0
U dokumentarcu koji se bavi biografijom jedne od čuvenih žena rokenrola Anite Palenberg, njen sin priča o životu sa njom i Kitom Ričardsom.
Na Menhetnu sredinom 90-ih, Anita Palenberg bi rekla svom sinu da ide na „čaj“ sa Lenijem Kejom, gitaristom iz grupe Peti Smit. Zvučalo je dovoljno bezazleno.
Ali ono što je muza Rollingstonsa zapravo radila je snimanje onoga što će biti prepisano u memoarske sveske pronađene u kutiji za cipele nakon njene smrti 2017.
Ti neobjavljeni memoari sada su film pod nazivom “Catching Fire”, dokumentarac koji je prikazan u okviru BFI London Film Festivala. Memoari i film uključuju detinjstvo u ratom razorenoj Nemačkoj, obrazovanje u Rimu, manekensku i glumačku karijeru koja je podrazumevala igranje crne kraljice u “Barbareli” Rodžera Vadima, boravak u užem krugu oko Stounsa dok je inspirisala Kita Ričardsa da napiše „Gimme Shelter“ i Mika Džegera da napiše „Ne možeš uvek da dobiješ ono što želiš“. Tu je i priča o periodu zavisnosti, ali i preporodu, koji je na kraju došao.
„Tipična Anita“, kaže njen sin, Marlon Ričards, izvršni producent filma. „Nikad nisi tačno znao šta namerava. Uvek je imala plan – uvek.“ Njegova majka, pretpostavlja sa dobrim razlogom, nije imala interesa da priča svoju priču tokom života. Njen moto – koji su prihvatili prijatelji, uključujući Kejt Mos – bio je „uvek napred, ne objašnjavaj, ne žali se“.
Za razliku od nekih rok dokumentaraca ili biografija, koje kontroliše porodica i koje ispadaju kao nekritičke posvete, “Catching Fire” priča direktnu priču. Marlon je predao materijal njujorškim rediteljkama Svetlani Zil i Aleksis Blum. Poput nedavne knjige, “Parachute Women” Elizabet Vinder, film pokazuje da su ispod očiglednog seksizma muzičke industrije bile žene koje su inspirisale i kreirale taj kreativni rezultat. „Nisam mogao da pratim Anitu“, potvrđuje Kit Ričards u filmu.
Marlon se priseća vremena kada je porodica iznajmila kuću glumca Donalda Saterlenda u Čelsiju – jednu od možda 20 koje su iznajmljivali tokom 60-ih i 70-ih godina u Francuskoj, Jamajci, Švajcarskoj i drugde, često bežeći od zakona. Ovde je Ričards snimio album “Pay Pack & Follow” Džona Filipsa iz grupe The Mamas & The Papas. „Sećam se kako se moj otac vraćao sa snimanja, bio je na stepeništu, a majka ga je gađala flašom soka od ribizle. Promašila ga je za nekoliko centimetara. Na zidu je ostala velika ljubičasta mrlja. Povukao se u studio i zaključao vrata. Nije mnogo reagovao. Podnosio je batine.”
Film je konstruisan od Super-8 filma o kućnom životu Ričardsovih koji se nalazi među Anitinom imovinom, kao i od današnjih Kitovih refleksija, i priča Marijane Fejtful, Kejt Mos i drugih.
Palenberg je donela svoj intelekt i sofisticiranost srednje Evrope u Stounse, o čemu su govorile njene boemske krvne veze, uključujući švajcarskog slikara simbolizma Arnolda Beklina, Mađare i Pruse, uključujući braću Grim.
„Bila je više anarhista nego hipi – neobuzdana, u suštini“, kaže Marlon. „Mislim da je u to vreme bilo vrlo malo prostora za žene sa lepotom i inteligencijom. Uživala je u moći koju je imala nad muškarcima, ali i u moći koju je imala intelektualno.”
Ona je bila ta koja je obukla svog muža u žensku odeću, iako su, kako ističe njen sin, bili slične građe. Živeli su sa koferima i sa narkomanskim preokupacijama. „Mislim da je uzimao sve što je mogao da nađe. Video sam ga u maminoj bluzi na sceni. Definitivno ga je “navukla” na anlajner. Ona i Marijana Fejtful su u to vreme promenile lice Stounsa, definitivno.”
