1
Fudbal je odavno više od sporta. Bio je čak i povod za to da Veliki rat bude prekinut na dan, ali i za četvorodnevni "Fudbalski rat" između El Salvadora i Hondurasa 1969. Za razliku od Borhesa, koji je smatrao da je "fudbal popularan jer je popularna glupost", mnogi pisci su u ovoj igri (i dešavanjima oko nje) nalazili teme za svoje knjige. Sve one govore o fudbalu, ali i mnogo više nego "samo o fudbalu".
Priredio: Matija Jovandić
Sartr je fudbal nazivao „metaforom života“, Kami je pre nego što je počeo da piše bio golman kluba u Oranu, fudbalom se bavio i Pjer Paolo Pazolini, napisao je i esej o ovom sportu. Kod nas je Ivan Ivanović zbog romana „Crveni kralj“ (1972) dospeo na sud, a sa druge strane verovatno nijedno književno veče na kom učestvuje Božo Koprivica, autor knjiga „Volej i sluh“, „Kiš, Borhes, Maradona“ ili „Dribling“, ne prođe, a da se ne spomene neka od utakmica.
Britanski pisac Dejvid F. Ros nedavno je objavio roman „Samo je jedan Deni Grejvi“. Roman smešten u 1996. godinu govori o fudbalskoj nadi, mladiću koji se vraća u svoje selo u Škotskoj, njegovim snovima i duhovima koji ga progone, čudnim vezama i klubu koji se bori da ne padne u nižu ligu. I Ros smatra fudbal „metaforom života“, ali mu je pisanje romana o fudbalu, kaže, otvorilo i pitanja poput onih „da li će roman odbiti one koji ne vole tu igru“ ili da li će knjiga biti smeštena na police sa staromodnim knjigama o toj igri, među autobiografije koje pod imenom poznatih sportista pišu nepotpisani pisci. Rosa je britanski „Gardijan“ pozvao da odabere 10 najboljih knjiga o fudbalu. „Zagrebite malo dublje i pronaći ćete knjige o iracionalnoj strasti i ambicijama koje su među najboljim knjigama napisanim o bilo čemu“, kaže Ros, pozivajući se na svoj izbor. Evo njegovog izbora:
Dejvid Pis – „Prokleti Junajted“
Pisov majstorski napisan roman o 44 dana koja je Brajan Klof proveo kao menadžer Lids Junajteda pokazuje kako paranoja i usamljenost (i iracionalnost) rastu sa njegovom izolacijom. Nesanica ne prestaje, a Klof u romanu pokušava da razume zašto su ga njegove veštine i treninzi koji su od njega napravili briljantnog fudbalera, a potom i menadžera, očigledno napustili, opisuje Ros.
Beri Hajns – „Zaslepljivač“
Ova knjiga manje je poznata od „Sokola za nitkova“ Berija Hajnsa i verovatno sam ja jedina osoba na svetu koja misli da je bolja, navodi Ros. Prikazivanje zadnjih dvorišta severne Engleske ograđenih crvenim ciglama, kao i društvenog konteksta ranih šezdesetih je briljantno, a likovi su zaista realistični, dodaje on. Knjiga prati Lenija Hoka, još učenika, ali koji već pokazuje štof za budućeg engleskog fudbalskog internacionalca. „Lenijev stav prema životu i fudbalu mešavina je dve osobe iz stvarnog života koji su tema sledeće knjige u ovom izboru“, piše Ros.
Gordon Bern – „Best i Edvards“
„Neodoljiva studija o dvojici fudbalskih džinova, na nesreću zapamćenih drugačije s obzirom na njihove smrti. Džordž Best možda jeste nepromišljeno protraćio svoj genij, dok je Dankanu Edvardsu on tragično ukraden, ali Bernovo lepo, elegično pisanje uzdiže ih obojicu do legendarnih figura zemlje koja se dramatično promenila u deceniji između njihovih pojavljivanja kao glavnih zvezda Mančester Junajteda“, beleži Ros.
Ros Rejzin – „Prirodno“
Za roman Rosa Rejzina, Dejvid F. Ros kaže da je to lepo napisana knjiga koja se dotiče homofobije, tabua zaostalog u fudbalu, ali da je ta osetljiva tema briljantno iznijansirana. Knjiga se fokusira na poražavajući pad koji iskuse mnogi mladi igrači, nakon što budu poslati na „kaljenje“ u nižerazredne klubove, pošto prethodna obećanja ne budu ispunjena. Tom, glavni lik u knjizi, ima urođenu sposobnost da igra prirodno i intuitivno je koristi, ali pošto se bori sa potisnutom seksualnošću i izolovanošću, pošto je daleko od doma i porodice, njegova „neprirodnost“ kao fudbalera postaje očigledna.
