Šta su pisali u korespodenciji sa svojim kolegama Danilo Kiš, Borislav Pekić, Mihiz, Dobrica Ćosić, Isidora Sekulić, Radomir Konstantinović, Branislav Nušić, Rastko Petrović, Meša Selimović i mnogi drugi slavni srpski pisci, možete pronaći u “Srpskoj epistolarnoj antologiji 20. veka” Radovana Popovića.
Kako su među filmskom publikom sve popularniji dokumentarci i biografske serije ili filmovi, tako su među čitaocima sve traženije biografske knjige ili autobiografska štiva. Tu spada i epistolarna literatura, pisma koja su pisci slali svojim kolegama ili izdavačima. Ljudi vole da čitaju šta je bilo iza kulisa, kakav je zaista bio nečiji privatan život, svakodnevne muke i radosti… I ta potreba je sve veća i veća. Publicista i pisac Radovan Popović (Dub, 1938) objavio je nedavno za izdavačku kuću Agora knjigu “Srpska epistolarna antologija 20. veka”, jedinstveno delo koje je zahtevalo mnogo truda i koje predstavlja pravu poslasticu za sve ljubitelje književnosti.
Evo, na primer, kako pisac “Filosofije palanke” i „otac Druge Srbije” Radomir Konstantinović, piše svom prijatelju Živoradu Stojkoviću, tada poznatom književnom kritičaru.
Rovinj, 17. 61.
„Dragi Žiko,
Znam da si ljut (ponovo!) na mene, ali nemoj da se ljutiš. Tvoj telegram sam dobio sa znatnim zakašnjenjem, tek 16, a sa napisom o svome profesoru mnogo sam se namučio. Ne zato što mi je bilo teško da pišem već, istinu da ti kažem, što su me potisla sumorna neka sećanja. Ispisao sam grdne hartije, za tebe neupotrebljive, i tek danas uspeo da sve to svedem na nekoliko redova koji će, možda, odgovarati svojoj pravoj nameni. Dakle, evo ti ovog napisa, drugačije i bolje nisam mogao. Još jednom, kao što smo se dogovorili, to je moj pozdrav Vasiljevu, s honorarom nema nikakve veze. (Šaljem na Maršala Tita 19, nadam se da adresa nije pogrešna.)
Pa, stara moja kurvo, sad da te pitam: zar se prijatelju potpisuješ na telegramu prezimenom? Ili nisi više Žika? Pokazao sam Oskaru telegram, i to tvoje Stojković mu objasnio (geneza za Stojko), kao da me, to znam, pomalo zezaš, sa distance – cepao se kao idiot. On te srdačno pozdravlja, i svi ostali Rovinjezi, beogradski, koje, uglavnom, retko viđam.
Pocrneo sam, lep sam veoma, nos mi se ogulio, ličim pomalo na sindikalnog kretena koji, umesto da se kupa u Priličkom kiseljaku (?), kupa se u moru!
Dani su beskrajno glupi i dosadni, pomalo sumorni, jedino me vadi pomisao da ima i nešto gore: valjda one jezive vrućine koje si ti, s krajnicima još u grlu, naravno, morao da preživiš u Beogradu. Zaista, kako si sve to izgurao? Da nisi kakav si bio, kakav jesi i kakav ćeš ostati, naškrabao bi mi karticu, koliko da vidim da si drugar. Šta je sa Ružom i Jocom? Jesu li u Beogradu i, ako jesu, kako izlaze na kraj sa tobom? Pisao sam Bilu da nisi ovde sa mnom, i on je rekao da je to dobro, ne voli te mnogo pošto ti njega ne voliš. Ali mi je kazao da ti kažem da, ako hoćeš, dođeš ovamo u septembru, da malo odmoriš svoje koščurine.
Kazao sam mu da ću ti preneti njegovu želju ali da si ti, kako se kaže u Ivanjici, jedan prilično nedokazan čovek. Pare od Matavulja pojeo sam odavno, na Matavulja uopšte i ne pomišljam (hahaha!), više-manje ne pomišljam ni na šta što me čeka, možda jedino još na to da bih Joci, ipak, morao da doteram neko kuče (teško najmanje 60 kg), i to je sve.
