Zbog širenja Beograda na vodi opet nas proterujete: Umetnici poručuju Šapiću - Nećemo socijalnu pomoć

Srpski umetnici (slikari, vajari, grafičari, novomedijski umetnici) u velikom broju uspešno predstavljaju Srbiju u inostranstvu kroz izložbe. Kao što je reprezentativcima plivačima neophodan bazen da bi na najvećim svetskim smotrama doneli Srbiji zlato, tako je i umetnicima neophodan pristupačan prostor kako bi mogli da se posvete ostvarivanju rezultata a ne traženju prostora za rad - ovim rečima započinje peticija "Prostor za umetnost", koja se može potpisati na sajtu Pokreta "Kreni-promeni".

Asistent na Fakultetu likovnih umetnosti Luka Tripković i docent na tom fakultetu Nemanja Nikolić ovu peticiju pretočili su i u pismo, upućeno Privremenom organu Grada Beograda koji upravlja prestonicom do konstituisanja vlasti nakon izbora 17. decembra, odnosno predsedniku Aleksandru Šapiću i njegovim članovima: Aleksandru Mirkoviću, Dobrici Veselinoviću, Vladimiru Obradoviću i Nikoli Nikodijeviću.

U pismu navode da oko 50 umetnika "rade polulegalno" u nebezbednom prostoru nekadašnjeg "Jugošpeda", ali da im je rečeno da ni tamo nisu dobrodošli, jer je taj prostor namenjen širenju naselja "Beograd na vodi". Navode i da ti umetnici zakup plaćaju "na ruke" i da su na takve aranžmane prinuđeni zbog višedecenijske prakse netransparentnog dodeljivanja ateljea i zloupotrebe javne svojine, kao i da u memljivim i nebezbednim prostorima stvaraju kapitalna dela srpske umetnosti. A u isto vreme Beograd raspolaže sa 150 ateljea namenjenih umetnicima o čijoj se sudbini ništa ne zna.Podsećaju i da im je pre dve godine tadašnji zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić obećao trajno rešavanje tog problema, ali da od tada nije bilo nikakve komunikacije. Takođe, i da se komisija zadužena za to nije sastala od 2011. godine, a da su ateljee "otkupljivali podobni ljudi kako bi ih izdavali kao garsonjere".Nude i konkretno rešenje - da se ateljei ne daju na doživotno korišćenje umetnicima, već da im se prostor izdaje po subvencionisanim cenama na dve godine - za umetnike mlađe od 40 godina, a na pet godina - za starije umetnike, da bi se omogućilo da mladi po završetku studija dobiju na konkursu prostor u kojem mogu da rade i spremaju izložbe.Taj sistem je, kako napominju, uspešno primenjen u Beču, i primenom tog modela onemogućile bi se zloupotrebe javne svojine koje su do sada bile redovna pojava.- Mi ne zahtevamo socijalnu pomoć, već dogovor - objašnjavaju pokretači peticije, napominjući da smo u proteklim danima bili svedoci da je država bila primorana da kupuje umetnine i vraća ih u zemlju.- Kako u budućnosti ne bi došli u istu situaciju, neophodno je rešiti ovaj problem.Podršku peticiji su pružili akademik i redovni profesor Fakulteta likovnih umetnosti u penziji Mrđan Bajić, profesor Fakulteta likovnih umetnosti i nekadašnji rektor Univerziteta umetnosti Čedomir Vasić i istoričarka umetnosti i kustoskinja Biljana Tomić, dugogodišnja urednica likovnog programa SKC-a.

Bajić je podržao ovu akciju i projekat, okrenutu rešavanju postojećih problema, pre svega kao "nekadašnji profesor u čijoj je klasi diplomiralo na stotinu studenata, od kojih su mnogi pouzdani deo ovdašnje likovne scene, a od kojih bukvalno niko nije dobio na upotrebu radni prostor u ovom gradu", što je, kako navodi, proverljivo:- Osim jednog i bukvalno jednog - koji je na sličnom konkursu - kako to ovi mladi ljudi sada predlažu - dobio radni prostor ali u jednom drugom gradu - u Ljubljani.Priča o srpskoj umetnosti je priča o ljudima sa tragičnim sudbinama, konstatuju pokretači peticije. Podsećaju da je Nadežda Petrović otišla u smrt za svoju zemlju, Milan Milovanović oslepeo, Borislav Pekić zatvaran, a Crnjanski i Kiš su proterani. Zato na kraju poručuju:- Hajde da budemo prva generacija koja će umetnicima obezbediti da dostojanstveno rade u svojoj zemlji!Do sada je prikupljeno više od 1.000 potpisa.Bonus video: Šapić