0
Nažalost, desilo se da se 11. put slavi rođendan Tanje Petrović, bez Tanje. Ali, Tanja je tu i ovaj rođendan protekao je, na sreću, radosno - dodelom nagrade fondacije koja nosi njeno ime Draganu Ambroziću u Jugoslovenskoj kinoteci.
Posle Milana Vlajčića, Žikice Simića, Bojane Andrić, Pece Popovića, Teofila Pančića, Ivana Medenice, portala Seecult, Goranke Matić, Borisa Miljkovića i Branka Rosića 11. laureat nagrade Fondacije Tanja Petrović za izuzetan doprinos afirmaciji kulture i umetnosti u medijima postao je, i zvanično, Dragan Ambrozić.
Nagrada je ustanovljena, kako su podsetili članovi Fondacije na ceremoniji dodele priznanja u Jugoslovenskoj kinoteci, na ženu koja je čitavu svoju profesionalnu karijeru posvetila kulturi i umetnosti, a postalo je to priznanje proteklih godina prepoznatljivo i kredibilno. Svi oni u punoj Sali 2 Kinoteke, u kojoj su bili prethodni laureati, kolege, porodica, prijatelji, poštovaoci Dragana Ambrozića nisu mogli da se „okanu“ utiska da je sve manje kulture u medijima, no da je, opet, namera fondacije koja nosi ime Tanje Petrović da ukaže kako u tim malobrojnim prostorima ipak postoje dragulji novinarstva, koji mogu da budu i uzor i inspiracija.
Upravo s te dve reči mogao bi da se opiše ovogodišnji laureat Dragan Ambrozić, napomenuli su iz fondacije. A bogato je pregalaštvo Ambrozića u medijima, započeto još 1986. godine u listu „Student“, više od 4.000 tekstova o muzici i pop kulturi u različitim časopisima, magazinima, novinama, portalima je objavio, organizovao koncerte; zaslužan je za nastup Prodidžija u Beogradu 1996. godine, za zlatno doba festivala Egzit, na kom su nastupali najvažniji izvođači 20. veka – od Kraftverka do Seks pistolsa, ili od Pet šop bojsa do Bisti bojsa. Ne može se a ne pomenuti Ambrozićev rad u Domu omladine, u kojem je urednik programa i muzički urednik i organizuje štošta, od Beogradskog džez festivala, do rok koncerata i tribina. Takođe, zajedno sa suprugom Zoricom Kojić pravi izložbe, „koje nas vraćaju u vreme kada je Jugoslavija, između bolje prošlosti i sumorne budućnosti živela u rimtu novog talasa“..
I za sve to vreme Ambrozić je uspeo da spoji strast i znanje, alternativu i mejnstrim, neposrednu angažovanost i promišljanje o muzici i pop kulturi. Tekstovi laureata nisu puki prikaz nekog muzičkog događaja, autora ili pojave, već eseji kroz koje pratimo duh vremena, prošlog i sadašnjeg, njihovo neizbežno preplitanje i promene koje donose. Podseća nas da postoji prostor izvan naših uskih granica, popularna kultura kao deo šireg kulturnog identiteta koji nas povezuje, menja i obogaćuje. Radoznao, neumoran i istrajan pokazuje nam kako od tema koje su u ovom društvu u velikoj meri skrajnute, koje zanimaju tek mali broj šire publike nastaje ne samo jedna karijera, već i vrhunski napisani tekstovi u kojima može da uživa svako. I Dragan Ambrozić postao je ono što je bio slogan časopisa kojeg je svojevremeno uređivao – „Ritma“ – naš vodič kroz popularnu kulturu i u tome je jedinstven!
Nagradu ovogodišnjem laureatu Draganu Ambroziću uručio je prošlogodišnji dobitnik Branko Rosić, napomenuvši najpre da u njegove jutarnje rituale, pored kafe, doručka, tuširanja, spada i češljanje društvenih mreža. A jedna od njih, Fejsbuk ima podsećanje na ono što se desilo na današnji dan prošle i prethodnih godina. I eto, jutros je dobio podsetnik da je prošle godine u ovo doba on bio taj koji je ovenčan priznanjem Fondacije Tanja Petrović, pa se našalio:
– Žao mi je što je ne dobijam svake godine….
Uozbiljio je Rosić potom „pomalo“ sve istakavši kako samo kad se pogledaju dosadašnji laureati ovog priznanja, ponos je jedina stvar koju može da oseća.
– Dragana znam tek 40 godina. Pomenuo je juče da ne zna da li je zaslužio ovu nagradu… Naravno da jeste, makar zbog one jedne noći kad je omogućio jednoj generaciji da svet može da dođe na Palilulu, u Beograd, i Srbiju. Naravno, u pitanju je koncert Prodidžija. Bilo je to više od koncerta!