Rodi Dojl – „Kombi“
Ros kaže da je možda iznenađujuće što ovaj roman Rodija Dojla dodaje „u fudbalsku selekciju“, ali ističe da „Kombi“ prikazuje duh oslobođene radosti zbog neočekivanog dolaska do titule. U ovom slučaju, odlična igra reprezentacije Irske na Svetskom prvenstvu u Italiji 1990. pruža podlogu za portretisanje nežnog prijateljstva dvojice sredivečnih ljudi. „Kada Džimi Rebit Stariji uloži svoju naknadu za nezaposlene u krš od nekadašnjeg kombija za prodaju ribe i krompirića, on nesvesno nadahnjuje pisanje sve i jedne moje knjige“, navodi Ros.
Nik Hornbi – „Stadionska groznica“
Hornbijeva memoarska knjiga do tančina opisuje njegovu opsesivnu vezu sa fudbalskim klubom koji, gledano geografski, ne bi bio njegov očigledan izbor, piše Ros o knjizi objavljenoj i kod nas (Alnari, 2011, prevod Vesna Mostarica). Klub počinje da ispunjava emotivnu prazninu u njegovom životu dok veza njegovih roditelja puca. Hornbi se ne uzdržava od tumačenja toga koliko nerazuman može da bude život fudbalskog navijača kad njegova fiksacija počne da upravlja i njegovim odnosima sa bliskim ljudima u okruženju, ocenjuje Ros. „Ovo je najbolja knjiga ikada napisana o tome šta znači posvetiti život jednom timu, u dobru i zlu. Samo je šteta što je to morao da bude Arsenal“, piše on.
Hju Mekajlvani – Mekajlvani o fudbalu
Braća Mekajlvani, Hju i Vilijam, kao i Vilijamov sin Lijam, rođeni su u Kilmanroku, rodnom gradu Dejvida F. Rosa. Hju je pisao o sportu na način na koji je Vilijam (a sada i Lijam) pisao o kriminalu. „On je najbolji sportski novinar svih vremena, podiže temu na nivo visoke umetnosti i uvek pronalazi one lepo balansirane i međusobno povezane ljudske niti o uspehu i porazu. Bilo da se radi o esejima pisanim o divodima igre – Džoku Stajnu, Bilu Šenkliju, Alanu Fergusonu i drugima – ili neočekivanoj slavi Kilmanroka kao osvajača kupa, Mekajlvani piše onako kako je tim Brazila igrao sedamdesetih: sa gracioznošću bez muke i kontrolom, ali i maštovitošću od koje zastaje dah“, beleži Ros i ocenjuje da mu u toj formi „niko nije ni prineti“.
Deni Rouds – Navijač
Knjiga Denija Roudsa potresno je svedočanstvo o pokušajima jednog navijača da se nosi sa posledicama Hilsboroa. Nezamisliva tragedija na Hilsborou jedan je od ključnih događaja u njegovog generaciji, piše Ros, navodeći da je kada su se srušile tribine na stadionu u Šefildu imao 24 godine i bio samo par godina stariji od Džona Finča, centralnog lika u knjizi „Navijač“. „Roudsova odsečna proza potpuno zakucava tu živu mešavinu uzbuđenja i očekivanja pri putovanju na fudbalske utakmice, te čoporativnog guranja u klaustrofobične boksove pre doba stadiona kompletno pokrivenih sedištima“, ocenjuje Ros.
Danijel Grej i Alan Mekredi – Snimak
Novinari magazina „Natmeg“ napravili su lepo ljubavno pismo škotskom fudbalu, navodi Ros. „Danijelovi poetični opisi i Alanove atraktivne fotografije hvataju privlačnost fudbala na svim nivoima, ali je knjiga posebno snažna kada siđu na teren gde mogu da se čuju glasovi igrača preko glasova navijača sa tribina“, beleži on.
Džonatan Vilson – „Izvrtanje piramide“
Navijači mogu lako da postanu opsednuti taktikama i podelom na terenu. „Da li to ‘dijamant’ menja ‘lažnu devetku’ ili je 4-3-3 samo 4-5-1 sa lenjim napadačima? A za one koji su (pre korone) živeli za te beskrajne rasprave u pabovima bez ikakve nade da će biti razrešene, ova knjiga je njihova biblija. Iako ne objašnjava teoriju o golu u 67. minutu. Ona je detaljno objašnjena u romanu ‘Samo je jedan Deni Garvi'“, dodaje pisac ovog romana.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
