Stotu predstavu igraj kao i prvu, ali bolje, bio je kredo kog se držao Mija Aleksić, jedan od naših najvećih glumaca koji je rođen na današnji dan pre ravno jednog veka.
– Kad bih govorio o Miji Aleksiću, počeo bih od toga da mi nikada u životu ništa nije bilo teško. Nije mi bilo teško što sam iz siromašne porodice i što sam se školovao od prodaje tuđih, polovnih knjiga, a zatim sebi za učenje nabavljao još starije. Mali opštinski ćata, moj otac, uspeo je da mene i sestru izvede na put i od nas stvori čestite i dobre građane – govorio je Mija Aleksić koji je rođen u selu Gornja Crnuća kod Gornjeg Milanovca na današnji dan pre stotinu godina.
U Vraćevšnjici je završio prva tri razreda osnovne škole, a do školske klupe je s drugarima iz Gornje Crnuće pešačio pet kilometara.
Kad se jednom prilikom prisećao svog detinjstva isticao je kako kao klinci nisu imali vremena da misle na gluposti, jer je radila efikasna batina „s dva kraja“:
– Kao klinac trčao sam za automobilima da bih se nadisao mirisa benzina. Tada su oni kroz našu ulicu prolazili jednom ili dva puta mesečno… Malo šta je moglo da me iznenadi. Znao sam kako je kad si gladan i kako je kad si sit. Sve sam doživeo, nema nepoznatog…
Detinjstvo mu grubo biva prekinuto početkom četvrte decenije 20. veka, kada su Nemci u obližnjem Kragujevcu masovno streljali stanovnike i zauzimali škole i druge ustanove. Jedva je izbegao streljanje…
Uspeva da maturira 1943, a već sledeće godine pridružio se 17 istočnobosanskoj udarnoj diviziji, sa kojom je otišao u Bosnu, gde je bio do marta ’45. Naredne godine prekomandovan je u Centralni dom, u umetnički ansambl. Bio je član hora, a 1946. demobilisan. Upisuje se na Pravni fakultet, ali ljubav prema teatru prevladava i postaje član ansambla Narodnog pozorišta. Već 1951. godine prelazi Jugoslovensko dramsko pozorište, u kom je proveo 14 godina, nakon čega postaje deo ansambla Narodnog pozorišta u Beogradu.
Međutim, 1977. godine prešao je u status slobodnog umetnika. Teatarske role koje su mnogima urezane u sećanju su one u Dunda Maroja u istoimenom komadu Marina Držića, pa Jevrema Prokića iz Nušićevog „Narodnog poslanika“, ali i Šekspirovog Ričarda Trećeg…
Ogromnu popularnost stekao je u radio i TV serijama tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka kao što su „Veselo veče“, „Servisna stanica“, „Deset zapovesti“, a potom i brojnim rolama na velikom platnu, od kojih je poslednja bila ona u filmu Gorana Paskaljevića „Tango argentino“.
Dobitnik je brojnih priznanja, među kojima su Dobričin prsten, Nušićeva nagrada, Zlatna arena, Sterijina nagrada, statueta „Joakim Vujić“…
– Shvatio sam da život može da bude veoma interesantan i lep ako se gleda iz jednog ugla, a ružan ako se gleda iz drugog. Ja sam našao ugao u kome mi je uvek lepo – pričao je davno Mija Aleksić.
Vek od rođenja velikog glumca obeležava se nizom događaja. Retrospektiva Aleksićevog bogatog opusa počinje danas u Кinoteci u sali „Makavejev“, kada će na dve besplatne projekcije biti prikazana muzička komedija „Pusti snovi“ (1968) u režiji Soje Jovanović, digitalno restaurisana u okviru projekta A1 Кinoteka. Od 29. septembra do 1. oktobra u Muzeju kinoteke biće prikazano ukupno 12 filmova različitih žanrova. Među njima su „Na mesto, građanine Pokorni!“ Radivoja Lole Đukića, „Čovek iz hrastove šume“ Miće Popovića, „Skupljači perja“ Saše Petrovića, „Varljivo leto ’68“ Gorana Paskaljevića…
I narednog meseca nastavlja se obeležavanje stogodišnjica rođenja Mije Aleksića.
Nakon letošnje izložbe „Mija Aleksić – biti glumac“ u Otvorenom univerzitetu Subotica, tokom trajanja Festivala evropskog filma Palić, pa Gornjeg Milanovca, 17. oktobra u Кinoteci biće postavljena nova, dopunjena dokumentarna izložba o Miji Aleksiću. Originalno je bila priređena 2013. povodom 90. godišnjice glumčevog rođenja i od tada proputovala region, a autor postavke je Boban Stefanović, urednik programa Кulturnog centra „Mija Aleksić“.
Baš na toj postavci svako ko ju je do sada video mogao je da se podseti glumačkih zapovesti umetnika, koji je govorio: „Uvek počinji sve ispočetka“. Ali i da je smešno samo ono što je istinito. Smatrao je da glumac ne treba da forsira ulogu „već da je postepeno osvaja, ali sa strašću“.
Mislio je i da „estrada treba da se igra kao najviša komedija“, kao i da je od smeha do suza samo jedan korak. Voleo je publiku, ali se držao pravila da joj se ne treba udvarati.
Još 2018. ustanovljena je glumačka nagrada „Mija Aleksić“, koja se dodeljuje glumcu za izuzetan doprinos umetnosti glume, a ovogodišnji laureat je Branimir Brstina. Takođe, postoji i „Nagrada Mija Aleksić“ koja se za najbolju predstavu dodeljuje na Danima komedije u Jagodini.
Mija Aleksić preminuo je 12. marta 1995. godine, a jednom davno poručio je:
– Ceni reč, ali i ćutanje!
Bonus video: Miodrag Krivokapić
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar