Nisam jednom, već dva puta oštećen za nagradu Narodne biblioteke. Iako sam oba puta imao najčitaniju knjigu u Srbiji, kaže za Nova.rs pisac Dragan Velikić.
Kada je 2017. godine Narodna biblioteka trebalo da dodeli tradicionalnu nagradu za „Najbolju najčitaniju knjigu“ ona je, iznenada, „stavljena na led“. A nagradu je trebalo da primi pisac Dragan Velikić, s obzirom na to da je njegova knjiga „Islednik“ bila najčitanija u Srbiji tokom 2016. godine.
Ali, samo nekoliko dana uoči očekivane dodele nagrada je ukinuta…
– Nisam jednom, već dva puta oštećen za nagradu Narodne biblioteke. Iako sam oba puta imao najčitaniju knjigu u Srbiji. Prvi put se to desilo 2008. jer je u prethodnoj godini najčitanija bila moja knjiga „Ruski prozor“, za koju sam dobio i NIN-ovu nagradu. Međutim, umesto meni priznanje Narodne biblioteke dodeljeno je Svetislavu Basari – podseća Velikić za naš sajt.
Slična stvar se desila devet godina kasnije sa još jednim njegovim romanom, laureatom NIN-ovog priznanja „Islednik“, s tim što ne samo da nije dobio nagradu Narodne biblioteke Srbije, već je ona stavljena „ad akta“. I od tada se ne dodeljuje.
Dobitnik istog priznanja 12 meseci ranije Filip David istakao je za naš sajt da je njegov čin na ceremoniji u Narodnoj biblioteci kada se ogradio od prisustva tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića „presudio“ nagradi:
– Bez sumnje je zbog toga nagrada prestala da se dodeljuje, ali time je oštećen moj kolega i prijatelj Dragan Velikić, koji je nagradu zaslužio, a nije je dobio – smatra David.
Da je strah od eventualnog novog „ekscesa“ prilikom dodele odredio sudbinu tradicionalnog priznanja misli i danas Dragan Velikić:
– U to vreme sam imao najčitaniju knjigu i nagrada prosto nije dodeljena. Možda su se uplašili da ću i ja prilikom dodele iskazati neku vrstu političkog stava – priča pisac.
Tada se spekulisalo i da je biblioteka odlučila da prestane sa uručivanjem nagrade jer je Velikić podržao tadašnjeg opozicionog kandidata za predsednika Sašu Jankovića, na šta i danas podseća pisac:
– Bio sam među potpisnicima Apela 100 javnih ličnosti kojim se poziva Janković da se kandiduje…
Međutim, da čitava stvar nije bila politički motivisana, kako je Velikić tada govorio, a i sada ponavlja, tvrdi tadašnji predsednik Upravnog odbora Narodne biblioteke Srbije Mihajlo Pantić:
– Kao predsednik UO nisam imao uvid u spisak najčitanijih knjiga, jer je Narodna biblioteka bila samo usputna stanica do dodele. Mi uopšte nismo imali predstavu da je Velikićeva knjiga najčitanija, nismo ni pogledali spisak dostavljen od strane Zajednice matičnih biblioteka Srbije. Jer, odluku o ukidanju nagrade doneli smo nekoliko meseci pre nego što je uopšte trebalo da bude dodeljena – priča Mihajlo Pantić.
A u to vreme direktor Narodne biblioteke Laslo Blašković tvrdio je da nagrada nije ukinuta, ali da ni njen laureat nije unapred proglašen činom objavljivanja spiska „najčitanijih“ knjiga.
Te godine posle Velikićeve najčitanija je bila knjiga Jelene Bačić Alimpić, a u javnosti se često postavljalo trebaju li tom nagradom da se ovenčaju i najčitanije knjige u bibliotekama, sumnjivog kvaliteta, ili pak isključivo literarna dela najviše vrednosti:
– Nekada davno radio sam u biblioteci, a tokom književnih turneja i godina dosta boravio u njima. Znate, ne vodi se evidencija za svaku izdatu knjigu, a i nije svaka pozajmljena knjiga i pročitana. Ali, nemam ništa protiv da nagradu dobije onaj ko je zaista imao najčitaniju knjigu, bez obzira na kvalitet. Nekad je najčitanija knjiga bio „Roman o Londonu“ Crnjanskog, a onda su to bila dela Ljiljane Habjanović Đurović. Iako mnoge od tih najčitanijih knjiga jesu sumnjive književne vrednosti, nemam ništa protiv da njihovi autori budu nagrađeni. Uostalom, to je i odraz vremena i društva u kome živimo – smatra Dragan Velikić i na kraju pozdravlja želju novog v.d. upravnika Narodne biblioteke Srbije Vladimira Pištala izrečenu u razgovoru za naš sajt da ponovo ustanovi nagradu, prvi put dodeljenu daleke 1973. godine.