Podeli:
Zoran Gavrić Foto:Muzej savremene umetnosti

Istoričar umetnosti i univerzitetski profesor Zoran Gavrić preminuo je u utorak, objavio je Muzej savremene umetnosti, čiji je Gavrić nekada direktor bio.

“Muzej savremene umetnosti s velikom tugom saopštava da je 13. 7. 2020. godine preminuo uvaženi kolega i nekadašnji direktor Muzeja Zoran Gavrić. Njegov odlazak predstavlja veliki gubitak za našu struku.”, kaže se u saopštenju.

Zoran Gavrić je diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1977. godine na Odeljenju za istoriju umetnosti. U Muzeju savremene umetnosti zaposlio se 1981. godine kao kustos Odeljenja za dokumentaciju. Već 1984. postao je šef  Odeljenja umetničkih zbirki i izložbi. U periodu od maja 1986. do januara 1993. izuzetno uspešno je obavljao fukciju upravnika Muzeja.

“Za vreme njegovog rukovođenja Muzejom, organizovane su po dve retrospektivne izložbe domaćih umetnika godišnje (Petar Omčikus, Filo Filipović, Olga Jančić, Radomir Damnjanović – Damnjan, Predrag Nešković, Kosta Hakman, itd), kao i značajne izložbe stranih autora (Bari Flagan – izložba koja je odmah posle venecijanskog bijenala, gde je dobila glavnu nagradu, došla u Beograd, Jan Dibec, Alvar Alto, Aterze, itd). Gavrić je kao upravnik MSU organizovao prve retrospektivne izložbe srpskih umetnika u inostranstvu (Sava Šumanović – Minhen, Neue Pinakothek, 1988; Milena Pavlović Barili – Parma, Palazzo Ducale, 1989). Tokom rada u Muzeju pokrenuo je i edicije stručnih publikacija: Teorija umetnosti, Poetike srpskih umetnika XX veka, i Srpski umetnički kritičari.”, ističu u MSUB.

Pročitajte još:

Gavrić je, navodi se dalje, još kao student istorije umetnosti od 1972. godine počeo da objavljuje tekstove iz teorije i nauke o umetnosti, kao i prevode stručnih tekstova sa nemačkog i engleskog jezika. Njegovi tekstovi o umetnosti su nosili pečat velike erudicije, širokog poznavanja teorije, i predstavljali su vrhunske domete srpske i jugoslovenske istorije umetnosti. Među kapitalnim izdanjima koja je priredio i preveo ističu se sledeće publikacije: Robert Smithson: izbor tekstova, 1983; Boris Podrecca: arhitektura u rasponu tradiranog, 1984; Donald B. Kuspit: izbor tekstova 1985; Max Imdahl: izbor tekstova, 1986; Marcel Duchamp, 1995; Erwin Panofsky, Idea, 1996; Erwin Panofsky, Razgovori o osnovnim pitanjima nauke o umetnosti, 1998; Wilhelm Worringer, Apstrakcija i uosećavanje, 1999; Joseph Beuys – život i delo, 2001; Wilhelm Worringer: Studije o umetnosti XX veka, 2003.

Zoran Gavrić je doktorirao 2001. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu i tokom akademske karijere predavao na Fakultetu primenjenih umetnosti gde je izabran u zvanje redovnog profesora 2004. Kao profesor po pozivu predavao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i na Fakultetu likovnih umjetnosti Univerziteta Crne Gore na Cetinju.

Dobitnik je nagrade „Lazar Trifunović” 2005. godine.

“Muzej savremene umetnosti se oprašta od kolege i nekadašnjeg upravnika čija je stručnost i kompetentnost u vođenju institucije kroz jasnu programsku i izdavačku politiku obeležila jedan od najdinamičnijih perioda u pedesetpetodogišnjoj istoriji MSU”, kaže se u saopštenju Muzeja savremene umetnosti.

Komentari

Vaš komentar