0
Za sve ljubitelje stripova, samo u petak 5. jula po ceni od 99 dinara uz novine "Nova" dobijate i poklon Lunov Magnus strip (brojevi od 999. do 1006). Imate priliku da se prisetite svojih omiljenih strip junaka kao što su Blek stena, Kit Teler i mnogi drugi. To je istovremeno i povod da istražimo najpopularnije, najvažnije i najkvalitetnije aspekte savremenog stripa.
Stripovi su već decenijama važan deo popularne kulture, prelazeći granice jezika, nacionalnosti i generacija. U današnje vreme, svet stripa je dinamičniji nego ikada, sa mnoštvom trendova, autora i žanrova koji oblikuju industriju.
Jedan od najistaknutijih trendova u savremenom stripu je porast popularnosti superheroja. „Marvel“ i „DC Comics“ dominiraju tržištem sa svojim franšizama koje uključuju likove kao što su Spider-Man, Batman, Wonder Woman i Avengers. Filmovi i serije bazirani na ovim stripovima doneli su novu publiku, posebno mlađe generacije koje možda nisu odrasle uz tradicionalne stripove.
Još jedan značajan trend je ekspanzija stripa u digitalnu sferu. Platforme kao što su „Webtoon“ i „ComiXology“ omogućavaju autorima da objavljuju svoje radove direktno online, često bez potrebe za fizičkim izdanjem. Ovo je omogućilo veću kreativnu slobodu i raznolikost u pričama i stilovima, kao i pristupačnost za širu publiku.
Bojan Marković iz izdavačke kuće “Golconda”, koja u Srbiji od 2022. objavljuje serijal Lunov magnus strip, kaže za Nova.rs da kada je svetski trend stripa u pitanju, situacija dosta haotična.
– Izdaje se svašta. Mnogi misle da stripovi više nisu toliko popularni kao nekada, naprotiv, jesu. Izdaje se ogroman broj, što reprinta starih naslova, što novih izdanja…
U poslednjih 10-15 godina, dodaje Marković, mange – tradicionalni japanski stripovi, su i u svetu i kod nas u samom vrhu popularnosti.
– Takođe, američka škola stripa je uvek bila među najpopularnijim sa svojim superherojima, ali tamo je i gomila nezavisnih kuća kao što su “Image Comics”, “Dark Horse”… Kada je u pitanju Evropa, najveće su francusko -belgijska i italijanska škola stripa, čiji su izdavači “Max Bunker” i “Serđo Boneli EDITORE” bili najpopularniji na teritoriji bivše Jugoslavije tokom 60-ih, 70-ih i 80-ih godina. Oni su najtraženiji i danas kod nas.
Marković dodaje da starija populacija uglavnom voli evropske stripove.
– Mlađi ljudi najviše prate mange. Što se tiče superherojskih stripova njih čitaju svi, ali malo više mlađa populacija. To je neka osnovna podela. Postoje i južnoamerička škola stripa, južnokorejska, ruska… Što se našeg tržišta tiče ono poslednjih šest-sedam godina, koliko god čudno zvučalo, doživljava renesansu. Prošle godine je izašlo preko 400 naslova, i kod nas postoji više od deset aktivnih izdavačkih kuća za stripove.
Na globalnom nivou, nekoliko autora i naslova su se izdvojili svojom inovativnošću i kvalitetom. Na primer, Alan Mur i njegovi radovi, kao što su „Watchmen“ i „V for Vendetta“, i dalje su relevantni i uticajni. Njegov pristup mračnim, kompleksnim temama redefinisao je šta strip može da bude. Nil Gejmen je još jedno ime koje takođe ne može biti zanemareno. Njegov serijal „Sendmen“ kombinuje mitologiju, horor i fantaziju, stvarajući bogat i slojevit narativ koji je osvojio brojne nagrade. Važna imena danas su i Brajan K. Von, Fiona Staples, Tom King, Sana Takeda…
Na azijskoj sceni, već pomenute mange nastavljaju da budu dominantan oblik stripa. Serijali kao što su „Naruto“, „One Piece“ i „Attack on Titan“ postigli su globalnu popularnost, privlačeći milione čitatelja. Autori manga kao što su Eičiro Oda i Hađime Isajama su postali globalne ikone.
Jedan od ključnih elemenata današnjeg stripa je raznolikost tema i pristupa. Savremeni stripovi često istražuju socijalne i političke teme, pružajući kritički osvrt na današnje društvo. Na primer, „Ms. Marvel“ od Marvel Comics, koja prati priču Kamale Kan, muslimanke pakistanskog porekla, osvetljava teme identiteta, kulture i prihvatanja. Takođe, LGBTQ+ tematika postaje sve prisutnija u stripovima. Naslovi kao što su „The Wicked + The Divine“ i „Lumberjanes“ uključuju raznolike likove i priče koje reflektuju stvarnost njihovih čitatelja. Ovo ne samo da doprinosi raznolikosti unutar samih stripova, već i širi publiku koja se može poistovetiti sa likovima i njihovim pričama.
Sve više stripova se koristi i u obrazovne svrhe. Građanski ratovi, klimatske promene, istorijski događaji – sve ove teme su obrađene kroz stripove, čineći ih pristupačnijim za mlađe čitaoce. Strip „March“, autobiografija kongresmena Džona Luisa, pruža dubok uvid u pokret za građanska prava u SAD-u, koristeći moć vizuelnog pripovedanja da prenese važne istorijske lekcije.
Današnji strip je mnogo više od jednostavnih superheroja i akcionih avantura. On je medij koji istražuje kompleksne teme, pruža raznoliku tematiku i koristi se kao alat za obrazovanje i osvešćivanje. Bilo da se radi o digitalnim platformama koje otvaraju nova vrata za autore ili o klasičnim štampanim izdanjima koja i dalje imaju svoju vrednost, svet stripa je bogat, raznolik i vitalan deo savremene kulture. Stripovi danas ne samo da zabavljaju, već i inspirišu, obrazuju i povezuju ljude širom sveta, potvrđujući svoju važnost i relevantnost u 21. veku.
Bonus video: Ana Petrović: Stripoterapija