Ekskluzivni video intervju Merime Isaković u okviru Mikser festivala u kome je pričala zašto se odlučila da posle 43 godine otkrije da ju je kao tek punoletnu studentkinju glume seksualno napastvovao četiri godine stariji kolega Branislav Lečić, kako je uspela da se odbrani od kolege, kako izgleda život u invalidskim kolicima, kako se tretiraju žrtve seksualnog zlostavljanja u Australiji, u kojoj živi i koliko ženi treba snage da javnosti poveri svoju traumu pratili ste uživo na našem portalu.

Ispovest Merime Isaković “Nedeljniku” gde je optužila Lečića za napastvovanje, na konstataciju voditelja Aleksandra Đuričića, odjeknula je u celom regionu, a glumica je priznala da je tek sad upoznala Danijelu Štajnfeld, koja je prva glumca koja je optužila Branislava Lečića za silovanje:

– Nisam imala vremena ranije da saznam za Danijelu i tek sam je nedavno upoznala, ali do skora nisam znala za nju. Odreagovala sam prema onome što sam videla I čula na njenom snimku. Taj osećaj bola koji sam prepoznala u njoj i u njenom kriku posle devet godina lečenja i čak razmišljanja o samoubistvu. Srećom pa je dobila sjajnu psihoterapiju u Americi i uspela da izađe iz svoje ljušturuce i suoči se sa svojim nasilnikom. Sa nekim ko je izvršio atak ne samo na njen život već i na pojam čistote, mladosti i života.

Isakovićeva je priznala da je Lečić atakovao na nju, ali da nije uspeo da „penetrira u nju“, jer je uspela da se odbrani, a da nije danas „verovatno ne bi bila živa“.

„Sve se dešavalo kao igra smrti. Taj miris. Čudan zadah koji ga je okruživao. Povraćalo mi se“, samo su neki od detalja iz velike ispovesti Merime Isaković, koja je objavljena prošlog meseca u „Nedeljniku“. Posle 43 godine rešila je da ispriča bolnu priču – kako ju je kao 18-godišnju studentkinju glume seksualno napastvovao stariji kolega, Branislav Lečić. Mračnu tajnu iz svoje prošlosti, koju je znalo tek nekoliko ljudi, rešila je da podeli sa javnošću kada je glumica Danijela Štajnfeld u martu optužila Lečića da ju se silovao.

Merima Isaković, rođena 1959. godine u Zemunu krajem sedamdesetih godina 20. veka važila je za najveću mladu zvezdu jugoslovenskog filma. Taj status zavredela je ulogama u ostvarenjima „Ljubav i bijes“, „Zlatan lančić“, „Lanci“, a naročito rolama u filmovima „Jovana Lukina“ i „Neka druga žena“ i na pozorišnim scenama u komadima „Staklena menažerija“, „Hamlet“. Karijeru u usponu brutalno je prekinula teška saobraćajna nesreća, kada je na „peglicu“, u kojoj je bila sa bratom, pokosilo vozilo „lada“. Sa samo 21 godinom završila je u invalidskim kolicima. Javnost je tada pratila njen pokušaj izlečenja od Rusije, preko Ukrajine do Kine, a devedesetih, s početkom rata na ovim prostorima, seli se na Novi Zeland. Poslednjih desetak godina živi i radi u Australiji kao klinički psiholog i neuropsiholog, specijalozovana za oblast traume.