0
Traume se prenose s generacije na generaciju, a put do oporavka je isuviše dug. Zato bismo sada trebali da se izborimo da sledeća generacija ne živi u traumi i da svet bude malo lepše i slađe mesto, kaže za Nova.rs slavni koreograf i osnivač trupe “Piping Tom” Frank Šartije.
– Želeli smo da pokrenemo priču o nasilju, o njegovim korenima i deci. Ponekad se rađamo s nasiljem u krvi, ali žmurimo na njega, ne želimo da ga vidimo, da pričamo o njemu. Mi smo zaista želeli da se koncentrišemo na pitanje nasilja, da uđemo u glavu tog deteta, shvatimo kako vidi svet oko sebe, i doživljava nasilje. Mnogo je mračna ova priča… – ovako za Nova.rs Frank Šartije, koosnivač i umetnički direktor briselske trupe „Piping Tom“ opisuje komad „Dete“ koje je i večeras na programu 19. Beogradskog festivala igre.
Frank Šartije, koji je rođen u Francuskoj, počeo je da se bavi igrom u 11. godini, a u devetnaestoj se pridružio Bežarovom Baletu XX veka u Briselu. Sa Argentinkom Gabrijelom Karizo 2000. godine osnovao je „Piping Tom“ (Peeping Tom), kreirajući komacde kakvi su „Uzaludni život“, trilogija „Bašta“,“Salon“ i „Suteren, potom „Ulica Vanderbranden br. 32“, „Izdaje se“… Poslednji, treći deo druge trilogije nazvan „Dete“ premijerno je sinoć imala priliku da vidi publika 19. Beogradskog festivala igre u Operi Madlenianum, na kojem je osnivaču i umetničkom direktoru „Piping Toma“ Šartijeu uručena i najveća festivalska nagrada „Jovan Ćirilov“.
I dok su neki okarakterisali predstavu „Dete“ ne kao „Alisu u zemlji čuda“, već „Zlu Alisu u zemlji horora“ Šartije, čija trupa i večeras od 20 časova igra ovaj komad u Operi Madlenianum slaže se u razgovoru za naš sajt sa ovom ocenom, a na pitanje zašto je nasilje još uvek tabu tema, ukazuje da je teško odgovoriti:
– Čini mi se da svi želimo da pobegnemo od teških tema. Nedavno sam čitao knjigu o posledicama nasilja nakon Drugog svetskog rata iz pera ugledne novinarke, čiji je deda bio Nemac, a drugi Francuz. I zato analizira, iz perspektive svoje porodice, koja je bila na suprotnim stranama, kako su se nosili sa efektima počinjenog nasilja. Bilo mi je to zanimljivo ne samo zbog toga što pruža neke odgovore na to kako se uhvatiti u koštac sa nasiljem, već i zbog toga što otvara pitanje prenošenja nasilja na decu, posledice i odgovornost za taj čin. Kao da smo slepi. Šteta je što nemamo psihologiju još na početku osnovne škole, a ne samo matematiku, biologiju… Interesantno je razmišljati, primera radi, o tome kako su Nemci živeli posle Drugog svetskog rata svesni šta su sve njihovi lideri učinili svetu. Nažalost, sve to je još uvek tabu u Nemačkoj. A treba se konfrontirati nasilju, pričati o tome – ističe naš sagovornik, dodajući kako se poruka predstave može svesti na upozorenje šta ne treba činiti detetu.
Ideja za komad javila se, kako se seća, tokom boravka u Brazilu, kada je na ulice izašla vojska, ali sada se ispostavlja da predstava kao da anticipirala sve ono čemu svedočimo proteklih nedelja – ratu:
– Veoma je teško igračima da izvode ovaj komad u ovom trenutku. Kao da sada imamo nasilje bez ikakvog razloga, povoda… Činilo nam se kad smo počeli da igramo da će sve biti drugačije, međutim zaista je bizarno igrati nasilje u tako nasilnom momentu. Ali, mnogo smo pričali i shvatili da moramo da se borimo, da je igra način borbe protiv nasilja, da njome pokažemo da bismo trebalo da brinemo jedni za druge. Kao da smo slepi. Mi smo već sedma generacija nakon “iskre” tog nasilja i ništa nismo naučili. Traume se prenose s generacije na generaciju, na našu decu, a put do oporavka je isuviše dug. Potcenili smo koliko je to važno. Zato bismo sada trebali da se izborimo da sledeća generacija ne živi u traumi i da svet bude malo lepše i slađe mesto – priča Šartije, napominjući da koliko god da je za igrače izvođenje komada „Dete“ teško, s druge strane je i katarzično!
Posle Beograda trupa „Piping Tom“ ide u Nemačku, a trebalo je 25. marta da nastupe u Rusiji, u Petrogradu. Iako je taj nastup bio zakazan odavno, zbog ruske agresije na Ukrajinu neće ga biti.
– I za jun je bila dogovorena naša umetnička rezidencija u Rusiji, ali pitanje je sada šta će biti s tim… Ne pratim više toliko sve što se dešava u Ukrajini, jer je za mene kao umetnika depresivno sve to. Toliko ta sva strašna događanja utiču na mene lično, da pokušavam stalno da se nekako distanciram od svega. Važno je, međutim, istaći svoje mišljenje i svoju poziciju, naročito ako je ona protiv svake vrste agresije, nasilja, bojkota…
Kada se Frenk Šartije osvrne na 22 godine postojanja trupe „Piping Tom“ ističe da ih je onomad spojila ljubav prema kreaciji, a isto je i danas. Naprosto, uživaju u stvaranju priča i pokreta:
– Volimo da mešamo pokret sa pričama, muzikom, i mislim da smo srećne ruke što imamo ovu plesnu kompaniju kao mogućnost izraza. A naročito smo srećni ako možemo da se predstavimo publici uživo. Bilo je stvarno depresivno tokom pandemije koronavirusa jer nam je ona onemogućila susret sa publikom i oduzela svu strast. Prevashodno strast za stvaranjem, za time da izrazimo sebe, da publici pružimo uvid u svet koji smo kreirali. I srećno smo što ponovo imamo tu šansu!
Bonus video: Otvaranje 19. Beogradskog festivala igre
