Od omalovažavanog „lažnog vesterna“ do pravog klasika: "Za šaku dolara" je pre 60 godina od Istvuda napravio filmsku zvezdu

Čovek odeven u prašnjavi pončo i šešir širokog oboda šeta kroz praznu ulicu u surovom pustinjskom gradu. „Pripremite tri kovčega“, kaže majstoru koji pravi kovčege, pre nego što se suoči s ljudima koji su ga ismevali. „Moja greška“, dodaje nakon što je upucao nasilnike. „Četiri kovčega.“ Ovo je jedan od trenutaka koji su definisali mračnog revolveraša kojeg igra Klint Istvud u filmu „Za šaku dolara“ (1964), menjajući istoriju kinematografije.

U intervjuu iz 1977. godine sa novinarom "BBC-ja" Ijanom Džonstonom, Istvud se pojavljuje u sasvim drugačijem okruženju, s prijatnijim ponašanjem. Društven i šarmantan, glumac samo blago podseća na strogog, očvrslog protagonistu vesterna Serđa Leonea.

Na početku, Istvud se prisetio da nije bio „posebno“ zainteresovan za priključivanje niskobudžetnom evropskom filmu. Vesterni mu nisu bili strani, jer je u to vreme glumio u popularnoj televizijskoj seriji „Sirova koža“, koja je imala mnogo tradicionalniji, američki pristup žanru. „Svideo mi se

film ‘Za šaku dolara’] i osećao sam da bi evropski pristup mogao da donese novi ukus vesternu.“

Iako mnogi smatraju da je Istvud savršeno odabran za ovu ulogu, Leone je u početku imao na umu Džejmsa Koburna („Veliko bekstvo“, „Sedmorica veličanstvenih“) za tu ulogu. „Zaista sam želeo Džejmsa Koburna, ali je bio preskup“, rekao je italijanski reditelj. U to vreme, Istvud je bio povoljnija opcija, koštajući oko 15.000 dolara (152.000 dolara u 2024. godini), dok je Koburn bio oko 25.000 dolara (254.000 dolara u 2024).

„Nisam video nikakav karakter u ‘Sirovoj koži’, samo fizičku pojavu“, rekao je Leone. „Ono što me je najviše impresioniralo kod Klinta bila je njegova ležerna, indolentna kretnja. Činilo mi se da Klint veoma podseća na mačku.“

Blokbaster epovi koji su vladali tokom "zlatnog doba" Holivuda počeli su da gube na popularnosti 60-ih. Leone, koji je do tada bio poznat po režiranju niskobudžetnih italijanskih filmova, odlučio je da se okuša u američkom vesternu.

Rezultat je bio film „Za šaku dolara“ (prvi put objavljen u Italiji kao „Per un pugno di dollari“), koji se razlikovao od svojih prethodnika u ovom žanru. Zasnovan na samurajskoj priči Akire Kurosave „Yojimbo“, film se fokusira na moralno problematičnog Džoa, kasnije stilizovanog kao Čoveka bez imena, koga igra Istvud, a koji pokreće rat bandi u meksičkom gradu San Miguelu kako bi zaradio novac. „Za šaku dolara“ okupio je glumačku ekipu i ekipu iz SAD-a i nekoliko evropskih zemalja. Kako je Istvud rekao, film je bio: „italijansko-nemačko-španska koprodukcija rimejka japanskog filma na ravnicama Španije“.

„Znao sam samo 'arivederči' i 'bunđorno', a Leone je znao 'goodbye' i 'hello' i to je bilo sve“, rekao je Istvud. „Onda je on naučio malo engleskog, a ja malo italijanskog – i između toga, malo španskog – i nekako smo se snalazili.“

Glumci su izgovarali svoje rečenice na svojim maternjim jezicima, koje bi potom bile sinhronizovane na italijanski i engleski za odgovarajuću publiku. Scenario je bio sastavljen od „italijanskog koncepta o tome kakav bi bio vestern žargon“, rekao je Istvud.

Italijanski kritičari su loše ocenili film kada je premijerno prikazan u Italiji 12. septembra 1964. Dalje negativne kritike usledile su i u drugim zemljama. „Proračunati sadizam filma bio bi uvredljiv da ga nije neutralisao smeh izazvan apsurdom celokupne radnje“, napisao je britanski kritičar Filip Frenč u  "Observeru“.

Kada je „Za šaku dolara“ stigao na platna u SAD-u 1967. godine, recenzije su bile podjednako neodobravajuće. „Gotovo svaki vestern kliše... je prisutan u ovom izrazito veštačkom, ali zanimljivo morbidnom, nasilnom filmu“, napisao je Bosli Krauter u „Njujork tajmsu“. Američka premijera filma bila je odložena nekoliko godina jer su se američki distributeri plašili tužbe od strane Kurosave, koji je tužio Leonea za kopiranje filma „Yojimbo“.

Izlazak Leoneovog prvog vesterna pokrenuo je uspon italijanskog vesterna, podžanra filmova proizvedenih u Italiji, koji je kolokvijalno postao poznat kao „špageti vesterni“. Reč „špageti“ nosila je prizvuk početne kritičke snishodljivosti prema ovoj međunarodnoj produkciji.

Zbog jezičkih barijera tokom produkcije, dijalozi su postali jednostavniji i ređi, što je dovelo do pojave prepoznatljivog Leoneovog rediteljskog stila. Široki kadrovi, tihi dramatični krupni planovi i upečatljive muzičke partiture kompozitora Enija Morikonea, sa ikoničnim zvižducima i zveckanjem, postali su zaštitni znakovi Leoneovih špageti vesterna. „Moji filmovi su u osnovi nemi filmovi“, rekao je za "BBC". „Dijalog samo dodaje na težini.“ Ovaj stil odjekuje u radovima Kventina Tarantina i Roberta Rodrigeza, koji su, zajedno sa mnogim drugim rediteljima i filmskim velikanima, naveli Leonea kao svoj uticaj.

Uprkos početno hladnim reakcijama kritičara, film „Za šaku dolara“ postigao je uspeh među publikom i postao hit na blagajnama i u Evropi i u SAD-u, zaradivši 14,5 miliona dolara na međunarodnom nivou. Nastavio je da dobija na popularnosti tokom naredne decenije i stekao je lojalnu bazu među filmofilima. Film je inspirisao dela u različitim oblicima medija, od crtanih filmova do video igara, kao i druge reditelje. Leone je posthumno odlikovan na 67. Kanskom filmskom festivalu 2014. godine, gde je „Za šaku dolara“ prikazan poslednje večeri, čime je film potvrdio svoju transformaciju od omalovažavanog „lažnog vesterna“ do pravog klasika.

Bonus video: Tarantino - Svojim filmovima je postavljao nove standarde u kinematografiji, šokirao i svađao publiku sa holivudskim kritičarima