O novoj književnoj nagradi Narodne biblioteke Srbije za Nova.rs pričaju Zoran Ćirić, Dejan Stojiljković, Dejan Tiago Stanković i Marjan Čakarević.

Nakon Vesićevog “Beogradskog pobednika”, koju je prošle godine ustanovio zajedno sa Bibliotekom Grada Beograda, i koja je po novčanom iznosu i propozicijama identična NIN-u, ovih dana je najavljena još jedna književna nagrada. Narodna biblioteke Srbije nagradu za najbolji roman dodeliće prvi put 21. juna i ona će iznositi čak 12.000 evra, a o dobitniku će odlučivati žiri od devet pisaca među kojima su: predsednik Dušan Kovačević i članovi Vladan Matijević, Vladimir Tabašević, Ljubica Arsić, Milisav Savić, Mirjana Mitrović, Enes Halilović, Vule Žurić i Dejan Stojiljković.

Dobitnik NIN-a za roman „Hobo“ Zoran Ćirić, se u svom provokativnom stilu za „Novu“ pita “zašto nisu uključeni svi zainteresovani pisci u Srbijici?”

– Jedino tako bi moglo i imati nekog smisla. Ovako, opet isto mešetarenje, merkantilizam i politizacija. Suštinsko pitanje je ko bira članove žirija i dodeljuje im komesarsku ulogu? Kapiram da je ovo zamena za onu tradicionalnu nagradu za najčitaniju knjigu koja je, zbog Legijinog romana koji je neke tamo godine bio najčitaniji, mutirala u nešto besmisleno ali zgodno za muljanje – opet je, koliko se sećam, sastavljan žiri po volji vrhovnih arbitara književne čaršije, i on je, kao, birao između nekoliko proizvoljno (zapravo, smišljeno!) izabranih naslova tzv „pobednika“, samo se nije znalo koga je taj pobednik pobedio – kaže Ćirić misleći na nagradu koju je NBS ukinula 2017. godine.

Autor „Nišvila“ se dalje pita zašto se toliko forsira roman, kada je priča odnosno pripovetka, esencijalni književni žanr, koji je kod nas šutnut na krajnju marginu.

– Pripovedačka produkcija je gotovo nevidljiva, a bez pripovedača nema romana. Dakle, ovo je samo još jedan način da grupa povlašćenih pisaca mazne finu lovu, a i da se dogovorno podeli plen između lažno zaraćenih lobija koji se u estetskom smislu nimalo ne razlikuju, naprotiv, čvrsto ih spaja diletantizam maskiran pretencioznošću i moralističkom brigom za belosvetska ljudska prava i patriotske svetinje. Ne znam šta ovde ima da se komentariše, kada je svima jasna pozadina ove bedne igranke – nezajažljiva pohlepa sitnih duša i džinovskih netalenata koji nisu dostojni ni sočne psovke – brutalan je na kraju kontroverzni niški pisac.

Direktor Narodne biblioteke Srbije, Vladimir Pištalo, inicijator nove nagrade, rekao je na konferenciji za štampu da je ideja da članovi žirija budu afirmisani srpski pisci ovenčani najvažnijim književnim nagradama, koji nisu imali novi roman u prošlogodišnjoj produkciji.

Jedan od onih pisaca koji ispunjavaju ove uslove je i Dejan Stoijljković, koji će biti član prvog žirija i koji kaže za „Novu“ da je logično da Narodna biblioteka Srbije ima jednu veliku nagradu.

– Logično je da to bude proza, jer roman je dominantna forma kod nas i naši najveći pisci su pisali romane, Crnjanski, Pekić, Andrić, Pištalo i da ne nabrajam. Hvala Bogu da se neko setio, jer o tome se pričalo u poslednjih 10-20 godina, da je potrebna jedna nagrada koju pisci daju piscima. Kao što je rekao Duško Kovačević, da ne može neko ko nikad nije pisao, ko je samo čitao i proučavao, da zna šta je muka pisanja. Samo kolega kolegu može da razume. To nije samo umetnost, već i zanatska priča – smatra Stojiljković.

Pisac Dejan Tiago Stanković kaže da ideja da pisci piscima dodeljuju nagradu zvuči vrlo zgodno, ali da nema smisla ako u žiriju ima tako malo žena.

– Žene, kažu statistike, čine ozbiljnu većinu čitalaštva fikcije, tako da bi u žiriju, trebalo da budu makar tri književnice, ako ne i sve četiri, i to ne samo ove godine, nego sledećih deset godina. Ako bih uspeo da napravim skandal oko toga, bilo bi dobro za nagradu, a i ja bih da se usput “ogrebem” za malo pažnje, na račun neke od koleginice sa levice koje se nisu na vreme setile. I sad se pitam, da li da koristim ovu priliku da zapitam javnost, i da napišem pamflet: Zašto nema više teta nego čika u žiriju?

Stanković dodaje da je za svaku nagradu dobro da se, kako kaže “podigne dževa”.

– Što je nagrada vidljivija, to se vrednijom smatra. Koliko veći medijski hajp podigne, to je značajnija, jer se veruje da halabuka privlači čitaoce knjizi. džaba ako se ne podigne dževa. Vest o dodeli Beogradskog pobednika je do mene stigla sa par nedelja zakašnjenja, a za NIN-ovu sam iščekivao dobitnika.

Kako je najavio direktor NBS, svaki član žirija iz prošlogodišnje produkcije romana izabraće sedam predloga, svaki sa kratkim obrazloženjem. Roman koji dobije najviše glasova će biti nosilac Nagrade NBS.

Pesnik i dosadašnji član NIN-ovog žirija, Marjan Čakarević, kaže za “Novu” da sudeći na osnovu spiska članova žirija za buduću nagradu NBS, možda je primerenije bilo da se ona nazove nagrada “Laguninog književnog kluba”.

– No, da ne budem samo maliciozan, ono što jeste novo, pa u perspektivi i zanimljivo, jeste činjenica da je ovo prva nagrada kod nas, a ne znam koliko ih i u svetu ima sličnih, koju će isključivo pisci dodeljivati jedni drugima.

Bonus video: Frenzen – Da li će doći u Srbiju