Žene u knjižarama i u pozorištu, a muškarci na tromeđi „kladionica-crkva-teretana“: Da li je kultura "ženska"

Kada je pre šest godina popularni francuski pisac Frederik Begbede bio gost Beograda, bar devedeset odsto publike u Francuskom kulturnom centru bile su žene. I to nije samo zbog autorovog statusa "pariskog plejboja", već je to nešto što je skoro konstanta kada su u pitanju kulturni događaji kod nas.Javna je tajna da su žene te koje više prate kulturna dešavanja od muškaraca. Češće će te ih videti na književnim večerima, u knjižarama, ali i u pozorištu, muzejima, galerijama... I nedavna istraživanja koja je objavio beogradski Zavod za proučavanje kulturnog razvitka (Zakropol) kaže da su žene dominantne kada je kultura u pitanju:

„Žene u javnim ustanovama kulture“, najsveobuhvatnija, statistička studija o položaju žena u kulturi pokazala je da su žene u većoj meri i posetioci kulturnih dešavanja, pa tako 61 odsto žena čini pozorišnu publiku naspram 39 procenata muškaraca. U muzejima su brojke još veće – 63 odsto žena naspram 37 procenata muškaraca. Žene češće čitaju i češće posećuju biblioteke, a tipičan profil čitateljke jeste da je mlada, visokoobrazovana žena i stanovnica urbanog područja.”Dr Maja Ristić, redovna profesorka FDU-a, kaže za Nova.rs da je jedan od razloga zbog kojeg žene u većem broju posećuju kulturne događaje i pozorišne predstave, jeste interesovanje za umetnost koje se formira u ranom detinjstvu.

- Devojčice su češće usmerene na čitanje, kod njih se podstiču često artistička interesovanja, ljubav prema književnosti, pisanju poezije i dnevnika. Vaspitanje koje je usmereno na učenju pokazivanja empatije i brige o drugima, igranje sa lutkama, neki su od kulturoloških stereotipa koje devojčice podražavaju, a indirektno utiču na njihovu vezanost za umetnost i kulturu. Mislim da to nije specifičnost samo naših prostora, već i mnogih drugih zemalja u Evropi. Ovaj fenomen je spoj vaspitanja, kulturnih stereotipa i biološke predisponiranosti. Muškarce je sramote da plaču ili da intezivno pokazuju emocije, a u pozorištu se na primer puno plače, smeje. Na mjuziklu “Jadnici”, puno žena je plakalo...Sižei romana sestara Bronte i Džejn Ostin, smatra naša sagovornica, govore o položaju žena u XVII veku “u kome je jedan od zadataka žena bio da se uda kako ne bi finansijski opterećivale porodicu što su teme zanimljive ženskoj čitalačkoj publici”.- Sigurno je da se žene širom sveta poistovećuju sa ovim sadržajima. A opet u romanima u periodu romantizma se piše i o ljubavnim patnjama, snažnim ženama (Elizabet Benet, na primer) što je mislim, uticalo da se žene više vezuju za čitanje i razvoj interesovanja za književnošću, “lepim” i “nežnim” romanima. Ovaj period u umetnosti je svakako uticao na podsticanje žena da učestvuju više u kulturnim sadržajima. Ali žene nisu samo pasivni posmatrači kulturnih događaja već i aktivne učesnice u kulturnom životu. One su i liderke. Setimo se samo Mire Trailović, začetnice Bitef festivala - zaključuje Ristić.Ivan Bevc, osnivač izdavačke kuće Booka, je jedan ljudi koji glasno u javnosti priča o ovoj tematici, i primećuje fenomen da žene, kako je jednom rekao, “drže plamen” kulture kod nas.

- Rekao bih da je to što je većinska zainteresovanost za kulturu vezana za žene negde i globalni trend blisko povezan sa emancipacijom koja je oslobodila ženama neophodno vreme za konzumiranje kulture, ali i stvaranje, a to posledično mobiliše još više žena da to prate jer posle vekova proizvodnje dela o muškarcima konačno su one tema.Bevc smatra da je ono što je u Srbiji gore nego u razvijenim zemljama je “povampirenje primitivnog mačizma i “muškosti”.- To je ideal koji se ostvaruje na tromeđi “kladionica-crkva-teretana”, gde se od muškarca očekuje da bude jak i tradicionalan, naravno bez ikakvog znanja o tradiciji i običajima, dok su kultura i umetnost, iz njihovog ugla rezervisani za žene i homoseksualce. To je rezultat planskog razaranja institucija, devastacije kulturne scene i sistematskog promovisanja primitivizma, nasilja i retrogradnosti od strane Miloševića 90-tih, a potom i njegovog legitimnog naslednika poslednjih desetak godine. Posledice toga su već jako vidljive, ali to je samo kamata, glavnica će na naplatu doći u narednim godinama nakon čega će ovde zavladati pustoš u svim oblastima, kao posle invazije skakavaca – pesimistično zaključuje Bevc za naš portal.Psihijatar Dr Zoran Ilić, “spušta loptu” i kaže nam da nije pristalica generalizacija kao univerzalnih istina.

- Postoje i mnogi muškarci koji su veliki konzumenti kulture. Takođe, definicija "konzumiranja kulture" može se razlikovati od osobe do osobe kao i toga o kojoj je kulturi reč. Čak možemo naći i suptilne razlike koje su povezane sa vrstom umetnosti- da li je u pitanju muzika, čitanje knjiga, posete bioskopu, pozorištu itd. Međutim, neka istraživanja sugerišu da žene mogu biti veći konzumenti kulture iz nekoliko razloga. Žene su često više emocionalno povezane s umetnošću i kulturom. One mogu više ceniti umetnost i kulturu kao način izražavanja i povezivanja s drugima. Žene su često više empatične od muškaraca, više otvorene za istraživanje i izražavanje svojih emocija. Kroz umetnost, književnost, film i muziku, žene mogu doživeti i razumeti različite perspektive i iskustva, identifikacija i prepoznavanje emocija je lakša.I zaintesovanost može biti različita za razne aspekte kulture, dodaje Dr Ilić, “muškarci mogu biti više zainteresovani za istorijske ili političke aspekte kulture, dok žene mogu biti više zainteresovane za socijalne ili emotivne aspekte”.- Takođe tu je i eskapizam. Kultura često pruža beg od svakodnevnih stresova i problema. Žene mogu biti sklonije traženju ovog bega kroz kulturu nego muškarci koji se okreću sportu i politici, „kafanskoj kulturi“. U vremenu eskalacije agresije i smanjenja empatije - vraćanje kulturi je neophodan lek. U vreme vukova - Aska oplemenjuje i smiruje – zaključuje Dr Zoran Ilić, podsećajući na čuvenu pripovetku Ive Andrića, koja simbolično prikazuje većitu borbu između dobra i zla.Bonus video: Premijera predstave "Obraćanje naciji"

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=predstavaobracanjenacijiam-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="6090661"]