1
Oni koji su me nazvali novim Mikelanđelom verovatno su bili pijani, reči su italijanskog vajara Jakopa Kardila, poznatijeg kao Jago na to što ga porede sa slavnim renesansnim majstorom.
– Ako imaš poriv da se izraziš, onda to radiš na način koji je za tebe najprihvatljiviji – kazao je svojevremeno mladi italijanski umetnik u razgovoru za „Avangrad mag“.
Za vajara, ali i muzičara i vizuelnog umetnika u poslednje vreme najbolji način izražavanja nisu samo „tradicionalni kanali“. Prigrlivši oberučke društvene mreže Jakopa Kordila zato nazivaju „art zvezdom Instagrama“. Svoju publiku, tačnije pratioce kojih je gotovo 200.000, u svoj umetnički proces uvodi putem Instagrama, ali i Jutjuba i Tvitera.
Jago je svojim delima oduvek želeo da donese umetnost koja je surova refleksija života. Ta želja se tokom pandemije samo pojačala, a društvene mreže bile su idealan način da prikaže svoje viđenje trenutnog sveta oko njega.
Poređenja sa renesansnim majstorima, naročito sa slavnim slikarom, arhitektom i vajarom Mikelanđelom, ne dolaze samo od promatranja njegovih dela. Potiču i od toga što se vajarstvom zarazio zahvaljujući svome ocu, arhitekti. I dok odbacuje poređenje sa firentinskim umetničkim divom, vajar, kome su 33 godine, upravo završava svoju verziju Mikelanđelove „Pijete“
Daleko poznatiji po svom umetničkom pseudonimu Jago svoju verziju „Pijete“ tvori u jednoj napuljskoj crkvi, izazivajući reakcije malobrojnih posetilaca crkve. Tako jedna žena iz Šri Lanke, kako prenosi sajt Ozy, opčinjena njegovim klesačkim poteza i svetovnošću njegovog dela, reaguje praveći rukama znak krsta.
– Moj rad nema neko religijsko značenje. Svako vidi ono što hoće. Ostavljam posmatraču svu slobodu interpretacije dela – odsečan je umetnik.
Uprkos njegovoj izjavi čini se da je „crkveni svet“ odavno prepoznao Jagov talenat. Tako je još 2012. godine primio Medalju pontifikata od tadašnjeg pape Benedikta. Umetnikovo delo izazvalo je senzaciju u Rimu, a kako i ne bi kad je napravio skulpturu od mermera na kojoj je „glava Vatikana“ maltene nag, bez papske odore.
Tokom umetničke rezidencije u Njujorku, gde je proveo dve godine, dao je svoje viđenje svetog sina (The Veiled Son), oslonivši se na čuvenu skulpture Đuzepea Sanmartina iz 18. veka „The Veiled Christ“. Dok je boravio u Njujorku učestvovao je i u prestižnoj međunarodnoj izložbi moderne umetnosti „Armori šou“.
Iako je govorio da ga politička umetnost ne zanima, niti da želi da pošalje neku političku poruku svojim delima, na njujorškoj izložbi je predstavio svog „Donalda“. U pitanju je sada već bivši predsednik SAD Donald Tramp. Na Jagovoj skulpturi iz 2016. Donald, tada na vrhuncu moći, prikazan je kao dete koje se igra sa lego kockama…
U Napulju, gde trenutno živi, njegovi radovi kao da su objekti obožavanja, kako na svetim, tako i u običnim mestima. Početkom prošlog meseca na Trgu plebiscita, odeven u crno sa timom saradnika Jago je postavio poslednju skulpturu „Look Down“. Nago dete sklupčano je na podu, jer je ostavljeno, napušteno nesrećnim okolnostima od majke. Kao da je beživotno, a lanac oko pupka simbol je bolne veze sa majkom koja ga je napustila otišavši na „onaj svet“.
Delo poziva posmatrača, kako ističe umetnik, da pogleda svet oko sebe, koji je zbog pandemije potpuno transformisan, i donese zaključak.
– Ovo delo bi trebalo da bude podsticaj za interpretaciju, a ne za zatvaranje vrata. Otuda moj izbor da ga ne objašnjavam, niti komentarišem – tajnovit je umetnik.
Jago koji je odrastao u italijanskom gradu Anjaniju, nedaleko od Rima, zahvaljujući ohrabrenju roditelja posvećuje se vajarstvu. Važio je za čudo od deteta, ali sa samo 20 godina napušta Akademiju lepih umetnosti, jer mu je pravila i akademskih dogmi bilo „preko glave“. Probio se u svetu umetnosti sa samo 24 godine kada je pozvan na Venecijansko bijenale.
Sebe danas naziva umetničkim preduzetnikom, a obuzet je potragom za stvarnim značenjem uloge umetnika danas.
– Mislim da je preduzetnik jedna od najkreativnijih osoba na svetu. Jer, treba da osmisli nešto što nije postojalo ili se nije radilo pre. I to je vrhunac njegove kreativnosti. A čini nešto od čega nema samo on koristi, već i svi drugi – smatra vajar.
Na početku karijere sa nešto malo novca u džepu, umetnik je „krstario“ obalama reka u Anjaniju tragajući za različitom vrstom kamena od kojih bi mogao da radi skulpture. Danas je situacija drugačija. Materijal, neophodan za skulpture sada može i da naruči. Čak i iz Vermonta…
– Zahvaljujući skulpturi mogu da budem svoj i sam sa sobom. Nikada se ne osvrćem unazad. I to je velika odgovornost. To me je naučilo kako da izađem iz svoje zone komfora. Zahvaljujući skulpturi naučio sam da oni koji ne prave greške nisu dobri, a oni koji znaju kako da ih naprave jesu. Naučio sam kako da iznova i iznova pravim greške. I to mi se sviđa, jer smatram da je to jedini način da učiš i rasteš. To je put.
Umetnikov prijatelj Tomazo Zijn priča kako je svoj unosan posao u kompaniji za digitalni marketing ostavio kako bi se „posvetio Jagu“ i pomogao mu u digitalnom dobu. Upravo zato podseća da se umetnik, poput mnogih drugih velikana kroz bogatu italijansku kulturnu prošlost, odlučio da se direktno predstavi publici. Bez medijatora.
Ne priznajući posrednika Jago tako čitav svoj kreativni proces, ali i samu realizaciju deli kroz video klipove svojim pratiocima na Instagram profilu.
„Jagove veštine, kako sa tehničke, tako i umetničke strane, besprekorne su, ali ono što bi moglo da se dovede u pitanje jeste način na koji ih on predstavlja javnosti“, zapisao je Valerio Veneruzo, vizuelni umetnik, kritičar i kustos u onlajn magazinu „Art tribjun“, prozvavši ga zbog „kanala komunikacije“ sa publikom:
„Pristup društvenim mrežama je veštački, jer ime Jago tako postaje samo logo“, ocenio je italijanski kritičar.
Ali, Jago ne haje za takve kritike, a umesto Mikelanđela jedan drugi renesansni majstor mu je stalno „u glavi“.
– Kao što moji pratioci na Instagramu mogu da budu svedoci mog procesa rada, tako bi moja želja bila da vidim video klipove Leonarda da Vinčija kako slika. Jer u posmatranju tog procesa skriva se prava tajna učenja. Zahvaljujući novim vidovima komunikacije i društvenim mrežama sve je to moguće. Svoj proces delim sa publikom, zato što će za deset godina neko od toga možda imati edukativnu korist – zaključak je Jaga.
