Zašto je radio seksi: Knjige za čitanje i slušanje ove nedelje

Borislav Hložan, „Priča o Studiju M“, Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski“, 2022.Studio M, koncertni prostor savršene akustike, dobio je iz pera publiciste i istraživača Borislava Hložana svoju istoriju. Monografiju ovoga novosadskog „svetilišta muzike“ autor posvećuje vizionarima: Antonu Eberstu, Pavlu Žilniku i Vasiliju Dimiću. Zgradu je osmislio i projektovao Pavle Žilnik u saradnji sa stručnjakom za akustiku, inženjerom Vasilijem Dimićem, a inicijator podizanja dvorane i strateg razvoja ovog lokaliteta muzičke kulture bio je klarinetista, muzički pedagog i glavni urednik Muzičkog programa Radija Novi Sad Anton Eberst. Studio M svečano je otvoren 4. decembra 1965.

U Studiju M pokrenuti su festivali poput Novosadskih muzičkih svečanosti i Dana džeza, tu je snimljen prvi album „Parnog valjka“ i drugi LP ljubljanskog „Buldožera“, tu je održan poslednji koncert „Korni grupe“ i snimljen prvi hit Đorđa Balaševića, tad još člana grupe „Žetva“. Tri godine nakon što je okončana karijera velikog progresivnog rok benda Kornelija Kovača, dana 16. aprila 1977. dragi gost Novosađana, kantautor Drago Mlinarec, nastupio je u Studiju M sa predgrupom „Leb i sol“. Nepoznatom bendu iz Skoplja bio je to prvi nastup van Makedonije: iste godine u jesen u osmokanalnom studiju Radija Novi Sad snimiće prvi album. U vreme jogurt-revolucije, početkom oktobra 1988, Bajaga i Instruktori snimali su album „Prodavnica tajni“: „buka sa trga je bila tolika da je probijala izolaciju u studiju, pa su muzičari morali da čekaju noć i da se frka spolja smiri, kako bi mogli da snimaju tiše numere.“ Uzbudljivu istoriju Studija M pisali su i Ivo Pogorelić i Branka Parlić, i EKV i Čet Bejker...Dragoslav Simić, „Vek slikan mikrofonom“, Belmedia, 2022.

U knjizi „Radio romansa“ Garison Kejlor kaže da je radio - seksi: neuporedivo je privlačniji od televizije, koja je samo supermarket duše. „Ja živim u radiju kada slušam“, piše Maršal Makluan, naglašavajući moć ovog medija da podstakne maštu i oživi svet spektakla. Neretko sinonim za skrovito i poverljivo deljenje informacija u vremenu rata i kriza, radio je bolje od ijednog medija dokazao da starije tehnologije sa dolaskom novih ne nestaju, već se samo repozicioniraju, zadržavši i relevantnost i šarm pred sve zahtevnijim auditorijumom.Podnaslov „knjiga za čitanje i slušanje“ signalizira da je „Vek slikan mikrofonom“, antologija audio reportaža doajena radiofonije i dugogodišnjeg urednika dokumentarnog programa Radio Beograda 2, multimedijalno nadograđena. Aktiviranjem QR koda čitaoci za tili čas stižu do izvornog audio-snimka svakog od intervjua. Simićeva knjiga sadrži četrdeset priča usmene istorije prošlog veka u kojima figuriraju Leonid Šejka i Borka Pavićević, Latinka Perović i porodica scenariste Siniše Pavića, čija je bogata istorija parirala razvoju jugoslovenske državnosti. U svetu izazovnih sagovornika prisutni su umetnici, intelektualci ali i filigranski važni obični ljudi. U uslovima i okolnostima vremena u kom vlada diktat digitalnosti, pričanje priče i prezentacija narativa prevazilaze okvire klasičnog usmenog pripovedanja a postaju presudno određeni medijumom i tehnologijom. Kontekstualizacija i prezentacija različitih segmenata realnosti predstavlja oblik komunikacijskog posredovanja, ali je u isti mah umetnički modelovan odraz te stvarnosti. Radio intervju tako postaje lep hibrid: dokument, građa, ispovest i potencijalno umetnički narativ.Bonus video: Najbogatiji pisci

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortinajbogatijipisciikplatf-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2135658"]