0
Krize obično iznude dobre stvari, kada je blagostanje teme su možda i dosadne. Odličan izbor filmova je zato što su teme različite i uzbudljive a zanimljivo je što prvi put imamo dosta ljubavnih filmova koji govore o aktuelnim društvenim problemima. Te male intimne priče, koje svako može da prepozna, govore i o drugim važnim stvarima, kaže za Nova.rs reditelj i scenarista Bojan Vuletić, selektor 14. Lajf (LIFFE) festivala u Leskovcu.
Vuletić je na mestu umetničkog selektora zamenio filmskog kritičara Milana D. Špičeka, koji je preminuo u oktobru prošle godine.
– Moj profesor Darko Bajić, osnivač i umetnički direktor ovog festivala, pozvao me je da sastavimo program i nastavimo dalje. Znajući šta je Špiček uradio do sada, jer on je od prvog izdanja bio selektor festivala, probao sam da to ne ukaljam i da dostojno nastavim koncept regionalnog umetničkog filma koji je on sa Darkom postavio. Selektori će se smenjivati u narednim godinama, tako će svako imati jednogodišnji mandat – objašnjava Vuletić, ljubiteljima sedme umetnosti poznat po ostvarenju „Rekvijem za gospođu J“, koji je bio srpski kandidat za Oskara, a široj publici po seriji „Porodica“.
Leskovački Lajf festival je, kako kaže, jedini takve vrste u regionu a možda i u Evropi. Ističe da je vremenom postao brend ne samo ovog grada nego i čitave naše zemlje.
– On je specifičan i zato što okuplja reditelje iz regiona, sabira njihov rad tokom protekle godine i te susrete u okviru festivala koristimo ne samo u formalnom smislu nego razmenjujemo iskustva, i bavimo se aktuelnim problemima na koje nailazimo u svom radu.
Vuletić smatra da su se filmski poslenici izborili da kultura nakon dužeg vremena bude stavljena na viši nivo.
– U tom smislu volim da kažem da i predstavnici države i oni koji se bave kulturom treba da shvate da i film prezentuje našu zemlju u inostranstvu i da dodatno treba još više finansijskih podsticaja. Jer, u našem poslu kvantitet donosi kvalitet. Kada imate samo dva filma snimljena i nijedan ne valja, onda ne možete da govorite ni o čemu. Ali kada imate više filmova, serija, mnogo je lakše da se pojavi nešto što je izuzetno.
Za primer uzima film svog kolege Stefana Arsenijevića „Strahinja Banović„, koji je nedavno osvojio čak pet glavnih nagrada na festivalu u Karlovim Varima.
– To je veliki, veliki uspeh, ne samo za Stefana i njegov tim, nego nešto što se nekoliko decenija unazad nije desilo u srpskoj kinematografiji.
Kako je bio koscenarista ovog ostvarenja, Bojan Vuletić nam otkriva zašto je, između ostalog, ovaj film zaintrigirao i oduševio stručnu javnost koja ga je jednoglasno nagradila.
– Kada me je pozvao, Stefan je imao potpuno jasnu ideju šta hoće. Mi smo sarađivali već nekoliko puta, tako da da sam sa pažnjom slušao njegovu priču o savremenoj interpretaciji pesme „Banović Strahinja“ koja je smeštena u našem vremenu, o izbeglicama koje su stigle u Evropu, a na toj ruti se nalazi i Srbija. Bio sam iskreno zapanjen jer nisam video tu kopču sa pesmom, ali ubrzo sam shvatio da ono što film čini velikim jeste univerzalna priča ljubavi i praštanja, nasušna potreba nas koji ovde živimo. Jer, ne treba zaboraviti kada je pala Krajina u bivšoj Jugoslaviji da je veliki broj izbeglica preplavio Srbiju i nije im bilo lako da se snađu. Nisu prihvaćeni od domaćeg stanovništva a to se sada dešava na obrnut način ali meni kao domaćinu imponuje da neki mladi građani Sirije ostanu ovde i pomognu, unaprede svojim talentima naše društvo.
O svojoj seriji „Porodica“ koja je nedavno osvojila nagradu „Srce Sarajeva“ za najbolju TV seriju na 27. Sarajevo film festivalu, naš sagovornik kaže:
– Možda smo malo poranili sa ovom pričom ako se gleda iz ugla istoričara. Ali, moj utisak je bio, jer predajem na fakultetu, da moji studenti ništa ne znaju o tom vremenu i mislim da je izuzetno važno da se o tome govori, jer živimo i dalje posledice tog vremena i treba i moraju da budu upoznati sa tim. Posebno je potpuno neverovatno i nezamislivo što smo emitovani na nacionalnoj televiziji. Tako smo podsetili ljude, ako imaju neka pitanja zašto danas živimo ovako kako živimo, da se sete šta je bilo pre 20 godina jer normalno je u ljudskoj psihologiji da zaboravljaju ružne stvari ali ovo je ostavilo traga.
Ono što mu je bilo zanimljivo, nastavlja Vuletić, jesu podaci koje je čitao kada je uranjao u arhivske materijale.
– Ne samo kada su govori bili u pitanju, nego i događaji, jer ubijali su se novinari, sudije, to je jedna tragedija koju smo mi permanentno živeli. Moji dani su, na primer, bili uz Radio Index i B 92, i samo sam drhtao ko će da bude naredna žrtva – to je bio život u Srbiji. Ono što je najznačajnije i ideja te serije jeste da su taj čovek i njegova porodica bili obični ljudi. I to je u stvari tragedija, mi pravimo uvek neke veličine od ljudi koji su na vlasti a to su obični ljudi. I kada oni svoje probleme krenu da prenose na ceo narod, tada nastaje nevolja. To je priča o Slobodanu Miloševiću.
Posebno ističe uticaj koji je na njega imao reditelj Goran Marković, koji je na ovom festivalu poneo nagradu „Živojin Žika Pavlović“.
– Prvi put kada sam radio imao sam sreće da mu budem asistent na filmu „Kordon“. Učio sam kako izgleda rad sa glumcima, sa ekipom, upijao sam to i crpeo. Jer, on je više od profesora, ne objašnjava samo zanatski šta treba da se radi, nego je u nas usađivao etičke i moralne norme. Bio sam student dok je još Slobodan Milošević bio na vlasti i učestvovao sam sa kolegama na svim studentskim protestima, to je bila normalna stvar, akademska zajednica je imala hrabrosti i načina da se suprotstavi jednom režimu. Znalo se da su Filozofski fakultet i FDU okosnica društveno-kritičke misli, mi smo se sabirali i profesor Marković je veoma uticao na čitave generacije da se kritički odnosimo prema svemu što nas okružuje. On je na prvom času rekao da su umetnost i politika dve različite strane istog novčića. Samo se umetnost bori za pravdu, istinu i poštenje na jedan estetski prihvatljiv i humani način za razliku od politike koja se time bavi deklarativno. Tu njegovu rečenicu sam dobro zapamtio – priča Bojan Vuletić, koji priprema novi film.
Reč je o ostvarenju pod nazivom „Bela nedelja“ koji je u fazi finansiranja.
– To je priča o psihozi laži jer živimo u vremenu u kome je nemoguće odrediti šta je istina a šta nije. Svi nas lažu, mediji, u školi, dete te laže, na društvenim mrežama se laže… Nešto što se nikad nije desilo se uspostavlja kao istina a nešto što je notorna činjenica se potpuno briše. I to me je potaklo da napišem priču o tragediji jedne male porodice koja se uzdiže na nivo tog velikog lažnog balona koji na kraju eksplodira. I tu se dobija jedna simbolična priča koja nije tipična samo za Srbiju nego za čitav svet. Jer, na osnovu laži se vode ratovi, fabrikuju čitave afere, i još mnogo štošta. Laž je mnogo moćna stvar a ona proizilazi iz straha koji je antipod ljubavi, jedno od najjačih osećanja koje deluje u suprotnom pravcu od ljubavi. U tom smislu laž je pokretač, a bez straha nema laži i obrnuto, oni su kao nokat i meso. Nadam se da ćemo uskoro ući u realizaciju filma – otkrio je na kraju Vuletić.
Bonus video:
Marković: Neću da sarađujem sa ovom mračnom vlašću