Kreativna mitologija benda govori kako je Palenberg prvo izlazila sa nasilnim Brajanom Džonsom, a zatim ju je Ričards spasio na putu za Maroko i započeo vezu s njom. Ali to nije bio kraj. Ričardsova i Džegerova devojka, Marijana Fejtful, znala je dovoljno da se drži podalje od snimanja “Performansa” Donalda Kamela i Nikolasa Roga, sa Džegerom, Džejmsom Foksom i Anitom u glavnim ulogama, često u krevetu.
Susret između Anite i Džegera na snimanju filma izazvao je reakciju Ričardsa. Palenberg je u memoarima napisala da je to bila tišina – „najstrašnija reakcija od svih”. Vratio se sa “Gimme Shelter”. „To je sada prihvaćeno kao antiratna pesma o Vijetnamu, ali je zapravo samo ljubavna pesma“, kaže Marlon.
Njih četvoro su krenuli teretnim brodom za Južnu Ameriku. U Peruu, sada bez Marijane, ali sa Anitom trudnom sa Marlonom, Džeger je napisao “You Can’t Always Get What You Want”.
Početkom 70-ih živeli su u Francuskoj, u vili Nelkot na Azurnoj obali u južnoj Francuskoj. Ričards je pretvorio podrum u studio za snimanje. Kao jedina koja je govorila francuski, Palenberg je upravljala kućom punom muzičara i inženjera. A onda je imala i posao da drži “grupi devojke” na odstojanju. „Da, a tu su i “grupi” koje moraju da drže druge “grupi” na odstojanju, pa neka im je sa srećom“, primećuje Marlon.
„Mislim da je dostigla vrhunac stresa i da je bila iscrpljena“, kaže Marlon.
Period koji nije uključen u film uključuje tri nedelje u ćeliji na Jamajci, kada su je pretukli policajci i bacili u mušku ćeliju u zatvoru u Kingstonu.
Kasnije su Anita i Marlon živeli u severnom delu Njujorka, izolovani od mašine Stounsa. „Sredinom 70-ih,“ kaže on, „bila je uglavnom na heroinu, prilično sjebana i okrnjena – osećala se kao da je izgubila svoj šarm. Bila je sa dvoje dece, sedela je kod kuće, i to nije bilo u njenom karakteru. Pa se obrušila na sve.”
Kit je u međuvremenu bio na turneji, sa ulepšanom slikom odmetnika. „Za njega je to veoma privlačno. On je rok zvezda, i to je ono što ljudi žele u svojim gladijatorskim sportovima. Žele da se tako ponašaju rok zvezde. Bili su narkomani samo sedam ili osam godina, ali su postali obeleženi kao glavni u tom svetu.”
Marlonu su uskraćena mesta u školama i bio je ismejan. „Jebeni narkomani“, kaže on. „To je preokret između toga i ljudi koji govore: ‘Da, tvoji roditelji su super kul.’
„Teško je okriviti Stounse, ili bilo kog od članova benda, za ono što se dogodilo. Ali to se dešava – i video sam kako druge žene oko Stounsa postaju kolateralna šteta. Ljudi u organizaciji nisu baš fokusirani na vas, već na članove benda”, kaže Marlon, koji je, pošto je završio umetnički koledž “St Martins”, radio u modnoj kući “Marc Jacobs”.
„To je cela stvar sa heroinom, pretpostavljam, počinješ da živiš tamo gde si stao. Dakle, imala je 50, ali opet 30. Kada je reč o prenošenju baklje, postojao je očigledan kandidat. Kada sam upoznao Anitu sa Kejt Mos , pomislio sam: ’O bože, znači to je to.‘ Kejt je postala kao surogat ćerka.“ Lekcije su uključivale: zabole te baš šta ko priča, kako se nositi sa slavom, iskoristiti to u svoju korist i „biti misteriozan“, kaže Marlon. „Mislim, Anita je bila opsednuta Gretom Garbo.“ (Pred kraj njenog života pokojni njujorški producent Hal Vilner ju je ubedio da radi na albumu Garbo pesama.)
Ako slavne žene rokenrola sada počinju da dobijaju kredit koji zaslužuju, to se moglo videti na prepunoj projekciji filma “Catching Fire” prošle nedelje.
Kada je Marlon čistio stan svoje majke u Londonu 2019. godine, pronašao je platinasti disk najvećih hitova Stounsa sa njenim imenom. „Morate biti veoma angažovani da biste to dobili . Držala ga je sakrivenog u ormaru. Ali neko je shvatio da je ona nešto uradila.“
Bonus video: „Live aid“ spektakl – Dan kada su rokeri probudili savest čovečanstva