Uspon Madone, život Barbre Strejsend i romansa Ričarda Bartona i Elizabet Tejlor: Godina memoara i biografija poznatih

Kritičari "Gardijana" izdvojili su one koji vrede..."Madonna: A Rebel Life" Meri Gabrijel beleži, sa zadivljujućim detaljima, put Madone Luiz Čikone od zastrašujuće ambiciozne plesačice do pop ikone, stavljajući je sve vreme u širi društveni i kulturni kontekst. Ovo nije samo priča o masovnoj prodaji i ponovnom pronalasku, već priča o mladoj ženi koja je uništena gubitkom svoje ultrareligiozne majke i koja se neustrašivo bori protiv patrijarhalnih sistema, konzervativne desnice i katoličke crkve.

Još jedan iscrpan portret zvezde koja je obeležila jednu eru je "Barbra Streisand – My Name Is Barbra" koji ima 992 stranice i prikazuje svaki korak krivudavog puta od Bruklina do Holivuda. Knjiga se bavi životom i šest decenija dugom karijerom 80-godišnje zvezde. Već je bilo nekoliko knjiga o njenom životu, ali je ovo prvi put iz pera Strejsendove. Barbra Strejsend postigla je uspeh kao pevačica, glumica, rediteljka i producentkinja, a ima dva Oskara, pet Emija, 10 Gremija, 11 Zlatnih globusa i nagradu Toni.

Ako obe te knjige otkrivaju tvrdokornost slave, "Erotic Vagrancy", Rodžera Luisa, govori o preteranosti. Za biografiju Ričarda Bartona i Elizabet Tejlor, glumaca poznatih po svojoj vezi i raskošnom načinu života, naslov je pozajmljen iz besne izjave Vatikana sastavljene tokom snimanja filma "Kleopatra" iz 1963. u Italiji, u kojoj se par optužuje zbog "erotskog ponašanja".

Luisova veličanstveno zabavna knjiga na više od 650 stranica – prepuna je nepoznatih anegdota koje svedoče o opsesiji koju su imali Barton i Tejlor jedno za drugim i njihovim haotičnim i dekadentnim načinima života (jednom su unajmili jahtu za svoje pse). Barton i Tejlor su naizgled monstruozni – infantilni, vulgarni, narcisoidni – ali, kao što je ovde prikazano, nisu ništa manje nego očaravajući.Trenutno stanje izdavaštva je da su memoari na svim listama nenadmašni u prodaji. Poznati koji dele priče o svom detinjstvu, porodičnoj dinamici, odnosima i ličnim borbama privlače veliko interesovanje. Stručnjak za biografije Rutger Bruining, izvršni direktor/osnivač StoryTerrace, vodeće britanske službe za pisanje biografija, pripisuje deo trenda pandemiji Covid-19 ali je i objasnio da memoari privlače široku grupu ljudi.- Publika je za njih prilično široka. Pogledajte memoare princa Harija, na primer. Imaćete kraljevske fanove i pristalice koji su verovatno starija demografska grupa koja čita knjigu, kao i potencijalno mlađe čitaoce koji su zainteresovani za priču Harija i Megan ili njihove filantropske poduhvate. Očigledno, određeni nivo interesovanja za memoariste postoji – bilo da je glumac, ili sportista, žrtva traume ili princ – imaće uticaj na to da čitalac uzme knjigu u ruke – smatra stručnjak.Memoari Pamele Anderson "S ljubavlju Pamela" su bili među onim prodavanijim ali ne i kvalitetnijim, piše „Gardijan“. Uz njen Netflix dokumentarni film „Pamela, ljubavna priča“, više su kao dodatak činjenicama koje su već u javnosti, piše „Volture“, ali kombinujući prozu i poeziju slobodnih stihova kako bi istakla hronološku priču koja počinje od rođenja i stiže do sadašnjosti, Andersonova nudi 250 vrtoglavih stranica direktnih i iskrenih sećanja.

Traumatični događaji, poput seksualnog nasilja dadilje, ispričani su sa određene udaljenosti. Veze sa muškarcima, od nasilnih momaka iz srednje škole do zabavnih druženja u Los Anđelesu, čitaju se vrlo pitko i realno, iako su često opasne situacije. Susreti sa poznatim ličnostima su neuobičajeni. Za nju su to samo obične činjenice njenog bezbrižnog života. Nama, oni dodaju intrigantne detalje pričama o kojima se pisalo u protekle tri decenije.„Wifedom“ Ane Funder, prepliće memoare i biografiju kako bi ispričala priču o Ajlin O’Shaughnessy, prvoj ženi Džordža Orvela koja je umrla u 39. godini. Provodeći leto čitajući Orvela, Funder je primetila koliko je malo pominjao Ajlin, iako mu se ona pridružila na istraživačkim putovanjima i sarađivala s njim na mnogim delima, uključujući „1984“. I tako je Funder prebacila pažnju „sa posla na život, i sa muškarca na ženu“, u procesu kreiranja nijansiranog portreta harizmatične, pragmatične žene koja je, u dobru ili zlu, žrtvovala svoj talenat za čoveka kojeg je volela.Za većinu pisaca, memoari su događaj koji se dešava jednom u životu, ali ne i za pesnika i romanopisca Blejka Morisona. Pošto je već napisao memoare o svojoj pokojnoj majci i ocu, skrenuo je pažnju na svoju braću i sestre u "Two Sisters". Knjiga detaljno opisuje život Gile, njegove mlađe sestre koja je umrla 2019. od srčane insuficijencije izazvane zloupotrebom alkohola, zajedno sa polusestrom Džozi koju je dobio njegov otac u aferi sa komšinicom. Morisonov izveštaj o njihovim borbama je nežan, živopisan i bolno tužan."O Brother" su još jedni brutalni i briljantni memoari brata i sestre u kojima se pisac Džon Niven priseća života i smrti svog harizmatičnog, problematičnog brata Gerija, koji je sebi oduzeo život 2010. Sa humorom i patosom se priseća svog i Gerijevog ranog odrastanja u Irvajnu u Erširu, njihove različite putanje života i "Černobil duše" koji su Niven i njegova porodica osetili nakon samoubistva njegovog brata.Bonus video: O memoarima Britni Spirs