Dragi Stojkoviću, sekretaru SKZ (Srpskog kaznenog zakonika), iako si Stojković, ja te volim i pozdravljam, a još više to rade, svako na svoj način, Kaća i Jocin drugar Peđa9.
Rade
P.S. Tvoj telegram primio sam sa zakašnjenjem zato što nisi napisao broj kuće, a broj je 26, dakle: ul. Montalbano 26, R. K., književnik – ovo da znaš ako mi, kojim slučajem, budeš pisao!
Spremi još ovakve hartije da mi daš kad se vratim, jesi li čuo?“
Pariz, 2. 1962.
„Dragi Žiko,
Juče sam bio sa tobom u Parizu, i to upravo na Bulevaru Monparnas, pa ti zato sada pišem: toliko sam te otrcavao zajedno sa Batom Mihailovićem, da mi se u jednom trenutku učinilo da si mi negde iza leđa i da ćeš svakog časa pošteno da me tresneš šakom po leđima!
Uželeo sam te se, životinjo, i to ti sada kažem, zato ti i šaljem ovih nekoliko reči: voleo bih da mogu da te vidim negde ovde, kad je Mučanj ipak daleko, pa makar i da medvedi ne igraju kolo oko mene. Nadam se da ću početkom septembra, negde oko 11 sati noću, da ti zazviždim ispod prozora, da te dignem iz kreveta da bih progovorio koju reč sa tobom. Mi ostajemo ovde do polovine avgusta, a zatim se preko Švajcarske-Italije vraćamo kući. Put će potrajati desetak dana. Pre Beograda svratiću u Rovinj ali, siromašniji sada od moga dede, neću moći tamo dugo da ostanem.
Kako su Ruža i Jovica? Da li si uspeo da ih nekuda pošalješ na odmor i jesi li, po običaju, ostao da čuvaš stan od lopova ili si, dužan opet našim manastirima, zaglavio negde u Mileševu ili Sopoćane?
Eto, samo da te pozdravim […]
… a ja i Kaća te volimo više nego što si ti, životinjo, u stanju da voliš nas.
Tvoj Rade.“
15. jul 64.
„Dragi Žiko,
Otišao sam iz Beograda, a da se nisam javio: žurio sam mojoj ženi u susret. U žurbi, međutim, smeo sam se, neke poslove nisam posvršavao, pa ni knjige koje mi je Ruža dala nisam vratio. One su kod mene, i za dva-tri dana ja ću ih sve vratiti, pošto sam prepisao sve što mi treba za knjigu (za Maticu srpsku), neka se ništa ne brine.
Međutim, evo moje molbe: potrebne su mi još ove knjige:
Risto Ratković: S Orijenta, Dodiri (ove dve u izdanju Nopoka), Mrtve rukavice i Levijatan.
Ja imam Levijatana kod kuće, ali tamo nema nikog da mi knjigu pošalje. Molim te najlepše da zamoliš Ružu, ako je u Bgd, da uzme kako ume i zna ove knjige za mene, na nedelju dana. Sve sam to već čitao, ali me strah da nešto, ipak, nisam propustio, i žao me Rista Ratkovića. Ako nije Ruža u Beogradu, da li bi mi ikako mogao pomoći? Ja molim ove knjige ne šaljući ove koje su kod mene, jer bih da dobijem u vremenu: kad i to završim (sve sam tekstove već napisao), moći ću o roku, do 1. avgusta, rukopis da pošaljem.
Nemoj da se ljutiš na mene zbog ovoga. Ja sam, još, uglavnom, dobro. Sve vam mnogo volim,
Rade.
(+ Rade Konstantinović)
P.S. Ako mi nabaviš knjige pre Mićinog polaska za Rovinj, daj njemu da mi ponese. – (Hvala za ono slušanje ruskog crkvenog hora!)“
Knjigu sa popustom možete kupiti na sajtu Izdavačke kuće Agora.
Bonus video: Milena Marković, početak promocije
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar