„Uzmi svoju pilulu - Ksanaks“: Kako veliki broj Amerikanaca smanjuje svoju anksioznost

Godinama je stopa anksioznosti - i upotreba lekova koji se izdaju na recept brzog dejstva za ublažavanje simptoma - u porastu. Pandemija korone je, kažu stručnjaci, dramatično povećala te brojke. Novi Netfliksov film „Uzmi svoju pilulu: Ksanaks“ osvetljava alarmantan broj Amerikanaca koji koriste lek Ksanaks da bi smirili svoju anksioznost, piše "Today".Procenjuje se da svake godine 19,1% odraslih u SAD doživi neki oblik anksioznog poremećaja, prema Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje. To znači 40 miliona odraslih Amerikanaca, primetila je Nacionalna alijansa za mentalne bolesti. Nacionalni institut za mentalno zdravlje procenjuje da će 31,1% odraslih u SAD doživeti anksiozni poremećaj u nekom trenutku tokom svog života.I mnogi - 17 miliona u 2020. - ublažili su svoju anksioznost receptima za Ksanaks.https://www.youtube.com/watch?v=StVTTgnxgEwFilm priča svoju priče preplićući ispovesti ljudi koji koriste lekove, sa mišljenjem stručnjaka koji kažu da je Ksanaks, iako prilično efikasan u smirivanju anksioznosti, moćan lek koji bi idealno trebalo da se koristi kratkoročno. Ali često se tako ne koristi.Za mlađe generacije, Ksanak je sveprisutan. Svako zna nekoga ko može da ga nabavi na konvencionalne ili nekonvencionalne načine. Dokumentarac detaljno objašnjava napad panike očima onih koji ga doživljavaju, kakav je osećaj i šta ga uzrokuje.Izvršni producenti filma, specijalna voditeljka NBC-ja Marija Šrajver i njena ćerka Kristina Švarceneger, rekle su da su uznemirene onim što ih je film naučio o upotrebi Ksanaksa, posebno kod mladih ljudi.„Mislim da je ogromna želja mnogih ljudi, posebno naše generacije, potreba za brzim rešenjem“, rekla je Kristina i dodala da je i sama iskusila anksioznost.„Ljudi su uplašeni“, dodala je Šrajver. „Oni se plaše klime. Oni se plaše naše politike. Uplašeni su za svoj posao. A tu je i Ksanaks. I ljudi to mogu kupiti na društvenim mrežama."Slušajući kako pacijenti u filmu opisuju koliko je lek efikasan, lako je razumeti kako bi neko mogao da ga koristi godinama.„Skoro sam mogao da osetim kako se lek aktivira jednim “klikom”, kao magični eliksir“, rekao je u filmu jedan korisnik Ksanaks-a po imenu Skot.

Ali za neke postoji tamna strana. Džon, sredovečni čovek iz Kolorada, dobio je recept za Ksanaks dok je bio na koledžu, navodi se u filmu. Počeo je sa dozom od 1 miligrama, koja se tokom godina popela do 3 miligrama.Sve je izgledalo u redu dok njegov doktor nije smanjio dozu sa 3 mg na 2,5 mg. Prema filmu, to smanjenje izazvalo je mnoštvo uznemirujućih i zastrašujućih simptoma: preosetljivost na zvukove i mirise, lupanje srca, osećaj da mu koža gori, maglu u mozgu i umor. Ali ni Džon ni mnogi lekari koje je konsultovao nisu uspostavili vezu između smanjenja doze i simptoma.Kada je Džon konačno shvatio da njegovi simptomi potiču od Ksanaksa, počeo je polako i pažljivo da smanjuje dozu. „Znajući šta sada znam, nikada ne bih uzeo taj prvi recept“, rekao je.Smanjenje ili naglo skidanje sa leka može biti opasno, kažu stručnjaci.„Naglo prekidanje može dovesti do napada“, kaže dr Vil Kronenvet, šef opšte psihijatrije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Fajnberg. "Ksanaks zaključava iste receptore u mozgu kao i alkohol." Lek takođe može biti fatalan ako se kombinuje sa drugim sedativnim lekovima ili alkoholom, dodaje on.Kronenvet nije iznenađen sve većim brojem ljudi sa anksioznim poremećajima. „Živimo u nesređenom vremenu“, kaže on. „Postoji inflacija. Rat. I dalje se bavimo COVID-om i šta je to uradilo našim osnovnim nivoima anksioznosti."„U svojoj praksi od pandemije video sam mnogo više ljudi sa pritužbama na anksioznost“, kaže Kronenvet. „Ljudi se osećaju manje bezbedno, a osećaj nesigurnosti za sebe u svetu je sličan osećaju anksioznog poremećaja.”Iako ima dosta lekara koji propisuju Ksanaks za anksioznost, „to ne bi trebalo da bude lek prve linije“, kaže Kronenvet. „On ima tendenciju da deluje brzo i prilično brzo se troši. Ljudi često osećaju da treba da ga koriste sve češće. I tada pomisao na život bez toga postaje zastrašujuć. U nekim slučajevima to može početi da liči na zavisnost."Mnogo ljudi ne razume koliko je Ksanaks moćan.Fibi, koja je imala porodičnu istoriju zavisnosti od droge, oklevala je da uzme lekove, rekla je u filmu. Ali njen doktor je predložio da bi joj to moglo pomoći. „Prvi put kada sam ga uzela, rekla sam: 'Oh, razumem zašto ljudi postaju zavisni od ovoga',” priseća se ona. „Moram da budem oprezna sa ovim. Definitivno.”„Uspela sam da dobijem dosta olakšanja sa prilično niskom dozom, i mislim da je taj zdrav strah od zavisnosti doveo do toga da sam se zaista fokusirala na lekove kao na oruđe da napravim prostor za stvari koje nisu lekovi. u mom životu“, rekla je.Mnogo zdraviji izbor od Ksanaksa je psihoterapija u kombinaciji sa antidepresivima, ali je potrebno vreme da se oseti razlika, kaže Kronenvet. „Razumem osećaj ako možete brzo da dobijete olakšanje, zašto ne“, dodaje on. "Ali ako vam je potreban svakodnevno, morate pronaći nešto održivije."Stručnjaci se slažu da Fibina strategija može da funkcioniše.„(Ksanaks) može ukloniti simptome, tako da možete da radite na svojim veštinama“, kaže Kronenvet. „U idealnom slučaju dođete do tačke u kojoj vam to ne treba.”Ksanaks takođe ima smisla ako ga koristite u retkim „situacijama koje izazivaju veliku anksioznost, poput putovanja avionom ili kod zubara“, kaže dr Lili Braun, direktorka Centra za lečenje i proučavanje anksioznosti na Univerzitetu u Pensilvaniji.Ali čak i te vrste upotrebe mogu postati problematične, kaže Braun. „Ako počnete da govorite: 'Mogu da se radujem samo ako imam lekove sa sobom', to postaje sigurnosno ćebe,” dodaje ona. „To nije problem sve dok to nije moguće imati sa sobom.”Umesto lekova, Braunova praksa koristi isključivo terapiju izloženosti, „psihološki tretman razvijen da pomogne ljudima da se suoče sa svojim strahovima“, prema Američkom udruženju psihologa.

„Preferiramo to jer je naš cilj da naučimo ljude da mogu biti u situacijama koje izazivaju anksioznost. Oni se uče sposobnosti da tolerišu anksioznost", objašnjava Braun.„Za mnoge ljude, anksioznost sama po sebi postaje nepodnošljiva. To je strah od straha. Ljudi sa paničnim poremećajem plaše se napada panike. Toliko su uplašeni da će njihovo telo početi da ima simptome anksioznosti, i rade sve vrste stvari da ga uguše“, kaže ona.Terapija izloženosti je vrsta kognitivne bihejvioralne terapije ili CBT.„CBT, kada se primeni na anksioznost, generalno pruža razumevanje odnosa između misli, ponašanja i emocija“, kaže Tea Galager, psihijatar, specijalista za anksioznost.Uzimanje lekova kao što je Ksanaks ne pomaže dugoročno, kaže ona. „Kada prestanete, nemate veštine da tolerišete anksioznost. Sa CBT, vremenom postaje lakše tolerisati strah."Bonus video: Darko Bajić o "Filmu davne budućnosti"

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=1411darkobaji-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4586092"]