"Više bi me cenili da sam mrtva": Ispovest Šeron Stoun o tome zašto uloge izostaju i dokle je neće shvatati ozbiljno kao slikarku

U intervjuu za “Gardijan” je govorila o Holivudu, teškom odrastanju, i odluci da ne sputava svoju kreativnost.

Na početku intervjua Stoun je podelila priču bliske prijateljice kada je otišla na večeru sa porodicom a svekar je posavetovao da ne naručuje picu, jer je upravo dobila bebu i trebalo bi da smrša. Ovaj događaj je inspirisao jednu od Stounovih slika koju je nazvala “To je moja bašta, seronjo” - predivan akril na platnu koji prikazuje svetlucav impresionistički vrt spojen sa talasastim tlom od lososa i ružičastih boja u stilu De Kuninga.

Razgovor je vođen putem video poziva, a prvo pitanje novinara “Gardijana” je bilo: “Znači, svekar je bio seronja?”.

- Ne baš. Dok sam slikala, neki dron je lebdeo nad mojom kućom. Zato se vidi crnu mrlja u gornjem levom uglu platna. Mislila sam, ovi ljudi moraju da odu iz bašte. Toliko su zauzeti pokušajima špijuniranja da čak i nemaju pojma šta se zaista dešava - odgovorila je glumica iz svog doma u Kaliforniji.

Iako se stekao utisak da je to njeno ljuto slikanje, izražavanje ogorčenosti nad urušavanjem privatnosti, ona odgovara da je to naprotiv ljubavna priča. Objasnila je da se njena prijateljica dugo borila da dobije potomstvo.

- Kada je konačno uspela u tome, prirodno je bila uznemirena što joj je neki starac rekao da smrša. Rekla sam joj da mu kaže da mu je to poslednja šansa da bude deda i da želiš da voli to dete posle svega što te je koštalo. I tako je učinila. Sada su najbolji prijatelji!

Šeron Stoun (66) je počela da slika tokom pandemije koronavirusa kada joj je prijatelj dao knjigu slika po brojevima. Trenutno ima samostalnu izložbu u galeriji u Berlinu i još jedno otvaranje sledećeg meseca u San Francisku. Iako je mišljenje da je galerijski prostor dobila jer je poznata, ona to demantuje.

- Verovatno ne, ali bih bila na većoj ceni da sam mrtva. Ako postoji mogućnost kraćeg životnog veka, to je premija za umetnice. Sećam se kada sam svoj portfolio odnela na sastanak sa čelnicima jedne njujorške galerije. Posle dva sata sam pitala vlasnika da li će uopšte da pogleda moj rad a on je odgovorio: „Da li planiraš uskoro da umreš?“.

Stoun zna da bi mogla da zaradi velike pare samo da je dala galerijama ono što žele.

- Džoni Dep štampa slike ljudi, stavlja malo farbe preko toga i potpisuje i zarađuje bogatstvo. Iz galerije su mi predložili da napravim otisak svog lica. Mislim da mi je dužnost da to ne radim. Moj posao je da otvorim prozor za druge žene i da nastavim da ga držim otvoren. To sam radila kao glumica, a sada kao umetnica.

Holivudska diva je otkrila da je cena nekih njenih slika 40.000 dolara. Dela koja stvara su velikog formata, a posebno kamen radi u takvim razmerama. Kada je bila tinejdžerka, slike je prodavala za 25 dolara a to joj je tada delovalo kao pravo bogatstvo, jer joj je pomoglo da završi školu. Naime, njena tetka Vone ju je zarazila umetnošću, u malom gradu u Penislvaniji. O svojim roditeljima, Doroti i Džozefu, pisala je u svojim memoarima “Lepota drugog života”.

- Oni nisu živeli u kući u kojoj stanuje ljubav, njihovo poreklo je to nametnulo, bili su deca robovi. Otac je od svoje četvrte godine živeo u štali, a moju majku su roditelji zaposlili kad je imala devet godina da radi kao spremačica i kuvarica. Njihovo teško odrastanje oblikovalo je moje detinjstvo i karakter. Morala sam da završim sve na vreme pre nego što sednem za sto da jedem ili da se igram. Ako to ne uradim, izvukli bi vam zadnjicu iz kreveta i oborili niz stepenice.

Tetka Vone joj je, dodaje Stoun, ponudila bekstvo iz tog surovog sveta i utisnula joj doživotnu ljubav prema umetnosti.

- Slikarstvo je bilo samo još jedan jezik na kojem sam odrasla. Studirala sam na obližnjem univerzitetu Edinboro, ali sam odustala zbog manekenstva. Ponuđeni su mi poslovi modela za 5.000 dolara dnevno, tako da nisam stekla utisak da ću moći da preživim kao slikar – iskrena je glumica.

Manekenstvo ju je odvelo u Njujork i učinilo je delom publike Studija 54. Onda je 1980. stajala u redu da bude statista u „Sećanjima zvezdane prašine“ Vudija Alena i dobila ulogu „lepe devojke u vozu“ koja ne govori. Njen proboj je došao 10 godina kasnije u naučnofantastičnom filmu “Potpuni opoziv” Pola Verhovena. Dve godine nakon toga, ponovo je radila sa holandskim rediteljem na erotskom trileru “Niske strasti”.

https://www.youtube.com/watch?v=S8zk5ILRXvw

- Setite se šta je Merilin Monro rekla. Žene koje žele da budu jednake sa muškarcima nemaju ambicije.

Citat je verovatno apokrif, ali je očigledno zašto joj se sviđa, istakao je novinar britanskog magazina i podsetio da su najintrigantniji likovi u biografiji Šeron Stoun ambiciozne žene koje ne žele toliko da budu ravnopravne sa muškarcima koliko da ih razbijaju.

- Glumila sam prilično velike uloge. Apsolutno. Stajala sam pored muškaraca umesto iza njih.

Uloga na koju je najponosnija je Džindžer Makene u “Kazinu” Martina Skorsezea iz 1995, koju je igrala sa Robertom De Nirom.

- Bob me je ohrabrivao na sve moguće načine. Bilo mi je neverovatno da mi je rekao da njegov angažman zavisi od mog učinka. Uradila sam sve što sam mogla da mu služim jer mi je bila želja da radim sa njim i to se i ostvarilo.

Njena glumačka karijera posle toga nije išla uzlaznom putanjom.

- Priznajem da sam bila šokirana što nisam uspela da nastavim da radim u tom pravcu, jer sam učinila sve da budem najbolja – priča Stoun koja je nedavno otkrila da joj je tokom snimanja filma “Sliver” iz 1993. holivudski producent Robert Evans savetovao da ima seks sa kovoditeljem Vilijamom Boldvinom kako bi poboljšao njegov učinak.

Međutim, ključni razlog zbog kojeg je bila manje tražena u Holivudu je taj što je 2001, dve nedelje nakon 11. septembra, pretrpela moždani udar izazvan krvarenjem u mozgu, događaj koji je inspirisao naslov njene autobiografije.

- Kada se jedna vrata zatvore, moram da otvorim druga. Moja knjiga je do sada prodata u 22 zemlje.

Mudrosti komparativnog mitologa Džozefa Kembela, čija je filozofija, sadržana u sloganu „prati svoje blaženstvo“, navela ju je da pređe sa filmskog seta na štafelaj.

- To me je nateralo da nabavim profesionalne četke i da se setim šta sam mislila da sam zaboravila. Pola veka nisam slikala, nisam mogla. Radila sam 307 dana u godini. Kada nisam bila na snimanju, letela sam na novinarske žurke. Bila sam kući šest dana jedne godine, devet dana druge.

Sada ima vremena i vrlo brzo je uradila seriju slika u kojima se mogu videti uticaji Žoana Miroa, Monea i Kandinskog. Stoun kaže da, kao i Kandinski, oseća duhovni naboj kada slika – iako od ruskih umetnika, kako kaže, najviše se divi Rodčenku.

Istoričar umetnosti Martin Oskar Kramer o njenom opusu je zapisao: „Izraz ženskog koji je duboko u dodiru sa prirodnim silama i u osnovi neukrotiv. To možda pomaže da se objasni zašto su, u njenim najfigurativnijim delima, zmije tako istaknute.

- One potpuno menjaju kožu i idu dalje. Sposobnost promene je simbol koliko ste pametni – prokomentarisala je Šeron.

Berlinska izložba se zove “Totem”. Oni, objašnjava umetnica, služe kao spomenici otpornosti i snage.

- Ove slike mi se čine totemskim. Moje svakodnevno bavljenje umetnošću mi pomaže da se izborim za izlaz od tereta ovog alarmantnog vremena u kojem svi živimo.

Među slikama koje trenutno izlaže je i jedna pod nazivom “Molim te, ne gazi po travi”. Nadahnuta je putovanjima u Izrael 2006. i dobila je posebnu pažnju nakon napada koji se tamo dogodio 7. oktobra, kao i potonjeg razaranja Gaze. Njene teme su granice, invazije i ludost osvajanja.

- Pre nego što počnemo da ubijamo, sakatimo i ranjavamo hiljade žena i dece, treba nam veliki mozak, više emocionalne inteligencije, a ne više energije za mali penis. Moja slika govori o svemu tome.

Na pitanje da li je srećnija kao slikarka ili kao glumica, Stoun je odgovorila:

- Apsolutno mi se dopadao glumački poziv i ako mi neko ponudi značajnu ulogu, prihvatiću je.  Ali, to se ne dešava. Ono što se dešava u tom poslu jeste da kada postanete poznati, žele da vas stave u male projekte, tako da počnete da finansirate ljude koji počinju karijeru. Sjajno, ali ja želim da radim sa majstorima, jer sam to zaslužila. Ne žurim da se vratim pod tuđim uslovima. Važno je da i dalje budete umetnički kreativni, da pustite taj tok izvora da teče, tako da vaša umetnost ostane uvek prisutna i moderna – zaključila je Šeron Stoun, koja sada piše novi roman.

Bonus video: Luna Lu i Goran Nikolić: Norma Džin kreirala je Merilin Monro i postala besmrtna