Yngwie Malmsteen: Razlog zašto mi muzika nikad ne dosadi je što uvek izazivam sebe

Prvi put nastupate u Beogradu. Kakva su vaša očekivanja od publike ovde? Imate li neku poruku za njih?

Veoma se radujem tome. Znam da će biti sjajno jer sam već svirao u Srbiji i publika je fantastična.

Na bini u Beogradu biće više od 20 Marshall pojačala. Zašto toliko? Odakle ta ideja?

Pa, kao što znate – više je više. Takođe, poznato je da su jedina dva objekta napravljena od strane čoveka koja se vide iz svemira Kineski zid i moje Marshall kule. (smeh) Ozbiljno, volim zvuk i osećaj koji Marshall daje, zbog načina na koji "pomera vazduh".

U jednom intervjuu ste rekli da izbegavate da slušate muziku kako biste ostali neizloženi tuđem uticaju u svom stvaralaštvu. Da li to i dalje uspevate – i kako?

Već jako dugo sam kompozitor i muzičar i moj način razmišljanja o muzici se formirao veoma davno. Ne treba mi nikakav spoljašnji uticaj – sve dolazi iznutra, automatski. Dakle, kada komponujem ili improvizujem, sve je potpuno automatski, bez spoljašnjih faktora. Za mene je muzika kao posao – ne mogu da je slušam tek tako. Uvek analiziram sve: harmonije, aranžmane, produkciju… Tako da mi muzika nije nešto što slušam usputno.

Šta Yngwie radi kada ne svira gitaru?

Uh, uglavnom intervjue (smeh)… Ne, ozbiljno, ima puno toga. Provodim dosta vremena sa svojom prelepom suprugom, volim svoje automobile, satove, oružje, volim američki fudbal i filmove – i to je to.

Da li ste ikada osetili zasićenje od sviranja muzike?

Ne. Razlog zašto mi ovo nikada ne dosadi je što uvek izazivam sebe – improvizujem sve solo deonice, uvode, i stalno menjamo setlistu. Čak i kada sam kod kuće, uvek improvizujem i komponujem nove stvari, pa mi nikada ne dosadi.

Rekli ste da sve solo deonice na koncertima improvizujete. Da li se one menjaju u zavisnosti od vašeg raspoloženja, prostora ili energije publike?

Sve može da utiče na performans, ali zapamtite jednu stvar – i solo deonice na albumima su bile improvizovane, tako da ne pokušavam da ponovo sviram nešto što je već bilo improvizovano. Naravno, zvuk, publika i atmosfera uvek poboljšaju sve, ali uvek kopam duboko u sebi da bih pružio najbolje moguće izvođenje.

Yngwie, Satriani i Vai – zlatna trojka. Može li se ta postava ikada proširiti? Vidite li naslednike te legende? Možemo li ikada očekivati ponovno okupljanje?

Nikad se ne zna – sve je moguće.

Imate li neki savet ili trik za mlade gitariste – osim samo vežbaj više?

Da, bacite gitaru i koristite je kao stočić za kafu! (smeh) Ali ozbiljno – sve zavisi od toga šta vam je cilj. Ako želite da budete virtuoz, nema prečica – samo krv, znoj i suze. Ako želite samo da svirate akorde i budete popularna rok zvezda – i to je sasvim u redu. Pratite svoje snove i ne slušajte nikoga, pa ni mene.

Koji je jedan rif ili solo koji ste napisali i na koji ste najponosniji – i zašto?

Smoke on the Water. (smeh) …Ne. Ozbiljno, sve što sam napravio vidim kao najbolje što sam u tom trenutku mogao da dam. Tako da sam najponosniji na svoj najnoviji rad – na primer “(Si Vis Pacem) Parabellum”.

Da li držite časove gitare ili masterklasove? Da li biste to razmotrili u budućnosti?

Ne držim privatne časove gitare, ali s vremena na vreme radim radionice i masterklasove.