Jedan od najznačajnijih filmskih festivala Berlinale, 73. po redu, završeno je sinoć ispisivanjem istorije, s obzirom da su neke od glavnih nagrada dobile najpre jedna osmogodišnjakinja, a potom i jedna trans osoba.
Francuski dokumentarac “Sur l’Adamant“ reditelja Nikolasa Filbera proglašen je za najbolji film na 73. Međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu, osvojivši Zlatnog medveda.
– Vi niste pri sebi – bio je prvi komentar francuskog reditelja kada mu je predsednica sedmočlanog žirija, glumica Kristen Stjuart uručila prestižnu nagradu.
Film „Sur l’Adamant“, koji je trijumfovao u selekciji od 19 ostvarenja, donosi priču o barži na Seni u Parizu koja služi kao plutajući dnevni centar za odrasle koji pate od mentalnih poremećaja.
– To što se dokumentarac nagrađuje i slavi, što se dokumentarni film može smatrati bioskopom sam po sebi, duboko me je dirnulo – kazao je laureat Zlatnog medveda.
Zbog svog dokumentarca 72-godišnji Filiber je proveo mesece i mesece na barži usidrenoj na Seni pokušavajući da napravi „svojevrsnu hroniku o ustanovi za mentalne bolesnike koja pokušava da utoli njihovu žeđ za kreativnošću“.
Dokumentarac francuskog sineaste istražuje teme kreativnosti i umetnosti, razuma i ludila, ali to čini bez da „lepi etikete“.
– Ne volim etikete. U ovom filmu trudili smo se da ne pravimo razliku između bolesnika i onih koji se staraju o njima. Pokušao sam da izokrenem onu sliku koji imamo o ludacima, koju vidim kao pravu stigmu i diskriminaciju. Želeo sam da, ako već ne možemo da se identifikujemo s njima, bar da pokušamo da prepoznamo ono što nas spaja uprkos razlikama – izjavio je Filiber.
Ispisana je i istorija na Berlinalu, s obzirom da je sinoć Srebrnog medveda za najbolju glumačku rolu dobila osmogodišnja Sofija Otero koja igra u filmu „20,000 Species of Bees“ Estibaliza Uresole Solagurena, postavši tako najmlađa dobitnica nagrade ikad u Berlinu.
Najboljim rediteljem proglašen je francuski sineasta Filip Garel za ostvarenje „The Plough“, porodičnu dramu u kojoj igra troje režisereve dece, i simbolišu poslednju generaciju lutkara. Garel je priznanje u Berlinu posvetio svom zemljaku, francusko-švajcarskom reditelju Žanu-Liku Godaru koji je preminuo prošlog leta.
Srebrnog medveda, odnosno Veliku nagradu žirija poneo je ugledni nemački reditelj Kristijan Pecold za novi film „Afire“. U ovoj tragikomediji Pecold donosi priču o četvoro mladih ljudi koji borave u kući za odmor na Baltiku, ali sve se menja kada bukne ogroman šumski požar.
I portugalsko-francuski film „Bad Living“, koji je potpisao Žoao Kaniđo, ovenčan je Srebrnim medvedom, nagradom žirija.
Desilo se prvi put na Berlinalu, ali i jednom filmskom festivalu uopšte da je jedna trans osoba dobila glumačko priznanje. Nemačka glumica Tea Ehre ponela je Srebrnog medveda za najbolju epizodnu ulogu u transrodnoj krimi romansi, kako je okarakterisan film Kristofa Hošhauslera „Till the End of the Night“.
– Ako mi je dozvoljeno da se izrazim sasvim obično, ova uloga nas je oduvala. Ova osoba zrači aurom – kazala je Kristin Stjuart saopštivši ime dobitnice.
Srebrni medved za najbolji scenario dodeljen je scenarističkom timu dugometražnog igranog filma „Muzika“ nemačke rediteljke i scenaristkinje Angele Šanelek, koji je i manjinska srpska koprodukcija, s obzirom da je Filmski centar Srbije podržao nastanak tog ostvarenja. Mnoge je iznenadila ova nagrada, s obzirom da tokom čitavog filma, moderne verzije mita o Edipu, gotovo da nema nijednog dijaloga.
Srebrnog medveda za izvanredno umetničko dostignuće dobio je film italijanskog reditelja Đakoma Abrucezea „Disco Boy“ u kojem glumi i Leon Lučev.
U selekciji „Susreti“ dve nagrade otišle su u ruke meksičke rediteljke Tatjane Huezo – za najbolji dokumentarac „The Echo“ i režiju. Najbolji film u istoj selekciji je „Here“ Basa Devosa, koji je dobio i priznanje Fipresci žirija.
Na ovogodišnjem Berlinalu Zlatnog medveda za životno delo dobio je američki reditelj Stiven Spilberg i to iz ruku Bona Voksa, a emotivan govor završio je rečima:
– Stojim ovde u Berlinu, primam Zlatnog medveda I moram da priznam da me medved stvarno plaši, više od ajkule (aluzija na ime njegovog čuvenog filma, prim. aut.). Ali, dobro je biti uplašen. Kao što je dobro i biti zahvalan i stidljiv. Zato, hvala vam na Zlatnom medvedu koji me podseća gde sam sve bio…
Bonus video: Braća Limijer
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare