ikada. Međutim, moramo biti objektivni – evolucija je tu i kada naiđemo na izazove za koje još nemamo rešenje, a i kada je reč o problemima koje smo sami stvorili. Zato verujemo da zajedno možemo da usmerimo evoluciju u pravcu bolje budućnosti. Ja sam optimista i samo u takvu budućnost verujem.

Ove godine izuzetno je obiman program Festivala nauke – stotine učesnika, nekoliko desetina postavki, pet programskih celina…. kako biste posetiocima preporučili da pristupe obilasku svih ovih sadržaja? Odakle krenuti, na šta posebno obratiti pažnju, šta se ne sme propustiti?

– Svaka postavka je pažljivo osmišljena i vredna pažnje, tako da je prvi savet: izdvojite dovoljno vremena, a drugi: prepustite se naučnoj čaroliji koja počinje čim zakoračite u halu 3 Beogradskog sajma. Zona interaktivnih postavki – Nauka bez prestanka predstaviće programe 41 domaće naučne i obrazovne institucije i u njoj ćemo pomerati granice fizike, baviti se čudima (al)hemije, zavrteti pravi modni vremeplov, istražiti koliko je pametna voda koju pijemo, ispratiti hranu koju jedemo na njenom putu od farme do trpeze i napraviti ceo jedan krug od biljaka do savremenih lekova.

Tim najboljih Ekspertinejdžera iz cele zemlje vas neće ostaviti ravnodušnim jer će se puni entuzijazma baviti vršnjačkim obrazovanjem i intrigantnim temama uz učešće više od 120 tinejdžera iz 13 škola. Naučno-fantastična bina donosi nam atraktivne nastupe gostiju iz Švedske, Češke, Poljske, Estonije, Australije, Slovenije, ali i domaći naučni komunikatori ovakvim zabavnim, vizualno spektakularnim scenskim načinom prezentovanja nauke ostaviće vas bez daha.
Najslađa zanimacija za najmlađe posetioce u kojoj i sami volimo da uživamo i vratimo se u perspektivu usvajanja znanja u periodu predškolskog uzrasta očekuje nas u Maloj zoni.

Ove godine predstavljamo i novu tematsku celinu: Zonu ideja i inovacija kao prostor za učenje, kritičko razmišljanje i razgovor, mesto gde se u sadašnjem trenutku preispituje prošlost i promišlja budućnost. Istraživaćemo sopstvene filozofske ideje, ući u okršaj sa stereotipima, probati da vidimo sopstvene misli.
Otkrićemo fascinantne tajne nervnog sistema, mesta gde zapravo ideje evoluiraju i koje je vrhovni gospodar našeg tela.Na zabavan i interaktivan način upoznaćemo se sa osnovnim konceptima Darvinove teorije evolucije, a saznati i kako je tekla evolucija životinja od sunđera do čoveka i ko je sve živeo na ovoj planeti pre nas? Daćemo odgovore na najaktuelnija naučna pitanja – kako biotehnologija poboljšava kvalitet naših života, zbog čega je 3d štampa u medicini zaista velika i važna inovacija, i pokazati kako se ova revolucionarna štampa koristi za pravljenje modela kostiju, srca, pa čak i mozga! Funkcionisanje kvantnog računara i ključni aspekti rada u kvantnom univerzumu više neće biti misterija. Ono što mene posebno zanima je šta možemo da očekujemo sledeće godine kada ćemo iz opservatorije ”Vera Rubin” iz Čilea, zaduženoj za prikupljanje najveće količine astronomskih podataka do sada, dobiti prve fotografije snimljene najvećom digitalnom kamerom na svetu od čak 3200 megapiksela!

Foto: Marko Đoković

Festival nauke poznat je po svom zabavnom pristupu nauci. Međutim, nauka je ujedno i “ozbiljna” i ima uticaja kako na pojedince tako i na razvoj čitavog čovečanstva. Koliko su mladi svesni samog značaja nauke u današnje vreme pseudonaučnika i teoretičara zavere, i koliko im Festival pomaže da se snađu u moru (dez)informacija kojim smo okruženi?

