0
Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti biće dodeljeni glumici Jelisaveti Seki Sablić, reditelju Đorđu Kadijeviću i, posthumno, reditelju Živojinu Pavloviću, dok će Plaketa Jugoslovenske kinoteke biti dodeljena Upravi za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane Republike Srbije.
Priznanja će svečano biti uručena na Dan kinoteke – 6. juna u 13 časova u sali „Makavejev“.
Popularna filmska, televizijska i pozorišna glumica Seka Sablić pred kamerama je debitovala pre više od pola veka. Uloga Kristine u čuvenom filmu „Maratonci trče počasni krug“ (1982) Slobodana Šijana, donela joj je Zlatnu arenu na festivalu u Puli, ali je i pre toga, na samom početku karijere, osvojila publiku kao Rajka u „Burdušu“ (1970) Miodraga Popovića. Reditelji su je najčešće angažovali za komične karaktere. Bila je deo hit serijala „Na određeno vreme“ Milana Jelića tokom osamdesetih godina, ali i deo crnog talasa – u „Vranama“ (1969) Ljubiše Kozomare i Gordana Mihića, igrala je i dramske role, kao što je lik majke u filmu „Tamna je noć“ (1995) Dragana Kresoje. Seka Sablić i dalje neumorno radi, najviše za televiziju, a bioskopska publika nedavno ju je gledala u filmu „Munje, opet!“ (2023) Radivoja Andrića.
Reditelj i scenarista, istoričar umetnosti i likovni kritičar Đorđe Kadijević filmsku karijeru je započeo ratnim dramama, od kojih je prva bila Praznik (1967) i to iz ugla drugačijeg od onog u partizanskim filmovima, zbog čega je svrstavan među pripadnike crnog talasa. U njegovom raznovrsnom opusu posebno mesto zauzima kultni televizijski film „Leptirica“ (1973), začetnik žanra fantastike i horora u srpskoj kinematografiji, kojim se bavio i u filmu „Sveto mesto“ (1990). Zanimale su ga i istorijske teme, kao u TV filmu „Karađorđeva smrt“ (1984) i u jednoj od najboljih domaćih serija svih vremena „Vuk Karadžić“ (1987/88), za koju je osvojio i međunarodno priznanje – Gran pri Evrope na festivalu u Rimu.
Reditelj, scenarista, književnik i slikar Živojin Pavlović (1933- 1998) jedan je od najznačajnijih autora crnog talasa. Počeo je kao amater u Kino klubu Beograd i ubrzo skrenuo pažnju u omnibusima „Kapi, vode, ratnici“ (1962) i „Grad“ (1963), s Markom Bapcem i Kokanom Rakonjcem. Usledili su dugometražni debi „Neprijatelj“ (1965), antologijski filmovi „Buđenje pacova“ (1967), „Kad budem mrtav i beo“ (1967), „Zaseda“ (1969)… Nagrađivan u Puli, Berlinu, Veneciji, ali cenzurisan i proganjan od strane režima, jedno vreme je radio u Sloveniji. Među njegovim najznačajnijim filmovima su i „Crveno klasje“ (1970), „Hajka“ (1977), „Doviđenja u sledećem ratu“ (1980), „Zadah tela“ (1983), kao i TV serija „Pesma“ (1975). Poslednji film „Država mrtvih“ snimio je 1998. godine, ali nije stigao da ga završi. To je 2002. učinio Dinko Tucaković, nekadašnji upravnik Muzeja kinoteke.
Uprava za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane Republike Srbije dobiće Plaketu Jugoslovenske kinoteke za uspešnu saradnju na projektu „A1 Kinoteka letnji bioskop“, koji je prošlog leta organizovan na krovu zgrade Doma vojske Srbije. Projekcije filmova pod otvorenim nebom privukle su veliki broj posetilaca tokom mesec i po dana – od 15. jula do 31. avgusta 2022. godine.
Na Dan kinoteke tradicionalno počinje i Festival nitratnog filma, koji se ove godine održava 25. put. Festival će svečano biti otvoren 6. juna uveče u sali „Makavejev“.
Bonus video: Seka Sablić o predizbornoj glumi političara