Rosić je ukazao i na jednu Draganovu „fantastičnu osobinu“, a to je da se ne saplete o kamen, zvan krštenica, s obzirom da je to „klizav“ teren za nekog ko se bavi pop kulturom.
– Uspeo je da bude nostalgičan gde treba i analitičan. Svake godine imamo sistematski pregled domaće scene. I u poslednjem pregledu scene 2023. dobro je zaključio kretanja. I te kako je zaslužio nagradu, a ja sam zaslužio jedan intervju sa Zoricom i njim…
Nakon što je primio nagradu iz ruku Rosića u duhovitom maniru nastavio je i sam dobitnik, Dragan Ambrozić rekavši:
– Kad izlazim na scenu, obično se otkazuje koncert…
Naravno, nikakvog otkazivanja nije bilo. Daleko od toga! Pozdravljen velikim aplauzom 11. laureat naglasio je kako su osnovna vrednost, težina ove nagrade ljudi, raniji dobitnici koji su uspostavili standarde.
– Velika je čast biti u društvu ovih ljudi. Nadam se da to znači da sam i ja uspostavio neke standarde, jer sam to uvek smatrao svojom obavezom. Tanju Petrović sam poznavao još od 18. godine i ona je bila od onih koja se zalagala za visoke standarde, na kraju i kao gradska sekretarka za kulturu. Zahvaljujem se Fondaciji na velikoj počasti da dobijem nagradu koja nosi njeno ime – skroman je bio Ambrozić, zahvalivši se i svima onima s kojima je radio i zahvaljujući kojima je postao ono što jeste, od redakcija „Studenta“, „Ritma“, do „Vremena“ i portala Nova.rs.
Prisetio se kako je nekoliko godina nakon što je počeo da piše o muzici, shvatio da niko od imena o kojima piše, ne dolazi u Beograd. I neko je morao nešto da uradi. A s obzirom da nikog drugog bilo nije sam se poduhvatio tog zadatka.
– Bilo je neophodno da počnem da radim koncerte. Inicijativa jeste moja, ali nikada nisam bio sasvim sam. Kad sam radio sve one herojske koncerte tokom devedesetih s pokojnim prijateljem Zlatkom Jošićem i tadašnjim timom, preraslo je to u Koncertnu agenciju B92, koja je dovela veliki broj imena u našu sredinu, a potom je 2003. godine došao i Mejn stejdž Egzita, na kome sam, kao umetnički direktor, ostvario neke od naših najvećih zajedničkih muzičkih snova i konačno tu je Dom omladine Beograda, koji mi je u poslednjih 20 godina kao programskom i muzičkom uredniku obezbedio sve uslove da budem to što jesam i mirno radim svoj posao, na čemu sam bezgranično zahvalan svojim kolegama – kazao je Ambrozić, izrazivši zahvalnost i roditeljima, kojima nije preostalo ništa drugo „nego da ga trpe i veruju u njega“, bratu Dejanu koji bi ovo priznanje možda prokomentarisao rečima da to „nije nagrada za životno delo, već životno nedelo“ i dragoj supruzi Zorici Kojić s kojom već „20 godina svakodnevno priča o muzici i bez čije podrške ne bi uspeo da se snađe u životu, jer mu je rijaliti ček“.
Ambrozić je, kako je dodao, uvek verovao da pesma može da promeni svet.
– I zapeo sam da dokažem da je to istina. Ne samo pesma, već svaka umetnost. Verujem da su pisana reč i koncert istovremeno akcija koja ima snagu da promeni ljude, iznutra, kroz doživljaj, da menjaju način na koji sebe vidimo. Danas sam jedini praktično, koji je na tržitu, i kritičar i organizator koncerata istovremeno iz nedelje u nedelju. Nije to lako, ali radim koncerte koje volim, i u koje verujem, i to je moje pokriće. Ali, ne radim to samo zbog sebe, već i svih nas, vas. Još kao mali sam shvatio da je najveće zadovoljstvo kad učiniš da je drugom lepo. Zato radim koncerte i pišem o muzici. Najsrećniji sam kada je vama lepo. Baš zato što niko ne očekuje da mu neko učini nešto lepo i dobro iz čista mira, eto ja to sistematski radim, jer dobro mora postojati na ovom svetu zbog svih nas – zaključio je Dragan Ambrozić, posebno pozdravivši svoju majku, kojoj je 88. godina, a svedočila je, sa suzama u očima, kako joj sin prima dragoceno priznanje…
Bonus video: Exit
