0
"U pandemijskim smo okolnostima i svi se trude da prevaziđu okolnosti sa kojima se susrećemo. Beogradski sajam je tako ponudio 11. septembar kao datum održavanja Sajma knjiga. To nije baš srećno odabran termin. Reč je o pokušaju da se izbegne naredni talas epidemije i pojačano delovanje virusa krajem jeseni, kada je po običaju Sajma knjiga. Međutim, septembar zaista ne odgovara izdavačima za organizaciju i prisustvo na Sajmu knjiga, tako da ostaje pitanje da li će Sajma knjiga biti u predloženom terminu u septembru, da li će biti u uobičajenom (u poslednjoj nedelji oktobra), ili ga uopšte neće biti", rekao je Zoran Hamović, gostujući kod Miljane Nešković u novoj epizodi podkasta Snaga uma na Nova.rs
Hamović je podsetio da su rizici za izdavače i organizatore ove godine veliki.
„Ne mogu da budem optimističan u vezi sa održavanjem Sajma knjiga ove godine, ali ono što jeste optimistično tiče se tradicije ove manifestacije. Imamo 65 godina tradicije izlaganja na Beogradskom sajmu knjiga. Svi bismo voleli da se ta tradicija i nastavi. Izvesno je da Beogradski sajam knjiga treba da doživi jednu vrstu reforme i da se uskladi sa sadašnjim vremenom i mogućnostima koje pružaju moderne tehnologije za razmenu podataka. Naravno, uvek podsećamo da Beogradski sajam knjiga ima jednu vrstu energetskog potencijala koji se ne može naći nigde drugde. Taj potencijal se ostvari kada se svi okupe na jednom mestu – pisci, izdavači. novinari, kao oni najvažniji, čitaoci koji dolaze sa svih strana. Ovu energiju želimo da očuvamo, naravno poštujući pandemiju“, rekao je Hamović i dodao da su izdavači knjiga u velikoj meri iscrpljeni velikom količinom trzavica koje je pandemija svima donela.
„Prvo nam je u potpunosti bila ugrožena komunikacija sa čitaocima, tako što je u fizičkom smislu osporena,. Nakon toga, usled opšte rastrzanosti koja stalno raste, možemo i da konstatujemo da je sve manje onih koji uopšte mogu da se fokusiraju na knjigu. Ljudi kojima su ugrožene radne i druge egzistencijalne pozicije jasno da ne mogu da usmere svoju pažnju na aktivno čitanje“, rekao je Hamović.
Na pitanje kako da odaberemo knjigu koja odgovara nama, Zoran Hamović je dao jedan savet: „Trebalo bi u svakoj knjižari da tražimo knjigu o kojoj ćemo uvek sa radošću i zadovoljstvom govoriti. To će biti ona knjiga za koju ćemo moći da kažemo da je to naša knjiga, da bismo voleli da smo je mi napisali. Tako ćemo znati da smo uzeli knjigu koja postaje deo našeg duhovnog prostora“.
Tema nove epizode podcasta Snaga uma je upravo naš odnos prema knjigama. Šta podaci o tome ko su najprodavaniji pisci govore o nama? Da li je zgražavanje nad pevačima, starletama i ostalim popularnim autorima knjiga dobra ili loša praksa? Kako izbeći književni konzumerizam? Ovo su neka od pitanja koja su potegnuta u novoj epizodi podcasta Snaga uma, kroz razgovor koji smiruje strasti i vraća nas izvornoj svrsi dobre knjige.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