– Ovo pitanje je veoma važno. Festival se pažljivo, promišljeno i prilagođeno razumevanju naše primarne ciljne grupe, a to su deca, bavi upravo razbijanjem predrasuda i promocijom nauke tako da svako dete posle posete Festivalu prilično jasno može da uspostavi razliku između nauke i pseudaonauke tj. svega onoga što se lažno predstavlja kao nauka. Za to su zaslužni naši izuzetni stručnjaci – učesnici i saradnici – naučnici, demonstratori, volonteri za koje nema nemogućih pitanja. Uz komunikativnost, fleksibilnost, bliskost sa decom kroz avanture u koje ih uvode, eksperimente koje zajedno izvode, otvorenost i dostupnost, pre svega neupitan je njihov naučni autoritet i kredibilitet, odnosno veština kojim ga predstavljaju najmlađima.

Ono što primećujem jeste da su pseudonaučnim i raznim „teorijama zavera“ skloniji stariji, dok su dečiji umovi znatno čistiji pa i razumniji od naših. Kada posmatrate njihovu interakciju, posebno sa vršnjacima koji se bave naukom u Ekspertinejdžeri zoni, čujete kakva pitanja postavljaju i iz prve ruke svedočite njihovom razmišljanju, možete stvarno samo da ostanete pozitivno zatečeni. Zabavan, interaktivan, dinamičan način kojim prezentujemo ozbiljne, i nama odraslima nekad teže razumljive sadržaje, teorije, zakone, ključan je u razbijanju predrasuda i stereotipa. Takođe, pokazuje da i takvi sadržaji mogu da se osvetle iz jednog drugačijeg ugla koji ne umanjuje njihovu vrednost i važnost. Naprotiv, čini da deca baš tim putem na kraju i zavole sve te formule, definicije i slično. Pomažemo da razumeju čemu nešto služi, kako radi, da dodirnu, da sami izvedu neki eksperiment, da dožive pravu nauku.

Ne zaboravimo i da je Srbija dugo i ozbiljno prisutna u evropskom i svetskom naučnom prostoru, što kroz učešće naših naučnika u velikim projektima, što kroz sjajne rezultate koje na brojnim takmičenjima postižu naši mladi talenti. Njihova vidljivost jeste sve veća, ali mislim da to nije dovoljno i da su oni ti koji zaslužuju naslovne strane i mnogo veću minutažu u elektronskim medijima. To je evolucija za koju se nadam da će je konačno doživeti naše društvo i svetlo u tom pravcu se nazire, ali mora biti jače.

Foto: Marko Đoković

Nakon mnogo godina Festivala, da li i dalje vidite prostor za njegov razvoj i u kom smeru bi taj razvoj mogao da ide?

– Kako da ne! Sam Festival nauke neprekidno prolazi kroz evoluciju. Od prvog izdanja 2007. godine u zgradi Geozavoda na kome je učestvovalo 150 naučnika, porastao je, napredovao, konstantno se usavršava i postao je najveći regionalni Festival nauke jugoistočne Evrope, na kome ove godine učestvuje preko 750 naučnih komunikatora, a tokom tri dana prošle godine, ugostio je 25.000 posetilaca.

Ove godine pokrenuli smo i Naučni piknik u Arboretumu šumarskog fakulteta – manifestaciju ekološkog karaktera koja je ostvarila veliki uspeh okupivši 5.000 ljudi tokom dva prolećna dana. Zahvaljujući Festivalu nauke kao inspiraciji, širom Srbije nastalo je preko 30 festivala ovog tipa i nadamo se da će ih biti još više.
Festival će i dalje osluškivati duh vremena i promene koje se sve brže odvijaju u svim oblastima, i u skladu sa njima temeljno i profesionalno, ali i razigrano i maštovito, odgovarati na sve veću potrebu za promocijom i popularizacijom nauke i obrazovanja afirmisanjem poznatih i promovisanjem neafirmisanih naučnika sa domaćih i stranih prostora. Pružaće priliku najmlađima da kroz praktične primere, spojem teorije i prakse u osnovi interaktivnih postavki iskuse direktno, „iz prve ruke“, što više novih, fascinantnih naučnih otkrića. Razvijanjem međunarodnog programa sa gostima koji donose svoje jedinstvene perspektive i inovacije iz svojih zemalja, širiće posetiocima vidike i pružati nam svima mogućnost da saznamo više o globalnim trendovima u nauci. I najvažnije kroz zabavnu razmenu ideja, kreativnost, igru, isticati dosledno neprolaznu vrednost znanja a činiti sve nas bez obzira na godine, osvešćenijim, optimističnijim i otvorenim za spoznaju sveta u nama i oko nas.

Bonus video: Zašto ne treba propustiti Festival nauke

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar