0
Čak 18 kompanija iz 12 zemalja, 34 izvođenja na 10 različitih scena i gotovo 17.000 gledalaca - tako bi brojkama mogao da se opiše Beogradski festival igre, koji je po 21. put održan pod sloganom "Savršene različitosti".
Na nedavno završenom Beogradskom festivalu igre, koji je trajao od 7. marta do 10. aprila, pred publikom su bili najraznovrsniji žanrovi savremene igre.
Čak 34 izvođenja na 10 različitih scena i lokacija bila su unapred rasprodata, saopštili su organizatori, napominjući da je vladalo nezapamćeno interesovanje gledalaca za sve predstave, od kamernih do blokbaster komada, i to u tri grada u kojima se festival održavao – Beogradu, Novom Sadu i Subotici. I to najbolji pokazatelj da je srpska publika prigrlila savremenu igru i mogućnost da najnovija i najhvaljenija koreografska ostvarenja, za kojima u svetu vlada pomama, mogu da otkriju „kod kuće“.
U periodu od 7. marta do 10. aprila na 21. Beogradskom festivalu igre nastupilo je 18 kompanija iz 12 zemalja, od Amerike i Kanade do Kine, Evrope i Australije. Festival je pratilo gotovo 17.000 gledalaca, kao i brojni novinari i kritičari, direktori festivala i pozorišnih kuća iz inostranstva.
Na samom startu svetska zvezda Joan Buržoa komadima „Neuhvatljiva tačka odlaganja“ u Bioskopu Balkan poput kovitlaca je „oborio s nogu“ gledaoce i pružio zapanjujuću uvertiru, podsećaju organizatori Beogradskog festivala igre, kao i na to da je svečano otvaranje u novosadskom Srpskom narodnom pozorištu bilo u znaku „senzacionalnih, kolosalnih komada dvoje vodećih koreografa današnjice“. Bili su to Damjan Žale (komad „Proklizavanje“) i Šaron Ejal („SAABA“), u izvođenju Kompanije igre Opere Geteborga.
U istom gradu održana je svetska premijera komada „Skupština“ Kristal Pajt, čija je virtuozna vankuverska trupa „Kidd Pivot“ evropsku turneju fantastičnog hibrida pozorišta i savremene igre otpočela upravo na Beogradskom festivalu igre, a nastavila potom u Londonu, Parizu, Cirihu i Luganu…
Naša publika je među prvima pogledala i predstavu „Lutak“ Sofije Napi, inspirisanu Kalodijevom originalnom pričom o Pinokiju, u izvođenju trupe Komoko iz Firence, a vizuelni spektakl priredio je i sastav „Dewey Dell“ iz Čezene s izvedbom „Posvećenja proleća“ Teodore Kasteluči na muziku Igora Stravinskog, koja je oduševila publiku beogradskog Pozorišta „Duško Radović“ i Narodnog pozorišta u Subotici.
Uživali su svi i u nepretencioznim i nežnim komadima MM kompanije igre iz Ređo Emilije – „Elegija“ Enrika Morelija i „Balada“ Maura Bigoncetija u Pozorištu na Terazijama. Na istom mestu nastupili su i igrači Kompanije Ervea Kubija iz Kana s predstavom „Sol Invictus“.
Akrobate novog cirkusa iz Adelejda, okupljene pod imenom „Gravitacija i ostali mitovi“, prkosili su gravitaciji vratolomijama u Bioskopu Balkan, navode organizatori, a njihovi sunarodnici iz Sidnejske kompanije igre ostavili su neizbrisiv utisak komadom „ab [intra]“ Rafaela Bonačele, koji je izveden dva puta u beogradskom Narodnom pozorištu.
Beogradski festival igre predstavio je i radove mladih, ženskih autora: Une Doerti iz Belfasta (s komadom „Mornarsko plavo“) i Jue Jin iz Šangaja, koja je hrabro pokrenula sopstvenu trupu u Njujorku (komadi „Žamor“ i „Kroz pukotinu zraka“).
Među najvećim zvezdama ovogodišnjeg festivala bila je Aurelija Tijere Čaplin, unuka slavnog Čarlija Čaplina, koja je, sa Džejmijem Martinezom, odigrala komad „Zvona i čini“ u prepunom Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Bio je to pravi mozaik različitih žanrova i formi, od slepstika i vodvilja do estetike nemog filma koji je proslavio Čarlija Čaplina.
Ove godine festival je prvi put predstavio i pantomimu. Najpoznatiji pantomimičar današnjice Radim Vizvari odigrao je u Bitef teatru „Solo“, u kojem je ilustrovao deset razvojnih etapa ove umetnosti, a na istom mestu Izraelac Majkl Getman je „Najvažnijim stvarima“ izmamio i poneku suzu u publici. Getmanov sunarodnik Emanuel Gat komadom „Utopija“, rađenim za trupu iz Valete, spustio je zavesu na 21. Beogradski festival igre.
Ambiciozno festivalsko izdanje, koje je trajalo više od mesec dana, nije zamorilo gledaoce, naprotiv. Od prvog do poslednjeg izvođenja interesovanje nije jenjavalo i tražila se karta više, a umetnici su, kako navode organizatori, ispraćeni ovacijama publike koja je uživala u vrhunskoj i raznovrsnoj selekciji onoga što svetska scena nudi.
Bonus video: Ovacije za Limeni doboš
