Početkom ove godine, Nik Kejv se naljutio! Muzičar je bio besan na veštačku inteligenciju što je "ismevala" njegovu karijeru jer je, prema njegovom mišljenju pisanje pesama povezano sa dušom, a ne robotom. A sada će vam jedna pretraga na Guglu otkriti beskrajnu veštačku inteligenciju koja je sposobna da poeziju učini univerzalnom: "Audior" za tekstove pesama, "Jarvis" za odbacivanje blokade pisaca i "ChatGPT" za bukvalno šta - poput oponašanja glasova Ejmi Vajnhaus, Rijane, Bijonse...
– Uz svu ljubav i poštovanje ovog sveta, pesma je sranje i groteskno ismevanje onoga što znači biti čovek – odgovorio je Kejv obožavaocu koji mu je poslao tekstove pesme „U stilu Nika Kejva“, koju je napravio „ChatGPT“.
– Pesme nastaju iz patnje… koliko ja znam, algoritmi ne osećaju. Podaci ne trpe. ChatGPT nema unutrašnje biće, nije bio nigde, nije izdržao ništa – dodao je on.
Kejv nije jedini umetnik koji je postao žrtva imitacije veštačke inteligencije. Ejmi Vajnhaus, Nirvana i Džimi Hendriks su među izvođačima koji su oponašani korišćenjem tehnologije.
„The Lost Tapes of the 27 Club“ – projekat koji želi da istakne krizu mentalnog zdravlja u muzici – koristio je veštačku inteligenciju za proizvodnju „novih pesama“ u stilu Vajnhaus, Hendriksa i Kurta Kobejna, koji su svi umrli u 27. godini. Neuronske mreže su dizajnirane da proučavaju i repliciraju ritmove, melodije i tekstove koji njihovu muziku čine njihovom. I to je zastrašujuće jednostavno uraditi, piše „Independent“.
Zamolite „ChatGPT“ da napiše pesmu u stilu Bijonse i softver će to učiniti brže nego što možete da zamislite. Softver je efikasan i jezivo ubedljiv. Obrada najnovijeg hita Bijonse „Cuff It“ napravljena od veštačke inteligencije sa Rijaninim vokalom postala je neverovatno viralna, ali advokati kažu da bi takve obrade popularnih pesama mogle da stvore nove pravne probleme za muzičku industriju.
Tviter nalog pod nazivom „Rihana Facts“ podelio je isečak pesme, za koju se tvrdi da je generisao četbot sa veštačkom inteligencijom ChatGPT. Snimak je pregledan preko 850.000 puta i izazvao je mnogo reakcija, uključujući i glumicu Keke Palmer iz serije „Ne“.
– Ta Rijana kao veštačka inteligencija izjeda sve vaše pesme – napisala je na Tviteru.
Obrada Rijane „Cuff It“ nije jedina AI obrada koja je nedavno postala viralna. Verzija pesme „Hey There Delilah“ grupe Plain White T, veštačka inteligencija je obradila glasom Kanjea Vesta, te je ta verzija takođe prikupila preko 500.000 pregleda na Jutjubu, dok je veštačka inteligencija obradila i Kanjeovu pesmu „Passionfruit“ glasom repera Drejka – pregledana je preko 300.000 puta.
Dok veštačka inteligencija može izgledati kao budućnost pisanja muzike, jezički modeli kao što je „ChatGPT“ su velika kontradikcija – jer moderna tehnologija može da gleda samo unazad. Nema ljudske domišljatosti.
– Ova muzika je u suštini samo kopiranje onoga što su ljudi već uradili. Ništa ne stvara sama, već po ideji čoveka – kaže specijalista za muziku profesor Nik Brajan-Kins dodajući:
– Da citiram Nika Kejva, nije veštačka inteligencija izašla, zaljubila se, slomljeno joj je srce, videla je izlazak sunca, napila se – nije to uradila. Dakle, nije u stanju da prenese isti emocionalni sadržaj!
Godine 2018, iranski umetnik, elektrotehničar i inovator Eš Kuša suprotstavio se mišljenju da je AI lišena emocija, kreirajući Yonu čiji su tekstovi pesama šokirali slušaoce svojom ranjivošću i emocijama. „Onaj ko voli tvoj osmeh oseća oluju koja prolazi kroz tvoje oči“, napisala je ona. Ali, čak i Yonina osećanja, nastala iz jezičkog modela kao što je „veoma rana verzija ChatGPT“, pozajmljena su od čovečanstva.
– Obučili smo Yonu o autorskim tekstovima, poeziji i Reddit temama, tinejdžerskom načinu života. Sve ovo je bilo stvaranje fraza na jeziku koji bi odjeknuo kod ljudi – objasnio je Kuša.
A, veštačka inteligencija odjekuje među ljudima, bilo kao intrigantna distopijska pop zvezda ili kreativno oruđe.
– Osećam se kao da smo na kraju ljudske umetnosti. Kada zaista postoji AGI [veštačka opšta inteligencija – tačka u kojoj AI nadmašuje ljudsku inteligenciju u većini zadataka], oni će biti mnogo bolji u stvaranju umetnosti od nas – jedan je od komentara mnogih.
Uspeh mašina u umetničkim sferama izazvao je paniku u poslednje vreme. „Ako jezički modeli imaju znanje i sposobnost da prenesu naše emocije – gde je tu ljudska kreativnost?“
– To je zastrašujuće, ideja o mašini koja piše pesmu – kaže kantautor Konal Keli, koji je sa Džekom Sondersom predstavljen na Radio 1 Future Artists, dodajući:
– Brinem se da će veštačka inteligencija razvodniti muzički ukus ljudi do te mere da je ili nemoguće reći šta je napisala mašina, a šta čovek, ili će javnost više voleti pisanje pesama od strane veštačke inteligencije. To je opasno za svet, za umetnika!
Keli se brine da će sve ovo dovesti do nedostatka motivacije ili uzbuđenja da uopšte postanete tekstopisac.
– Lestvica će biti postavljena tako visoko, uz tako malo truda da bi nekome bile potrebne godine prakse i iskustva da bi se takmičio i bio jednak standardu tehnologije. Pretpostavljam da će ta ideja biti previše zastrašujuća za mnoge mlađe tekstopisce.
Nova tehnologija je uvek izazivala strah. U ranim danima telefona, ljudi su spekulisali da li uređaj može da komunicira sa mrtvima. Kada su računari stigli ranih 1980-ih, pojavila se i „kompjuterfobija“ – strah od dodirivanja, angažovanja ili zamene mašine. A 2023. godine, zabrinutost dana, koja plaši sve, od analitičara podataka do pravnika, jeste ideja da veštačka inteligencija dolazi na njihov posao – uključujući i autore hitova.
Brajan-Kins predviđa da je najgori scenario da „ljudski muzičari zaista neće imati šta da ponude jer tržištem u potpunosti dominira AI muzika koja reaguje na trendove.“ Neka vrsta distopijskog pogleda u kojem AI generiše personalizovanu, prilagođenu muziku, bez oslanjanja na ljudske muzičare.
– Ako ste tekstopisac čiji je posao u studiju samo da zakrpi i stvori pesmu kao kolaž svih pop pesama u prošlosti, gotovi ste. Vaši su dani odbrojani – kaže Kuša.
Ipak, uprkos njihovoj zabrinutosti, i Keli, Brajan-Kins i Kuša veruju da je najbolji scenario budućnosti da veštačka inteligencija poboljšava i obogaćuje ljudski kreativni proces i gura nas da budemo bolji.
– Možda bi to trebalo da nazovemo kreativnim alatom za podršku. Kada se muzičar zaglavi, AI bi mogla dati različite metafore. Neka vrsta stvaranja nadčoveka – kaže Kins.
Pop bend Blossoms imao je „ruku pomoći“ AI kada je pisao svoju hit pesmu „Your Girlfriend“.
– Upalio sam TV i neko je rekao da je zaljubljen u devojku svog prijatelja – objasnio je frontmen Tom Ogden na TikToku.
Zatim je, kako je dodao, pronašao na Guglu „Zaljubljen sam u devojku svog prijatelja“, pročitao post na blogu nekoga sa istim problemom, pozajmio redove i pretvorio ih u tekstove (baš kao Yona), pre nego što je zatražio naslov od AI generatora.
– Većina njih je bila užasna, ali jedna od njih je bila „Tvoja devojka mi zvoni u ušima“… Mislio sam da je preveliki zalogaj, pa sam je promenio u „Tvoja devojka“ – rekao je Ogden.
Međutim, „Tvoja devojka mi opet zvoni u ušima“ ostala je jedna od ključnih udica pesme. Uprkos tome što se za inspiraciju oslanjaju na TV, Gugl, postove na blogovima i veštačku inteligenciju, pesma ostaje ljudska kreacija. Ipak, kako granica između pozajmljivanja (kao što je Blossoms) i oponašanja (kao što je obožavatelj Nika Kejva sa ChatGPT) postaje sve nejasnija, muzička industrija se suočava sa novim problemom: „pranjem“ muzike.
– AI ide po internetu i uzima sve tekstove, ali nikada ne daje nikakve zasluge. Ako veštačka inteligencija napravi pesmu, postane poznata, ode na broj 1, ko bi dobio novac od njih? Sigurno ne ljudi u ogromnom skupu podataka od miliona pesama. Neće raditi po principu: ’Ovo je 10 posto, 20 posto, 15 posto.’ Bolje da im dam nešto novca.”
Prošlog leta vlada je iznela predloge za izmenu zakona o autorskim pravima koji bi omogućili kreatorima veštačke inteligencije da koriste muziku, ali umetnici ne bi videli ni jednu funtu za svoj rad ili imali bilo kakav kreativni doprinos u pesmama napravljenim pod njihovim uticajem.
Bivši ministar intelektualne svojine Džordž Friman je u februaru objavio da su ovi predlozi odbačeni. Ali muzička industrija u Velikoj Britaniji i dalje strahuje da bi se mogli vratiti, jer su se mnoge organizacije pridružile globalnoj “Human Artistry Campaign” ranije ovog meseca. Na kraju krajeva, tehnologija je napredovala bezbroj puta i nije zamenila ljudsku kreativnost, ali umetnicima je potrebna zaštita od iskorišćavanja.
– Ljudi su se brinuli za gramofon pre 100 godina – kaže Brajan-Kins – Mislili su da će video i MTV ubiti muziku. nije se desilo. Ljudi su upravo promenili način na koji se muzika pravi i prati.
Dejvid Bouvi je devedesetih godina koristio digitalni generator tekstova. Ada Lovelace, jedna od prvih kompjuterskih programera, rekla je da kompjuteri mogu da prave muziku 1843. godine. Ljudska kreacija se uvek prilagođavala i prevazilazila. Kada je 2016. objavljena pesma “Daddy’s Car”, pesma napisana veštačkom inteligencijom koja je trebalo da oponaša Bitlse, nije nadmašila ili delegitimisala Džona, Pola, Džordža i Ringa.
– U muzici je ličnost proizvod. Od Bili Ajliš do Nika Kejva… stalo nam je do njihove životne priče. Čak i ako je 2200. godina, i dalje ćemo tražiti tu osobu koja ima priču za ispričati. Verujem u ljude više nego što bi mnoge marketinške ili tehnološke kompanije želele – zaključio je Kuša.
Desetine nemačkih udruženja i sindikata, koje okupljaju više od 140.000 autora i izvođača, zatražili su danas od EU da poboljša nacrt zakona o veštačkoj inteligenciji (AI), nakon što su u udruženjima prepoznali opasnost po sopstvena autorska prava. Sindikati kreativnog sektora Verdi i DGB i udruženja fotografa, dizajnera, novinara i ilustratora izrazili su zabrinutost u pismu Evropskoj komisiji, Evropskom savetu i zakonodavcima EU, prenosi Rojters.
U pismu ističu zabrinutost oko takozvane generativne veštačke inteligencije (AI), koja sama stvara sadržaj, poput ChatGPT, može da oponaša ljude i kreira tekst i slike na osnovu upita.
– Neovlašćeno korišćenje zaštićenog materijala za obuku, njegova netransparentna obrada i predvidljiva zamena izvora onime što kreira AI, postavljaju fundamentalna pitanja odgovornosti i naknade, koja se moraju rešiti pre nego što dođe do nepovratne štete – navodi se u pismu u koje je Rojters imao uvid.
Evropska komisija, koja je prošle godine predložila uvođenje zakona o veštačkoj inteligenciji, u narednim mesecima će razjasniti poslednje detalje sa zakonodavcima EU i državama članicama pre nego što nacrti postanu zakon. Udruženja i sindikati navode da u nacrtu treba poboljšati regulaciju generativne AI tokom celog procesa proizvodnje sadržaja. Oni traže i da kompanije koje su proizvele takve tehnologije budu odgovorne za sav sadržaj koji generiše i širi AI, posebno za kršenje ličnih prava i autorskih prava, dezinformacije ili diskriminaciju.
U pismu se navodi da proizvođačima AI platformi kao što su Majkrosoft, Gugl, Amazon i Meta, ne bi trebalo dozvoliti da upravljaju centralnim platformama za distribuciju digitalnog sadržaja.
Bonus video: Veštačka inteligencija u naletu: Da li je držimo pod kontrolom? – gosti Anastasija Uspenski i Ljubiša Bojić
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar