Intimni životi slavnih: Deset najboljih dokumentaraca godine

Ljudi koji provode mnogo vremena u očima javnosti često gube kontrolu nad sopstvenim životom, jer ih štampa i javnost guraju u priče poput onih u sapunicama, o romansama, izdajama, herojstvu i podlostima. Tokom 2022. pojavljivao se film za filmom u kojima se slavne ličnosti pojavljuju, vodeći nas duboko u njihove probleme mentalnog zdravlja i porodične traume, i objašnjavajući koliko je teško usrećiti obožavaoce i kritičare sve vreme, piše portal “Polygon”.Moguće je napraviti listu „10 najboljih dokumentarnih filmova iz 2022.“ samo od ovih filmova: “Dženifer Lopez: Poluvreme” (o stresu sastavljanja Super Boul šoua), “Black & Blues Louis Armstrong” (koji priča priču o džez heroju koristeći njegovu privatnu arhivu ), “Lusi i Desi” (osvrt na jedan od najnestabilnijih parova na TV-u), “Ništa se ne može uporediti” (praćenje uspona i pada Šinejd O'Konor), “Povratak Tanje Taker” (o legendi kantri muzike), “Selena Gomez: Moj um i ja” (potresan pogled na strahove od nastupa jedne superzvezde), “Prolećno buđenje: Oni koje poznaješ” (u kojima sada već poznate zvezde Brodveja razmišljaju o svojoj mladosti), “Stutz” (u kojem Džona Hil slavi svog terapeuta i sopstvenu terapiju), “Sr.” (Robert Dauni Jr. i istovremena posveta svom ocu režiseru i lament zbog života ispunjenog drogom kojim su obojica živeli nekad) i “Toni Hok: Dok točkovi ne padnu” (studija atletske opsesije).Kao što često biva, ovi filmovi pali su malo ispod crte. pa nisu ušli u listu najboljih. Ipak, što je još važnije, svi ovi filmovi (uključujući i one iznad) pokazuju kako sjajni pripovedači dokumentarnih priča pronalaze originalne i prosvetljujuće uglove da predstave temu za koju mislimo da nam je već poznata. Bilo da se radi o slavnim ličnostima, nasilju, sistemskom rasizmu, zavisnosti ili ljubavi, ovi filmovi su učinili da uobičajeni problemi budu novi.10. “The Princess”

Britanska kraljevska porodica bila je dosta zastupljena u vestima 2022. godine, možda koliko i od samog javnog uspona i pada romanse između sadašnjeg kralja Čarlsa III i njegove pokojne bivše supruge Dajane Spenser. Iznenađujuće intenzivna “Princeza” Eda Perkinsa priča Dajaninu priču od njenog prvog predstavljanja javnosti u ulozi buduće neveste, preko njenog kasnijeg prihvatanja filantropije i društvenog aktivizma – a zatim i njene konačne smrti dok je pokušavala da pobegne od nemilosrdnih paparaca. Koristeći samo vesti i privatne snimke, Perkins naglašava pritisak slave, očigledan u stalnim pitanjima i pogledom kamere sa kojima se Dajana suočavala. To je upozoravajuća priča o tome šta se dešava kada štampa i javnost pretvore stvarnu osobu u izmišljen lik9. “Sva lepota I krvoproliće”

Fotograf Nan ​​Goldin istakla se u njujorškom svetu umetnosti dokumentujući život zajednice u kojima je živela tokom 70-ih i 80-ih: kvir ortake, pankere, seksualne radnice i političke radikale. Dokumentarac Laure Poitras „Sva lepota i krvoproliće“ delimično govori o tome kako je Goldinovo kreativno putovanje oblikovano životom među neskladima, umetnicima koji su gradili sopstvene scene, a zatim je sve pustošila sida i zavisnosti od droge. Ali film takođe govori o komešanju koje je jedan umetnik izazvao kao aktivista zahtevajući da muzeji prekinu veze sa Saklerima, dobrostojećom porodicom umetničkih patrona koja je mnogo stekla zahvaljujući epidemiji opioida. Poitras pronicljivo povezuje ove delove Goldinog života.8. “Da li ti je dovoljno crno?!”

Ova uzbudljiva fuzija kulturne istorije i strastvenog ličnog eseja delo je Elvisa Mičela, filmskog kritičara veterana koji koristi vrhunac filmova o rasnoj eksploataciji iz 70-ih, kao što su “Super Fly” i “Foxy Brawn”, kao način da se zadre dublje u komplikovanu istoriju predstavljanja crnaca u Americi. U celom filmu "Da li ti je dovoljno crno?!" pojavljuju se komentari crnačkih legendi šoubiznisa poput Vupi Goldberg i Semjuela L. Džeksona. Ali glavni glas i perspektiva ovde pripadaju Mičelu, čije ogromno kinematografsko znanje i iskustvo mu omogućavaju da pronađe dublje značenje čak i u sitnim detaljima.7. "The Janes"

Središte osvrta Tije Lesin i Eme Pildes na istoriju prava na abortus je da je to uopšte odjednom relevantno, s obzirom na odluku Vrhovnog suda da poništi svoju prethodnu odluku "Roe protiv Vejda". Ali tretiranje filma kao domaćeg zadatka učinilo bi medveđu uslugu za film "Džejns", koji je manje o abortusu sam po sebi, nego govori o tome kako je feminizam procvetao 60-ih, zahvaljujući podzemnim mrežama. Preživele članice tajne čikaške zdravstvene organizacije JANE pričaju priče ne samo o povezivanju očajnih žena sa lekarima koji im pomažu, već i o tome kako su dali do znanja tim ženama da nisu same.6. “Druga šansa”

Previše dokumenata o istinitim zločinima u poslednje vreme samo trivijaliziju užasne detalje o seksu, nasilju i šikaniranju. Oni popunjavaju sate na kablovskim i striming servisima. Čudna, iznenađujuća "Druga šansa" Ramina Bahranija traje osvežavajuće brzih 89 minuta. I iako je njena priča puna smrti i zavera, to je više naglašena skica likova o živopisnom magnatu otpornom na pancire koji se prodao kao prijatelj policiji i vojsci dok je njegova kompanija stavljala živote na kocku. Iako često smešan i zadivljujući, ovaj film zaista govori o tome kako definišemo „kriminalce“ i o ljudima koje kao društvo – s pravom ili ne – smatramo vrednim spasavanja.5. “Vatra ljubavi”

Kada su francuski vulkanolozi Katia i Moris Kraft umrli na poslu 1991. godine, ostavili su za sobom obimnu arhivu beleški, traka i fotografija, koje su zajedno pružile uvid u decenije koje su proveli rizikujući svoje živote da bi razumeli jedan od najopasnijih fenomena prirode. Ali prava zaostavština Kraftovih bili su njihovi filmski i video snimci, koji snimaju zapanjujuće slike dima i lave, umanjujući njihove krhke ljudske figure. "Vatra ljubavi" Sare Dose postavlja te slike – pune užarenih boja i jezivih pejzaža, sve apstraktne i vanzemaljske – na upečatljivu partituru Nikolasa Godina iz Air-a i naraciju Mirande Džul, pretvarajući romantične avanture ovog para u nešto veličanstveno, filmsko.4. “Upoznali smo se u virtuelnoj stvarnosti”

Ovaj film je kontrapunkt alarmantnim stavovima o otuđenju i ekstremizmu u doba društvenih medija, živahni animirani dokumentarac Džo Hantinga. "Upoznali smo se u virtuelnoj stvarnosti" razmatra na koje načine je interakcija na mreži bila korisna za ljude sa fizičkim, neurološkim, psihološkim ili logističkim ograničenjima. Snimljen u potpunosti u okviru onlajn zajednice VRChat, film slavi stvarne odnose koji su se razvili u virtuelnim prostorima, pozdravljajući kreativnost i ljubaznost koja je navela korisnike da izgrade toliko privlačnih prostora za okupljanje.3. “Potomak”https://www.youtube.com/watch?v=2M8ESS9hSAQRediteljka Margaret Braun najpoznatija je po svojim nijansiranim dokumentarnim filmovima o južnjačkoj kulturi, kao što je njen izvanredni dokumentarni film "The Order of Myths" iz 2008. Za "Descendant", Braun je donela svoje kamere u obalsku zajednicu u Alabami, gde su istoričari i amaterski lovci na blago tražili ostatke strašnog brodoloma. Otkriće Klotilde — poslednjeg poznatog broda za transport robova koji je stigao do američkih obala sredinom 19. veka — izazvalo je veliko interesovanje i razgovore na međunarodnom nivou. Ali za ovaj film je najvažnije što je dao Crnim Alabamanima iz „Afrikatauna“ priliku da razmisle o tome kako su priče njihovih predaka u velikoj meri izbrisane iz istorijskih zapisa, ostavljajući samo folklor i anegdote kao način na koji zajednica čuva istine o njima.2. “Riotsville, SAD”https://www.youtube.com/watch?v=Pfxelk8-gTUKrajem 60-ih, građanski nemiri širom Amerike doveli su do nacionalne debate o mogućim rešenjima i do dve velike inicijative. S jedne strane dvostranačka komisija proučavala je osnovne uzroke nereda i otkrila da bi najbolji način za smanjenje kriminala i nasilja bio poboljšanje obrazovanja, uvođenje programa zapošljavanja i priznavanje institucionalnog rasizma. U drugom uglu, koalicija vođa vojske i policije izgradila je lažne gradske blokove usred ničega i koristila ih za obuku vojnika i oficira da razbijaju lobanje hipija i etničkih manjina. Sastavljen skoro u potpunosti iz arhivskih filmskih i TV spotova, Petengilov film je smešten u vreme od pre više od 50 godina, ali se čini kao da je reč o 2020-im.1. “Moonage Daidream”https://www.youtube.com/watch?v=QUvjaPIEIBsNe dolazite u prostrano, senzacionalno filmsko iskustvo Breta Morgena "Moonage Daidream" očekujući da naučite osnovne činjenice o pokojnoj pop zvezdi i eksperimentalnom umetniku Dejvidu Bouviju. Uz ogromnu pomoć Bouvijeve zaostavštine — koja je režiseru omogućilo pristup ogromnoj arhivi audio i video zapisa — Morgen je proizveo kaleidoskopski 140-minutni film, mešajući stare filmske isečke i napetu rok muziku u vrtoglavi vrtlog zvuka i vizuelnog sadržaja. U filmu se česte metamorfoze subjekta kao izvođača i javne ličnosti uokviruju kao nešto što čini briljantni glumac - nestaje u ulozi ekscentrične slavne ličnosti da bi zabavio svoje obožavaoce, dok svoj stvarni život i sebe drži delimično zaštićenim od pogleda javnosti.Bonus video : Kakav lav, strašan lav: Danilo Bećković snimio je film o svom krštenom kumu Dušku Radoviću

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=probudise2911uglomerbranislavamilutinovdanilobeckovic-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4717342"]