Prvi broj otvorili Kapor, Puriša Đorđević, Dr Jerotić i Ćirilov: Revija "Gazeta” stara 50 godina

Malo je ljudi koji se sećaju nedeljne revije “Gazeta”, koja je se pojavila u Jugoslaviji krajem 1972. i koja je ugašena nakon samo pet brojeva. Izlazila je od 13. oktobra, pa do 10. novembra, kada se na kioscima pojavio poslednji broj.To je zaista bio fenomen u istoriji časopisa kod nas, mada, sigurno je bilo sličnih primera, koji su danas zaboravljeni. Za ovo podsećanje “kriva” je ukoričena knjiga sa svim primercima “Gazete” sačuvanim u perfektnom stanju, koju je slučajno pronašao autor ovog teksta u očevom starom ormaru. Da li je razlog tako brzog gašenja časopisa “Gazeta” bio slaba prodaja, loše pogođena ciljna grupa, ili jednostavno nije bilo dovoljno finansijskih sredstava, ostaće tajna. U pitanju je bila revija koja je obrađivala širok spektar tema: od politike, sporta, kulture, pop-kulture, medicine, psihologije… Postojale su muzičke, pozorišne, likovne i filmske kritike, ali i intervjui, reportaže, tekstovi dopisnika iz inostranstva, kolumne, analize, portreti slavnih ličnosti, recepti, moda - i reklame.

Časopis je izdavao tadašnji NIP “Duga” u Vlajkovićevoj ulici (preduzeće koje je kasnije pripojeno Bigzu), izlazio je petkom, koštao je tri dinara, a direktor i glavni i odgovorni urednik lista je bio izvesni Mladen Stojanović.“Glavno načelo nam je da sve u današnjem društvu posmatramo kroz čoveka, preko konkretnih primera, a ne uopšteno i apstraktno. U kulturi i umetnosti zanimaju nas prvenstveno misaone i estetske vrednosti dela. Ukratko, nastojaćemo da ozbiljnije teme obradimo razumljivije i lepršavije, a da zabavni materijal podignemo na ozbiljniji i odgovorniji nivo”, kaže se između ostalog u nepotpisanom uvodniku prvog broja “Gazete”.

Časopis je bio u crno-beloj tehnici, osim naslovne strane, i po nekoliko “masnih” listova u svakom broju, koji su bili u boji. Zanimljivo je da “Gazeta” imala crvenog petla kao svoju maskotu, koji se nalazio u zaglavlju naslovne strane, što govori da je list pokrenut sa entuzijazmom i idejom da potraje.Gosti u prvom broju lista bili su između ostalih: Momo Kapor, Puriša Đorđević, Miro Rodojčić, Dr Vladeta Jerotić i Jovan Ćirilov. Čuveni Miro je pisao o kraljici Elzabeti II i monarhiji u Velikoj Britaniji u “moderno doba”: “S notom svog urođenog humora Englezi će vas često uveravati da je njihova monarhija popularna upravo tao što je već i irelevantna”, piše naš doajen novinarstva “Mister Majru”, kako su ga zvali u Londonu.

Ćirilov je naravno pisao o pozorištu i o tadašnjim “novim tendencijama”, Jerotić o seksualnoj revoluciji, a Puriša o svom filmu “Kiša” koji te godine nije zadovoljio Pulu i nije uvršten u takmičarski program festivala. Kapor je u svom stilu napravio kratak osvrt na čuvenu Odri Herbern: “Stigla je u naše posivele gimnazijske živote poput odnegovane licejke iz bolje kuće, našim trapavim vršnjakinjama nije ostalo ništa drugo nego da je oponašaju”.Takođe, u prvom broju je bio i feljton o fenomenu Bitlsa, intervju sa čuvenim košarkaškim trenerom Rankom Žeravicom, ali i predstavljeno je i omiljeno jelo Olivere Katarine – punjena ćurka.U drugom broju imamo osvrt na 6. Bitef, tekst o tada neverovatno popularnoj američkoj seriji “Gradić Pejton”, nastavak feljtona o najtežoj bolesti pod nazivom “Steže se obruč oko raka” (na žalost, nisu bili u pravu), ispraćen je skandal oko navodne mlade ljubavnice Henrija Kisindžera, italijanske glumice Marioline Rosini, a poznati sportski novinar Mile Kos se žalio na “prazne fudbalske stadione” u zemlji.

Treći broj ugostio je slikarku Olju Ivanjicki, koja je pričala je o svom neobičnom hobiju “skupljanju ključeva”, a na jednoj od stranica je bio i kratki intervju sa Brankom Ćopićem: “Dečurlija me najviše pita o Nikoletini Bursaću, a ja im pričam njegove doživljaje”, kaže čuveni pisac kada odgovara na pitanje šta mu pišu đaci u brojnim pismima koje dobija.Poznati reditelj Žika Mitrović najavljivao je svoj film “Užička republika” i nagovestio da postoje pregovori da glavnu ulogu u filmu igra čuvena Džejn Fonda, što se na kraju ipak nije dogodilo, ali film pamtimo i dan-danas, tako da mu odsustvo velike holivudske zvezde nije smetalo.Glavna tema četvrtog broja bili su “disko – klubovi”, u tadašnje vreme novotarija koja je tek sticala svoje mesto u svetu zabave i noćnog života.

“Dva disko -kluba koja zaslužuju pažnju da se o njima piše zato što su najposećeniji, svakako su “Monokl” u Skadarliji i “Akvarijus” u Deligradskoj”, pišu autori ovog studioznog teksta o fenomenu diskoteka. U “Akvarijus” su tada, kako se pominje, zalazili između ostalih Dragan Džajić, Toma Fila, Milja Vujanović, Tozovac, stjuardesa Vesna Vulović pre avionske nesreće, i mnoge druge tadašnje slavne jugoslovenske zvezde.U ovom broju gosti lista bili su Vasko Popa, Duško Radović i Ivan Ivanji. Ivanji je pisao tekst o piscu Hajnrihu Belu, koji je te godine dobio Nobelovu nagradu za književnost.“Ja sam ga upoznao pre dvadeset godina u Kelnu. Zamolio sam ga za intervju za list “Omladina” i dogovorio se s njim da se nađemo u bifeu železničke stanice. I tada je izgledao kao i sad: proćelav, malo poguren, niskog rasta, nekako siv i običan”, piše Ivanji o nemačkom nobelovcu.

Duško Radović je posvetio par rečenica o, u to vreme, popularnoj crnoj manekenki Tamari Džozef.“Sestra pantera, ćerka antilope, zmija, cvet ili ptica?”, pita se naš čuveni pisac. TV i radijski autor.Poslednji, peti broj, kao vodeću temu imao je “pakao droge” i beogradske narkomane:“Do droga se danas u Beogradu lako dolazi. Narkomani se obično skupljaju u poslastičarnici ‘Kod konja’ na Trgu republike”, piše u opsežnoj analizi pošasti koja je tek počela da dolazi u naše krajeve.A za ovaj broj lista su pisali reditelj Srđan Karanović, TV autor Slobodan Novaković i pisac Brana Petrović. Radomir Putnik je analizirao predstavu sa Bitefa “San letnje noći”, a umetnica Katalin Ladik je pričala u intervjuu o lošem položaju žena.

“Devedeset devet odsto svojih dana moram da se oblačim, da se ponašam, da živim po pravilima koja su izmislili muškarci”, žali se ona.“Neda je uspela” glasi naslov kratkog teksta o našoj nikad prežaljenoj glumici Nedi Arnerić, i njenoj uspešnoj karijeri na zapadu početkom 70-ih: “U našoj kinematografiji za Nedu su bile rezervisane uloge naivnih, mladih devojaka, u inostranom filmu Neda, međutim, dobija druge karakteristike”, piše u članku.Dokaz da je časopis naprasno i bez najave prestao da izlazi, da peti broj nije pravljen kao poslednji, je da je baš u njemu objavljen oglas za “Fotoreporetere-amatere” koji bi redakciji slali svoje zanimljive fotografije. Kako god, iako je izašlo samo pet brojeva, ovo je vredan dokument jednog vremena, tadašnjeg načina života, sistema vrednosti i duha epohe. Nedeljnik “Gazeta” će, ako ništa drugo, ostati kao fenomen zbog svog kratkog veka - trajao je samo mesec dana.Bonus video: Izložba Vuka Vidora

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=izlozbavukavidoragp-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="6069790"]